Књига и култура бележе свој ход у времену

ЗАТВОРЕН 65. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

 

Канцеларија за КиМ је ове године представила преко 100 наслова поштоваоцима писане речи. Установа „Панорама – Јединство“ промовисала своја издања
Београдски сајам књига, који је после две године паузе због епидемије вируса корона, одржан по 65. пут под слоганом „Повратак написаних“ завршен је у недељу 30. октобра церемонијом примопредаје „Отворене књиге“ наредном почасном госту сајма.
Силвија Давидоју, амбасадор Румуније у Србији, чија земља је овогодишњи почасни гост сајма, уручила је „Отворену књигу“ француском амбасадору у Србији Пјеру Кошару, чија ће земља бити домаћин наредног 66. Сајма књига.
Учешће је ове године узело 400 издавача, а у недељу је била последња прилика да се набаве књиге с попустом и до 70 одсто. Уз домаће, представили су се и издавачи из Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Италије, Мађарске, Немачке, Белорусије, Кине, Ирана, Швајцарске, Марока, Египта, Индије и Пољске, а земља почасни гост била је Румунија.

Канцеларија за КиМ са 100 наслова

У понедељак 24. октобра, Хали 1а Београдског сајма, на свечаном отварању штанда Канцеларије за Косово и Метохију на 65. Међународном сајму књига у Београду, присуствовао директор Канцеларије др Петар Петковић и председник Српске листе Горан Ракић.
Поздрављајући присутне, Петковић је истакао да ће Канцеларија ове године представити преко 100 наслова поштоваоцима писане речи.
– Наше Косово и Метохија представљају неисцрпни извор за наше стваралаштво, за многе издаваче и због тога и ове године ћемо са преко 100 наслова овде представити поштоваоцима књижевне речи шта је то што нуди наше Косово и Метохија. А представиће се и бројни писци, песници и уметници, али и бројне наше институције од Факултета Универзитате у Приштини са седиштем у Косовској Митровици до института, библиотека и других организација са простора Косова и Метохије. У тој нашој писаној речи, нашим књигама, записима, бројним насловима, не само последњих деценија већ и вековима уназад сведочимо чије је Косово и Метохија, сведочимо о нашем животу на Косову и Метохији, али сведочимо и о нашем страдању, страдању српског народа на простору наше јужне покрајине. Али сведочимо и о нечему много вишем, о нади да живимо слободно и да ће доћи тај дан да ћемо моћи у миру да држећи се те наше писане речи сведочимо и о томе да смо као народ, као што смо и успели свих ових векова, опстали на нашем Косову и Метохији. Као што је Свети Симеон Мироточиви у завештању Светога Саве говорио о значају језика, па каже: „Шта је народ изгуби ли језик, народ више није народ изгуби ли своје речи.“ Ми управо и у нашим насловима и нашим књигама, нашим дакле издањима чувамо ту српску реч, јер чувајући наше писмо, наш језик не само једноставно да чувамо нашу културу него чувамо много више од тога, чувамо саму суштину нашег бића и нашег постојања. Због тога оваква окупљања, овакви штандови, сајмови су и те како значајни јер говоре о значају једног народа који постоји вековима који ће, даће Бог, вековима остати и опстати на својој земљи. Ово је рекао др Петар Петковић и додатно се захвалио колегама и колегиницама у Канцеларији за Косово и Метохију који се сваке године предано потруде да организују штанд и манифестације око промоција.
– Ми на Косову и Метохији доживљавамо и суочавамо се са бројним искушењима и невољама. Тако је било, тако ће и бити у наредном периоду, али оно што је најважније и што је најзначајније, то је држећи се управо те наше писане речи и сведочанстава наших, ако хоћете и славних предака, па све до наших чувених књижевника и писаца последњих година и ове модерне, савремене историје српског народа, ми ћемо се борити за наш опстанак и останак, чуваћемо наше Косово и Метохију уз жељу да живимо са Албанцима као комшијама, да градимо нормализацију односа, да чувамо мир и стабилност у ова тешка времена, али пре свега да знамо ко смо, ком народу припадамо, шта је наше и од чега никада нећемо одустати, рекао је у поздравном говору на отварању штанда Канцеларије за КиМ др Петар Петковић.
Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије и ове године представила је издаваштво и стваралаштво Срба са Косова и Метохије. Сваког дана од 23 до 30. октобра на штанду Канцеларије за КиМ у оквиру 65. Сајма књига публици су се представљали песници, уметници и научници са територије Косова и Метохије, као и књижевници и научни радници који се у свом стваралаштву и научним радовима баве питањем Косова и Метохије. На овај начин, Канцеларија за Косово и Метохију је, као и ранијих година, посетиоцима Сајма пружила увид у богатство научног, културног и уметничког ставралаштва наше јужне покрајине.

