Христос васкрсе!

Хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Прослава Ускрса почела је поноћним литургијама у свим православинм храмовима.

 

Звона православних храмова огласила су почетак празника који је и најважнији у животу сваког хришћанина, којим се слави победа живота над смрћу, добра над злом, милосрђа над грехом.

Патријарх Иринеј је у Ускршњој посланици позвао све православне хришћане на праштање и помирење.

У Посланици истиче да је Усркс празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.

Молимо се да се врате мир и слобода на распето Косово и Метохију, тамо где су највеће српске светиње и бисери православне духовности, поручио је патријарх у Посланици.

Прослава Ускрса почела је поноћним литургијама, коју је у Храму Светог Саве служио епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског.

Професор Богословије „Свети Сава“, ђакон Радомир Врућинић који је саслуживао на литургији истиче да Ускрс представља славље над слављима.

„Стари човек умире, а нови се враћа. Људи се враћају цркви, траже смисао и утеху. Свако ко се нада да ће бити излечен, биће излечен, свако ко изгуби наду, добиће је на време“, поручује ђакон Радомир Врућинић.

Литургија је служена и у нашим цркавама и манастирима на Косову и Метохији. Велики број верника окупио се на литиргији у Манастиру Грачаници.

У 9.00 у крипти Храма Светог Саве на Врачару литургију ће служити патријарх Иринеј.

Победа живота над смрћу

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Ускрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, „Марији Магдалени и другој Марији“, саопштио архангел Гаврило.

„А лице његово бијаше као муња и ођело његово као снег“, записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на „гробном камену“ и показује прстом на празан гроб.

„Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао“, записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Ускрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Паше.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Паше па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења.

Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

Симбол обнављања природе и живота

Ускрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.

Верници, по устаљеној традицији, ускршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Ускрса и зове „чуваркућа“.

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се архангел Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

Хришћани Ускрс славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!