Јанковић: Споразум Косова и Данске о затвореницима није само питање новца, има и политичку конотацију
Споразум по ком ће 300 затвореника из Данске казну служити на Косову поред новца има и политички, али и културолошки аспект, оцењује за Косово онлајн Милош Јанковић, адвокат и некадашњи заштитник грађана који иза себе има богато искуство и као директор Управе за извршење заводских санкција, али и као члан Поткомитета УН-а за превенцију тортуре.
“ Тешко је решити проблем миграната који се нису социјализовали, већ су чинили одређена кривична дела. И ово је један најједноставнији начин да се, практично, људи из Данске екстрактују на другу територију и да једног дана кад им истекне казна не изађу из затвора на улицу у Данској, већ да се у другој земљи спроведе поступак екстрадиције тих људи”, објашњава Јанковић и наводи да ће тиме Данска решити један од горућих проблема, а то је питање великог броја миграната.
С друге стране, на питање шта споразум доноси Косову, он каже да ту није само питање новца, већ споразум има и одређене политичке конотације, али и културолошки аспект.
“Ово је споразум који је од стране сауговарача Данске третиран као споразум две државе, што Косову јако значи да улази у такве интерактивне међудржавне билатералне споразуме. Тај споразум указује, опет са политичног аспекта, да је Косово део система ком припада једна скандинавска земља каква је Данска. Осим тога, тај споразум косовским властима и косовској заједници може помоћи да прихвате не само културу извршења кривичних санкција каква је у Данској, која предњачи по систему поштовања права лица која су лишена слободе, већ и да свој затворски систем уобличи на једном далеко већем нивоу, а што све ће имати једну последицу на далеко ширем плану”, каже Јанковић.
Оцењује да овај споразум неће непосредно утицати на побољшање услова у другим затворима на Косову, у којима су између осталог притворени и Срби, али да се на дужи рок може очекивати да ће дански пример имати реперкусију и на све остале осуђенике који се налазе у косовским затворима.
“Не само да ће у затворима вршити своје функције затворски службеници које делегира Данска, већ ће и челник тог система бити Данац, иако ће постојати и директор који је изабран од косовске владе, али све ће то утицати и на статус, и на респект, на положај, материјални статус… службеника затворске управе Косова и то ће последично имати домино ефекат и на другим странама”, наводи Јанковић.
Каже да се велика расправа водила о томе да ли ће Косово успети да омогући затвореницима стандарде какве уживају затвореници у Данској и да примедбе да Косово није део УН-а и Савета Европе и да се шодно томе се на њега не односе одредбе међународних конвенција – нису у потпуности тачне.
“Постоје међународне конвенције које су универзалне и где јурисдикција међународних тела постоји без обзира на то што одређена држава није члан неке међународне организације. Комитет за превенцију тортуре, то је тело Савета Европе, је закључило споразум са Унмиком и они су већ неколико пута посећивали Косово, давали су своје препоруке и косовске власти у том контексту и сарађују са међународним телима. Већи је проблем на који начин ће Данска остваривати своју јурисдикцију на територији Косова. То је ствар која ће бити јако проблематична и веома комплексно правно питање”, објашњава наш саговорник.
На питање да ли је само премештање затвореника из Данске на Косово кршење њихових права Јанковић подвлачи паралелу са особама које су осуђене од стране Хашког трибунала.
“Оно што је заиста у супротности са међународним прописима, то је да су лица које су са територије Србије или БиХ послата на извршавање казне у неке удаљене земље, чиме су нарушена њихова права. Ја сам, на пример, ишао у посету Милану Мартићу који је у Естонији, и то не у главном граду, него у једном удаљеном месту и променили смо три авиона док смо тамо дошли. То је све јако пуно коштало, било јако напорно. Ту су и неки други проблеми. На пример, тамо где је у употреби други језик, постоји питање комуникације. Право тог лица је и право на штампу, на телевизију. Он у Естонији није могао да прати програм на српском. Даље, питање учешћа у културним активностима, питање верских права… Значи, то издржавање казне далеко од места пребивалишта је спорно”, наводи он.
Када је у питању споразум Косова и Данске, по њему, била би повређена права уколико би дански држављани, односно лица који имају пребивалиште у Данској, били пребачени на Косово. Уколико је реч о лицима која се депортују, мигрантима који имају пребивалиште у некој земљи Африке или Азије, ту се отвора питање да ли има разлике уколико бораве у затвору на Косову уместо у Данској.
“Шта уколико је његова породица у Данској, а он се налази на Косову? Поприлично је комплексно то питање и оно изазива контроверзе и чињеница је да ће међународна тела заузети став тим поводом, пошто је сад већ постала пракса да одређене земље које паметно резонују, а мислим да је ово паметан потез данских власти, давањем неког новца елиминишу себи проблем на један суптилан начин”, каже Јанковић.
Јанковић подвлачи и да се са издржаном казном овај проблем не затвара јер остаје отворено питање шта ће бити с тим људима кад им истекну казне.
“Сигурно неће бити враћени на територију Данске, па да Данци чупају косу шта ће с њима. Они ће остати вероватно на Косову, а онда ће вероватно косовске власти да преговарају, да траже паре како да их депортују. Многи ће се окористити, адвокати ће ту имати доста користи, здравствене службе…, наплаћиваће се све што се чини, тако да има ту користи за пуно субјекта”, каже он.
На питање да ли ће то представљати безбедносни ризик по регион, Јанковић наводи да је то тешко данас проценити и подсећа да су кроз овај регион прошли милиони миграната.
“Наша држава прво је отворила границе, лично сам био на тим неформалним прелазима, где су људи у колонама ишли, све је то било под оком УНХЦР -а. Дозвољавало се да мигранти који су ушли без пасоша, без ичега, да пролазе територијом Србије, прављени су неки кампови… Чињеница је да Србија као и остале земље у региону нису имале већих безбедносних проблема. Ми данас имамо проблем на граници с Мађарском јер је неформални систем успео да се консолидује и онда су то више сукоби тих вођа миграната, то је у ствари једно стварање мафијашких кланова које би држава морала да што пре укине”, закључује Јанковић.
