ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК ЗАХТЕВА НАЦИОНАЛНО ПРИМИРЈЕ И ЈЕДИНСТВО

Запад хоће да изведе једну блиц политичку кампању у којој је Србија изложена нападима са три стране. С једне стране претњама страшних одмазди у случају да не послуша. Ту су навелико најавили економске и друге санкције. Затим, да произведу притиске и незадовољства унутар Србије и да представе Србију као једну несолидну и слабу земљу, која грца у унутрашњим поделама и тешкоћама. Да кроз ту лажну слику, коју о нама желе да створе, ако могу погурају коначно тзв. Косово у УН. Према томе, ово је, може се рећи, одсудни покушај Запада да нас натера на признање Косова и да то буде последица једних свеукупних неугодних, непријатних и претећих дешавања око нас из правца политичког и другог притиска са Запада, једним хистерчним и све опаснијим провокацијама из Приштине где се физички интегритет нашег народа на северу Косова непосредно угрожава. То је сада једна слика Запада према нама, која је изашла из рукавица и која се води на један најотворенији и најизазовнији начин – казао је Владислав Јовановић

 

 

На северу Косова и Метохије нелегални градоначелници Албанци седају у фотеље, и каче се заставе такозваног Косова на институције. У Београду се одржавају протести опозиције под називом „Србија против насиља”. О стању на Косову и Метохији, али и протестима опозиције за „Јединство” говори искусни дипломата Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије.

• Квинта је признала изборе на Косову и Метохији, а у Косовској Митровици градоначелник је засео у фотељу. Како видите даљи развој ситуације?

Ради се о томе да они који су нама створили целу ситуацију у вези са Косовом и Метохијом, који су драматично и лажно представљали развој догађаја, који су извршили агресију на нас, који су потом преко гласова приштинских изгласали независност, желе да заврше посао са Косовом. То нису смели да ураде јер национална мањина ни по повељи УН-а ни по ОЕБС-у нема право на сопствену државу, већ само на аутономију у договору са матичном државом у којој живе. Они су све то пренебрегли, исфорсирали тзв. независност, прогласили тзв. специјалним случајем и чине све што могу да Србију натерају да то прихвати и легализује. Пошто нису могли да то учине ових 10-12 година због одлучних црвених линија у том правцу, они су одлучили да се реше тог проблема са Србијом на начин који би био хајдучки. Да охрабре Приштину да провоцира до мере да то може да изазове непосредни сукоб са Србијом на северу Косова и да натерају Србију да реципрочно одговори, као што је она најавила да никад више неће дозволити да се Срби убијају или протерују као у прошлости. Због тога Запад са Америком на челу жели да се што пре ослободи неугодног примера да су они ти НАТО и западне земље који су повредили територијални интегритет и суверенитет једне чланице УН-а, и то 23 године пре него што се десио рат у Украјини за који они оптужују Русију. Сада сматрају да у овој нејасној ситуацији где се догађају крупне промене натерају Србију на капитулацију и на оно што су де факто постигли на Косову и Метохији постане и стално де јуре. Да Србија буде натерана да призна независност Косова. То је њихов хитан циљ. НАТО је поставио кратке рокове, за три месеца најкасније до краја ове године. Неће више да чекају 10-12 година, као што је трајало бриселско преговарање. Хоће да изведу једну блиц политичку кампању у којој је Србија изложена нападима са три стране. С једне стране претњама страшних одмазди у случају да не послуша. Ту су навелико најавили економске и друге санкције. Затим, да произведу притиске и незадовољства унутар Србије и да представе Србију као једну несолидну и слабу земљу, која грца у унутрашњим поделама и тешкоћама. Да кроз ту лажну слику коју о нама желе да створе, ако могу погурају коначно тзв. Косово у УН. Према томе, ово је, може се рећи, одсудни покушај Запада да нас натера на признање Косова и да то буде последица једних свеукупних неугодних, непријатних и претећих дешавања око нас из правца политичког и другог притиска са Запада, једним хистерчним и све опаснијим провокацијама из Приштине где се физички интегритет нашег народа на северу Косова непосредно угрожава. Покушавају натерати Србију да изађе на тај брисани простор и да тестирају њену спремност да ће Србе увек бранити и да неће дозволити да се понове дешавања, која су се догодила у ранијим кризама, у ранијем периоду југословенске кризе у Хрватској, Босни и Херцеговини. То је сада једна слика Запада према нама, која је изашла из рукавица и која се води на један најотворенији и најизазовнији начин. Оно што ми треба да чинимо, то је да се према таквом једном тројном сплету опасности о којем сам говорио поставимо јединственије него икад, да будемо један глас, једна земља, један став и један аргумент за све који имају претензије на нас и да угрожавају животе и националну територију Србије и Срба на Косову и Метохији. То је нешто што историјски тренутак захтева. Ако томе нико неће да удовољи иако има снага и појединаца који су спремни да искористе ову ситуацију за своје политичке интересе, онда је то нешто што би било врло лоше за наш став према опасностима које долазе споља и изнутра и што би за сваки случај требало избећи. Према томе, ово би требало да буде последњи зов, последњи аларм сваком Србину било где да се налази, да закопа одмах своје политичке секире којима се служи у редовним политичким околностима и да сви станемо као један иза политике одбране независности, територијалног интегритета Србије и војне неутралности. То је нешто што овај тренутак захтева на један императиван начин. Ко год се на то оглуши или покуша да води неку своју егоистичну политику у било ком виду, не одговара историјској потреби Србије у овом тренутку да се суочи са опасностима којима је опкољена споља и изнутра.

• Због чега Запад не изврши притисак на Приштину да формира Заједницу српских општина?

