ГРАЧАНИЦА, ВИДОВДАН И ТЕСЛА

Пише: Рада Комазец

 

Смењивали су се облаци и сунце на дан када је српска војска примила причест у цркви Самодрежи, кренувши у највећи бој у историји Србије. Као ономад „када је сунце пало у таму, а у подне се појавиле звезде и крвави месец”, надирали су свом снагом облаци али и сунце је продирало својом жестином. Била је то борба светла и суморног, тамног дана који је једва чекао да загосподари над косовском земљом. Манастир Свете Богородице на левој обали Грачанке, десне притоке Ситнице, који је више пута за време Османлија бивао похаран, данас поносито дочекује Србе из свих српских земаља. Од турског и арнаутског зулума крајем 17. и почетком 18. века Срби су се склонили из Грачанице, а Арнаути уништавали траг на њих. Средином 18. века завлада епидемија и болест те Арнаути или помреше или се иселише из Грачанице, а око манастира са фрескама родослова Немањића, ликом краљице Симониде, ромејске принцезе, Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег, опет се населише Срби. Постао је и духовно и национално сабирање Срба.
Само онај ко дође на Косово за Видовдан може да чује рзање коња, ударање копита, добошаре, пешадију, шаторе, сукоб две вере, цивилизације културе и Косовку девојку са кондиром. Бој и данас одјекује у свести српског народа и уткан је у сваку српску душу. На дан Светог Вида мученика који је страдао за веру Христову, страдаше и српски мученик Лазар „за крст часни и слободу златну” и постаде вечити узор у борби за веру и отаџбину, постаде надахнуће свим Србима у борби против оних који су им веру и слободу нарушавали или одузимали. Жртва косовских јунака против вишеструко моћнијег непријатеља постала је једна од темеља националне свести и очувања идентитета кроз векове, а подвиг Милоша Обилића саставни део „Косовског завета”, отпора туђину, борби за слободу, неговање патриотизма, витештва, херојства и националног бића.
Све се вратило 635 година уназад. Заправо, све је исто као пре јер године су само број. На Косову и данас траје сукоб две вере, две цивилизације и културе које посејаше Османлије.
Милош Обилић још увек је на коњу са барјаком у руци, док поред њега пролазе хиљаде Арнаута. Коњ у касу баш је ту поред задужбине краља Милутина, која сведочи векове да је ово српска земља. Трагови српства на Косову и Метохији никада неће изумрети као ни чињеница да је Господ одабрао Србина Николу Теслу да шири даље светлост по свету. Приликом једне посете Београду 1892. године као већ светски признати научник имао је посебну поруку за српски народ.
„Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више…”

Даље је Тесла окупљенима говорио о исконској борби наших предака на Косову и захвалио им следећим речима:
„Браћо и другови хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету”.
Победило је сунце тмурне облаке севнула је светлост над Грачаницом, одјекивао је бруј звона са Милутинове задужбине, а на белом мермеру са златним словима урађен са љубављу мајсторским рукама Светомира Арсића Басаре, дар Теслине научне фондације из Филаделфије, стајао је поносито Тесла. Никола Тесла је стигао на косовску Свету земљу овог Видовдана. Радост Срба у Грачаници била је на сваком кораку. Тесла је међу својима и радује се гледајући све ово одозго. Окружена са свих страна Арнаутима Грачаница је са љубављу дочекала свог Теслу. Уз песму „Тамо далеко”, коју је Тесла посебно волео, председник Теслине научне фондације Никола Лончар, који је за ову прилику потегао пут преко океана, са градоначелницом Грачанице Љиљаном Шубарић открио је спомен-бисту најумнијем српском сину.
Никола Лончар, председник Теслине научне фондације из Филаделфије прилази микрофону да поздрави и обрати се окупљеном народу са речима: „Браћо и сестре, помаже Бог!“ Добио је громогласни одговор: „Бог ти помогао!“ Није више могао ни речи да изусти. Стегло га је грло, а бисерне сузе су навирале и светлиле на сунцу које отерало облаке. Емоције су га понеле и осећај припадности овој светој косовској земљи. Није успела Америка да ишчупа његов корен. Вративши се ишодишту заплакао је као дете. Није требало ништа ни да каже, сузе на Видовдан говориле су све. Ђорђе Јевтић, Косовац, новинар, публициста и књижевни критичар поклони се и пољуби бисту Николе Тесле у Грачаници.
Посматрајући Николу из далеке Америке и његове косовске сузе и Ђорђа Косовца, како пољуби Теслу, осетих да су једно, да носе „Косовски завет“ и тешко косовско бреме.