КФОР ЈЕ У ОБАВЕЗИ ДА ИСПУЊАВА ЗАДАТКЕ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

 Решавање косовског питања је могуће само у међународно-правном пољу, у оквиру Резолуције 1244 СБ УН. Сигурни смо да су преговори једини пут до нормализације ситуације. Са своје стране, и даље смо у присном контакту са нашим српским партнерима поводом свих аспеката решавања косовског питања. Све заједничке руско-српске иницијативе су усмерене на свестрани развој Србије и Балкана уопште. Српско руководство је сасвим свесно да дијалог нема алтернативу. Позивамо привремене институције самоуправе на Косову и Метохији да убудуће обуставе дестабилизујуће активности, укључујући и север покрајине – рекао је амбасадор Боцан – Харченко

 

 

Упркос чињеници да припадници специјалних јединица РОСУ не могу на север Косова и Метохије без сагласности градоналчелника четири српске општине, Аљбин Курти је наложио РОСУ да блиндираним оклопним возилима запоседну административне прелазе Јариње и Брњак, а снајперска гнезда распореде по брдима са једне и друге стране пута који води ка централној Србији. Све је то учињено под изговором реципроцитета и замене регистарских таблица. Ситуација је била напета и претила да измакне контроли све док нису посредством ЕУ Београд и Приштина нашли компромисно решење. Кфор, који је задужен да чува мир и безбедност свих грађана на КиМ, није се противио да РОСУ са тешким наоружањем упадне на север покрајине. О свему овоме за „Јединство” је говорио његова екселенција амбасадор Руске Федерације у Београду, Александар Боцан – Харченко.

• Да ли би званичници Приштине самоиницијативно послали специјалне јединице и борбена возила на север Косова и Метохије да нису добили сагласност неког од покровитеља и како је могуће да упркос Резолуцији 1244 КФОР дозволи акцију упада наоружаних албанских формација на административну линију са централном Србијом?

Повећање напетости од стране Приштине, нажалост, дешава се сваки пут уз потпуну безвољност, чак уз попустљивост, међународног присустава. КФОР, којем је Савет безбедности УН доделио мандат за обезбеђење мира и безбедности на Косову и Метохији, као што видимо, прилично неразговетно реагује на низ покушаја Приштине да „освоји” север покрајине који насељавају Срби. Одређени закључци, према нашем мишљењу, намећу се сами од себе. Да истакнемо: решавање косовског питања је могуће само у међународно-правном пољу, у оквиру Резолуције 1244 СБ УН. Даље одступање од овог темељног документа само удаљава постизање праведног решења.

• Да ли су разлози упада РОСУ на север Косова регистарске таблице, као што тврди Приштина, или нешто друго?

Ова провокација се уклапа у системску политику Приштине усмерену на истискивање са Косова и Метохије свих неалбанаца и стварање етничке чисте „државе”. У исти ред спадају бројни напади на Србе и њихову имовину, као и на православне светиње, спречавање повратка избеглица и интерно расељених лица, злоупотребљавање судства зарад изрицања политизованих пресуда лидерима косовских Срба, као што је то случај са председником општине Звечан Иваном Тодосијевићем, одсуство корака према успостављању међуетничког поверења, истицање вештачких ултиматума током консултација са Београдом…

• Званичници у Приштини упркос упозорењима Брисела, јавно износе да неће никада формирати Заједницу српских општина?

Не води ли то у прекид политичког дијалога са Београдом? Наглашавамо да је Београд чврсто посвећен својим међународно-правним обавезама, доследан у тражењу дугорочних компромисних решења по свим конкретним питањима дијалога са Приштином. Српско руководство је сасвим свесно да дијалог нема алтернативу. Међутим, спољни ментори Приштине требало би да отрезне косовске Албанце, који више година, под различитим изговорима, саботирају раније постигнуте договоре, укључујући и формирање ЗСО. Покушавају да једностраним провокацијама „помере” статус кво у своју корист. Изазива забринутост да уместо тога видимо апсолутно неадекватно изједначавање: опомене на рачун обе стране о неопходности да „буду суздржани”. Сада – у контексту разумевања постигнутих 30. септембра у Бриселу – од принципијелне важности је да се тема формирања ЗСО не одгоди за неодређено време. То је основни услов очувања српске заједнице на Косову.

• Како оцењујете однос ЕУ према кризи на Косову и Метохији, односно упаду специјалних јединица РОСУ на север покрајине?

Присутно је повлађивање западњака амбицијама својих албанских штићеника на Косову, које не само да не доприноси окретању Приштине према нормализацији односа са Београдом и косовским Србима, већ припомажу осећају косовских Албанца да им је све дозвољено. Док се ради по том шаблону, одрживо деескалирање ситуације у покрајини не може да се постигне. Да подсетим да је у складу са Резолуцијом 1244 Генералне скупштине УН Европска унија одговорна да прати дијалог између Београда и Приштине. Рачунамо на то да ће се Брисел ипак показати као заиста објективан и непристрастан посредник, да ће избегавати формализам. Засад, како изгледа, бриселски дијалог се користи претежно за легитимисање прекомерних косовскоалбанских претензија које су све веће из дана у дан.