Зато што њима одговара нешто што је хитнија потреба Запада, а то је да се што пре ослободе тог неугодног трага који су оставили, а то је независност и држава које су поклонили једној националној мањини. То по свим правилима међународног права није апсолутно дозвољено и на то их позивају и друге земље, не само Русија и Кина. Дакле, све ове земље које се нису одазвале позиву да се придруже њиховој политици економског рата против Русије. Јер, сви знају да ово што су они урадили са Србијом и је опасност за све вишенационалне земље и да зато Запад жели што пре да нас натера да прихватимо то што су они произвели. Ако бисмо то урадили, они би као Пилат опрали руке, а ми бисмо заувек остали закуцани за зид срамоте и то ни један наш политичар, ни један Србин који држи до себе не би никада смео да учини. Запад то зна и покушава да створи неслогу код Срба и да се појаве неки или неко ко би био спреман на такав један срамни чин.

• Пошто су Срби на северу напустили косовске институције, значи ли то да Бриселски споразум не важи, а да се ово стање може назвати окупацијом?

Окупација Косова је тотална од почетка, само што је специфична ситуација на северу Косова била задржана као резултат компактности српског народа на том делу и као резултат отпора да се и тај део Косова интегрише са осталим делом. То значи да потврде кроз циничку и политичку власт косовских Албанаца. Бриселски разговори од пре десетак година колико се воде, са наше стране су вођени са намером да се нађе модус менди неки облик суживота између два народа на Косову и Метохији, као интегрални део Србије. Од почетка Запад, не само Албанци на Косову није био искрен када је са нама разговарао. Он само на тај начин наставља да нас време- ном омекша и припреми на најнепријатнији залогај, а то је да прихватимо оно што су они произвели својом агресијом на нас као једно праведно решење и да на тај начин се они ослободе срамоте у свету, а ми да натоваримо смртни грех да смо пристали да одсечемо своју руку, што иначе нико нормалан и здрав никада не би урадио.

• Постоји ли могућност да Курти испровоцира сукоб на Косову и Метохији?

Он је од почетка послужио и служи Западу за најнепријатније убоде Србији и Србима, тамо где су они најосетљивији, најмање одбрањени на северу Косова, да их непрекидно изазива и да их натера на неку врсту нужне одбране, самоодбране физичког постојања, јер се то физичко постојање све више доводи у питање низом систематских инцидената и напада, који се врше већ пар година и то практично сваког дана. Да они то изазову и да се онда Србија нађе у обавези да притекне у помоћ свом народу и да не дозволи оно што је Запад увелико омогућио и кумовао, а то је етничко чишћење српског народа у Хрватској и анатемисање Срба у Босни и Херцеговини као једине криве стране за све што се десило, а ослобађање себе, Запада и других у Босни и Херцеговини од сваке кривице и одговорности. То је исти приступ, иста политика која се непрекидно води према Србији и српском народу од разбијања бивше заједничке земље до данас. У том погледу та линија је непрекидна и ништа се није променило. Циљ је увек исти. Јер, они хоће да Србија прво одустане од своје независности и слободе, а онда да прихвати да буде даље смањивана како би задовољила њихове планове да стално на крају буде отприлике исте величине и по површини и по броју становика као друге бивше југословенске републике. То је циљ који није јавно декларисан, али је он најважнији и једини који руководи те наше тзв. западне пријатеље да се непрекидно веома неискрено постављају према нама.

• Ако обичан народ не разуме то о чему сте Ви малочас говорили, да ли то разумеју они који воде протесте ?

Ја се бојим да су они, бар неки од њих, то сметнули с ума и да су им њихови политички интереси у првом реду, а ове друге стављају у други план, наивни у уверењу да ће они кад једном буду одговорни за судбину земље то лако да реше са пријатељским Западом у корист Србије. Међутим, то је наивно. То се хтело и 2000. године па се показало да је то водило само убрзаном стварању тзв. независне државе Албанаца на Косову и Метохији, а никако позитивно решавање. Тако да би било добро да извучемо неке поуке из прошлих искустава и да се отрасемо неких својих интимних политичких жеља и планова, и да овог пута једноставно сви објавимо генерално национално примирје и да станемо у одбрану српског народа на Косову и Метохији. То ће Запад разумети и неће смети да иде даље, јер оно што њега охрабрује да иде даље то су наше унутрашње поделе на којима Запад практично стално ради, а сада му је то вероватно и веома важан дневни задатак.

• Бахмут је пао. Како се и у којој мери развој ситуације на украјинском ратишту одражава на Србију?

Цео тај догађај рата у Украјини и конфронтација уједињеног Запада са Русијом а индиректно и са Кином, као и потпуно замешатељство на међународном плану, јер су се сви односи пореметили и где постоје разна струјања, тако да су у процесу једног брзог преобликовања слике света коју тачно сада не можемо да сагледамо се директно одражава на журбу Запада да оконча косовско питање. Запад покушава да искористи затегнут однос са другим великим силама и општу пажњу која је усмерена на те односе да позавршава неке незавршене послове на Балкану. Увек, наравно, на нашу штету. Тога би требало сви да будемо свесни од колевке па до најдубље старости. Да само јединствени можемо успешно да се супротставимо таквим плановима. Ако бисмо не само остали јединствени, него то још и продубљивали и давали храну наде нашим политичким душманима, то не би било никако у корист Србије и наше одбране Косова и Метохије као интегралног историјског дела наше земље, већ би само била једна огромна помоћ за оне који покушавају да нас смање и да нас после тога даље смањују све док не остваре свој коначни циљ. Р. Комазец