Извор даровао име светињи

Манастир је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани

 

На 15 километру северозападно од Новог Пазара, долином живописне реке Рашке, према Пештерској висоравни, и недалеко од њеног извора, ушушкан у бујним шумовитим пределима налази се манастир Сопоћани. Манастир је добио име по извору поред кога је подигнут (словенска реч сопот значи извор). Баш на месту где се отвара долина реке Рашке налази се манастир Сопоћани са црквом Св.Тројице коју је у 13. веку подигао краљ Урош И током своје владавине од 1243 – 1276. године. – Тачна година градње манастира се не зна, претпоставка је да се градња односи на шездесете године 13. века. На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу – каже игуман манастира Сопоћани Теоктист.

СВЕТСКА КУЛТУРНА БАШТИНА

Сопоћани су један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани. Током периода османлијске власти, у XВИИ веку, манастир је значајно страдао, а обнова манастира Сопоћани је започета тек након 1926. године. Поновно насељавање је почело педесетих година 20. века када га је населило омање сестринство, које ће у њему бити до 1996. године. Од тада, манастир је мушки јер га насељавају 10 монаха и искушеника који су прешли из манастира Црна Река, а сестринство се преселило у манастир Гориоч у Метохији. Данас манастир броји десет монаха.
– У нашем манастиру се налазе три пара моштију Светих Козме и Дамјана. Први пар су браћа из Рима, други пар је живео на подручју Турске и Либана и трећи пар браће Козме и Дамјана су живели у Сирији. Мошти Козме и Дамјана овде су пренете 1999. године из манастира Зочишта у Метохији а 2008. године један део ових моштију је враћен у Зочи
ште а један део је код нас. На дан Светих Врача 14. јула овај простор је ослобођен од Турака у Балканском рату и од тада манастир слави свете Враче – говори игуман Теоктист. Поред духовних активности братство манастира Сопоћани има посла на својој економији мини фарми крава, пчелињаку, имају своје винограде у Александровцу од којег производе вино и ракију а ту су још и послови дубореза…

МАНАСТИРСКА ЕКОНОМИЈА

О положају српских светиња у Рашко-призренској епархији игуман Теоктист каже: – Рашко-призренска епархија је једно тело, једно биће. И кад један део тела пати, пати и онај други део тела. Знамо да је тешко за српски народ на Косову и Метохији али волео бих да народ истраје и остане на КиМ. Много је било тешко Србима на Косову кроз векове, биле су сеобе, али је увек српски народ остајао. Црква никада није оставила народ на цедилу, увек је била са народом. Тако је и данас. Благословена је Рашко-призренска епархија и истински света српска земља – говори Теоктист. Овогодишњи домаћин славе Светих Врача Срећко Милановић, из Видова код Новог Пазара, каже да се радује што Сопоћане посећују Срби не само из окружења већ из целе Србије и света. Стари Рас са Сопоћанима је комплекс који је због своје лепоте и значаја, не само за српску, већ и за глобалну историју и културу, 1979. године уписан у Унескову листу светске културне баштине. Комплекс чине Црква Светих апостола Петра и Павла, манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани, Градина на Пазаришту с подграђем и Трговиште. За Стари Рас са Сопоћанима донет је 2012. године Просторни план посебне намене, који се односи на 1.078 хектара и у којем је детаљно наведено какво је постојеће стање и како да се штити простор на којем се споменици налазе. З. Влашковић