Грађани тзв. Косова најсиромашнији у региону Европе

Према  подацима Светске банке, тзв. Косово и даље има највећу стопу незапослености у региону, само 37 одсто радно активног становништва је запослено Грађани тзв. Косова су закључили 2024. годину као најсиромашнији у европском региону. Стопа сиромаштва тренутно износи 19,2 одсто, док бруто домаћи производ по глави становника износи 5.889 евра, објавила је Светска банка 8. јануара 2025. године. Иначе, на Косову има 1.586.659 регистрованих становника, коначни су  резултати пописа становништва за 2024. годину који је објавила Агенција за статистику Косова. Косово и даље има најнижи БДП по глави становника, у поређењу са просеком земаља региона и Европске уније. Према овој међународној финансијској институцији, Косово заостаје за својим суседима са бруто домаћим производом по глави становника који достиже само 5.889 евра. Према подацима Светске банке, Косово и даље има највећу стопу незапослености у региону. Према последњем извештају, само 37 одсто радно активног становништва је запослено. Према  Светској банци, сива економија чини око 35%, што значи да подаци о запослености нису у потпуности реални.

ГРАЂАНИ НАЈВЕЋИ ДЕО ПОРОДИЧНОГ БУЏЕТА ИЗДВАЈАЈУ ЗА ХРАНУ

Косово се суочава са потребом да предузме реформе, укључујући спровођење нове енергетске стратегије и побољшање безбедности воде. Подаци које је објавила Агенција за статистику Косова показују да грађани највећи део породичног буџета издвајају за куповину прехрамбених артикала. Њихова просечна плата је око 570 евра. Приштински премијер Аљбин Курти одлучио је крајем октобра 2024. да повећа плате у јавном сектору – за 55 евра од јануара 2025. године и за још 55 евра од јула. Претходно је крајем августа 2024. Куртијева влада одлучила да повећа минималну зараду на 350 евра. Годинама је то било 130-170 евра. Буџет Косова који је одобрила влада у Приштини за 2025. годину има вредност од 3,6 милијарди евра, a за 2024. био  је 3,3 милијарди евра. Лоша нада за било какво повећање стандарда становника Косова је и чињеница да када  они данас одлазе у пензију са факултетском дипломом: доктори, инжињери, професори… имају заагарантовану пензију од само 120 евра, па  питање је како преживети са њом 30 дана. Косово је дозволило да данас ниједно вeћe предузеће, фирма…  „Трепча”, „Електрекосово”, цементара „Ђенерал Јанковић”, „Фероникл” у Глоговцу… није у власништву Косова већ тим  фирмама, као купљеним управљају странци. Лоша политичка клима, нестабилна безбедносна ситуација, међуетнички сукоби, огромна стопа корупције, непоуздан правосудни систем, мањак квалификоване радне снаге, много је разлога због којих данас на Косову нико не жели да инвестира. Пословну заједницу додатно узнемирава све већи број људи, нарочито стручно оспособљених, који напуштају Косово.

БЕЗ ПОСЛА 187.870 ЉУДИ

Агим Шахини, председник Пословне алијансе Косова, забринут је због све веће економске кризе која влада на Косову. – Трговински дефицит на Косову је вечити економски проблем зато што Косово и даље нема стратегију како да развије домаћи производ, па ми зависимо од увоза робе. Уместо робе ми дневно у великој мери извозимо готове паре, и то око 16 милиона евра свакога дана оде на набавку потребних производа – објашњава Шахини. – Према подацима УНДП сиромаштво на Косову прошле године повећано је на 23 одсто, то је велики проблем који имамо. Ти грађани живе дневно са мање од два евра, што када узмете у обзир ову инфлацију и ову скупоћу видите како је. Да ли може неко да живи у овом амбијенту са мање од два евра дневно? – пита Шахини. Према подацима Агенције за запошљавање у Приштини, на Косову је без посла 187.870 људи. Према подацима ове агенције косовска породица у просеку за годину дана потроши 7.803 евра, односно 1.511 евра по глави становника, што је грађане Косова сврстало у најсиромашније у Европи и региону. На другој страни, према  подацима Међународног монетарног фонда, просечан приход по глави становника у земљама Европске уније је 35.800 долара, док је на Косову 4.442 долара. Због тога  је земљама Западног Балкана, укључујући Косово, потребно од 40 до 200 година да достигну просек бруто домаћег производа ЕУ по глави становника. Извештачи „Јединства”