• Албанци су протерали највећи део Срба јужно од Ибра, сваког дана физички нападају на Србе и њихову имовину, нема повратка… На инциденте ЕУ се обично не оглашава а уколико се и огласи позива обе стране на суздржаност. Није ли то отворена примена дуплих стандарда и у којој мери је такав однос „ветар у леђа” Приштини да настави дискриминаторски однос према Србима и игнорисање договора из Брисела?

Позиви на суздржаност сами по себи не садрже ничег за осуду. Али, у случају очигледних дестабилизујућих активности једне стране, наиме косовскоалбанске, сигурно нису нимало довољни. Слажем се са Вашим оценама: такве поруке само ометају преговарачки процес, фактички дајући „одрешене руке Приштини” која је навикла да решава питања не на цивилизован начин, за преговарачким столом, него путем насилних акција и разноврсних провокација. Сматрамо да ће се згодна прилика за критичку анализу приступа ЕУ пружити 15. октобра на наредној седници СБ УН о Косову.

• Како видите учестале изјаве званичника у Приштини да Србија и Русија имају тенденцију да дестабилизују регион?

По правилу, та реторика се користи како би се пажња јавности одвукла од стварних хроничних проблема. Интересантно је да се уз то ни у Приштини, ни на Западу не наводе никакве чињенице, јер оне напросто не постоје. Све заједничке руско-српске иницијативе су усмерене на свестрани развој Србије и Балкана уопште. На политичком плану опредељени смо за формирање полицентричног светског поретка и супротстављање прекограничним изазовима на основу универзалних норми међународног права, пре свега начела Повеље УН, као што су поштовање суверене једнакости држава, немешање у њихова унутрашња питања и решавање спорова дипломатским путем. У привреди градимо и обнављамо електране и рафинерије, цевоводе и путеве. Размењујемо напредне технологије, на пример, у оквиру успешне сарадње у производњи у Србији руске вакцине против COVID-19 „Спутник V”. Исто и у културној сфери. Против кога може да буде окренуто унутрашње уређивање београдског храма Светог Саве? Или Дани руске културе који су недавно одржани у српској престоници?

• Коме је и зашто интерес да увек „потпаљује ватру” међу балканским народима и видите ли могућност да се издигну и кроз економску сарадњу, као што је „Отворени Балкан”, раде на просперитету и бољем стандарду својих грађана?

Уверени смо да балкански народи немају потребе да се обазиру на самозване стране „суфлере”. Најглавније је да следе своје темељне националне интересе, показују политичку далековидост. Сва отворена питања могу да буду решена само кроз конструктиван регионалан дијалог. Делимо мишљење председника Србије Александра Вучића, који промовише пројекат „Отворени Балкан”: друштвено-економски напредак и повећање животног стандарда што ће јачати узајамно поверење и развијати међуљудске контакте. Јасно је да су ти процеси дуготрајни, али, као што се зна, увек је најтежи први корак. Београд га је већ направио.

• Уколико би дошло до сукоба на северу Косова и Метохије, како би се понашала Русија?

Пре свега, чинили смо и чинимо све што је могуће да би се спречио тај сценарио. Сигурни смо да су преговори једини пут до нормализације ситуације. Са своје стране, и даље смо у присном контакту са нашим српским партнерима поводом свих аспеката решавања косовског питања. Захвални смо Министарству одбране Србије на организацији посете јужним гарнизонима Оружаних снага 26. септембра која је омогућила да се уверимо у максимално одмерен и одговоран приступ Београда према збивањима на Косову. Истог приступа ће се доследно придржавати и Русија.

• Имајући у виду досадашње понашање Приштине, верујете ли да албанске специјалне јединице РОСУ неће више упадати на север покрајине?

Рачунамо на то да ће међународно безбедносно присуство, КФОР, наставити да прати оперативну ситуацију и биће спремно да испуни задатке које је поставио СБ УН, укључујући спречавање насиља против покрајинских Срба и информисање СБ УН о свим битним променама „на терену”, постојећим и потенцијалним ризицима. Надамо се да ће Приштина под контролом КФОР-а стриктно, у усаглашеном року и без повратка натраг остварити постигнуте договоре у Бриселу 30. септембра о повлачењу особља својих „специјалних полицијских јединица” и оклопних возила са прелаза на административној линији са централном Србијом. Позивамо привремене институције самоуправе на Косову и Метохији да убудуће обуставе дестабилизујуће активности, укључујући и север покрајине. Р. Комазец