 

Поред ових активности, на другом штанду Канцеларије за КиМ у Хали 4 на 65. Међународном сајму књига у Београду, представили су се: Дом културе Грачаница, Установа за културу, Дом културе „Стари Колашин“, Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Српска солидарност, Факултет уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену са привременим седиштем у Лепосавићу, Агенција за издавачку делатност Лестве, ЈП Мрежа Мост, Факултет техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Установа за новинско издавачку делатност Панорама – Јединство, Градска библиотека „Вук Караџић“, Институт за српску културу Приштина, Факултет за спорт и физичко васпитање Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Лепосавићу, Медицински факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Сербика, Национална асоцијација студената „Сви за Космет“, Друштво књижевника Косова и Метохије, Природно математички факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Дом културе „Свети Сава“ Исток, Архив Косова и Метохије, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Установа за новинско – издавачку делатност „Панорама – Јединство“ којом руководи Рада Комазец је најпре представила „Стремљења”, први српски књижевни часопис у свету периодике на Косову и Метохији. Шездесет и две године овог часописа обележило је незаборавно време стварања и сазревања нове српске књижевности на косметском поднебљу, али и рађање и афирмацију младих талентованих стваралаца.

„Стремљења“ – стожер књижевности и уметности

-Позициониран је високо у нашој култури захваљујући уредничкој политици и квалитетним сарадницима. Часопис „Стремљења” представља све оно што нам нуди савремена проза и поезија и показује кретање у књижевности. На промоцији на сајму књига о „Стремљењима“ су, поред директорке и уреднице Раде Комазец, говорили и песник и бивши уредник часописа „Стремљења“ Радомир Стојановић, Милица Јефтимијевић Лилић. Прогарам је водила драмска уметница Јасмина Стоиљковић, а песмом улапшала народни појац Јефимија Ђиновић.
Рада Комазец о новом двоброју часописа „Стремљења“, који је представљен на сајму каже:
– Часопис „Стремљења” су израз потребе озбиљне културе да забележи свој ход у времену. Он открива релевантну слику трајне вредности Срба на Косову и Метохији. С једне стране указује на унутрашњу вредност књижевног стваралаштва Срба на КиМ, а са друге стране на оне вредности кроз које ова књижевност универзалних вредности даје јасну слику о процесима у књижевном животу. Посебно се трудимо да одржимо квалитет часописа и он је по препознатљивости, богаству и значају превазишао локални карактер. Упркос убрзаном технолошком напретку човечанства Стремљења и слични часописи су доказ да неће бити опроштаја од писане речи, јер за наш часопис влада велико интересовање како институција тако и појединаца, не само из сфере културе него читалачке публике уопште. То је оно што нам даје „ветар у леђа“ да из броја у број обогаћујемо Стремљења са новим и квалитетним прилозима наших сарадника. Часопис је отворен и за младе неафирмисане ствараоце са Косова и Метохије, истакла је Комазец.
После толико година излажења може се рећи да нема ниједног писца, сликара и других уметника, као и научних радника с Косова и Метохије који су стекли завидну афирмацију, а да своје стваралачке почетке нису обележили управо у „Стремљењима”.

– Богаство његовог садржаја видљиво је из броја у број, а доноси обиље поетских и прозних радова, као и приказе, студије, есеје, портрете писаца, народна предања, ликовне приказе из пера аутора са Косова и Метохије, који сведоче да су „Стремљења” велика трибина и несвакидашње огледало токова богатог литерарног стварања код нас. Часопис својом садржином гаји најбољу традицију, а новим рубрикама осветљава путеве наше савремене књижевности – наводи Рада Комазец.
Промотивно је представљен двоброј часописа „Стремљења“, у којем се могу прочитати рубрике као што су: Токови савремене поезије и прозе, у којима су се нашла нова дела 34 наша књижевника, Преведена поезија, Баштина, Долазници, Реч о књизи, Есеј и Ликовни живот.
Насловницу краси слика уметнице Миљане Дунђерин – Милутин из циклуса „Немањићи Света судбина Србије“ у којима сликарка исписује уметнички сензибилитет овоплоћеног реализма.
Часопис „Стремљења” и даље ће бити стожер уметника и њихових дела на Косову и Метохији и чување српског језика и ћирилице. Његова улога је као и листа „Јединство” да на том путу борбе за очување језика, писма и културе, буде света мисија и непробојна стража за будућност нових генерација – уверљива је Рада Комазец.

Моногрaфија „Приштина кроз време“

Установа „Панорама – Јединство“ представила је на овом сајму књига и историјографску монографију „Приштина кроз време“ ауторке Наташе Станковић Симић која је изазвала интересовање публике. Књига је објављена прошле године. О књизи су говорили: Рада Комазец, директор Музеја Жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, Милица Јефтимијевић Лилић и ауторка. – Ово дело, које за циљ има да читаоцу прикаже синтетички преглед многовековне повести овог славног града, јесте и драгоцено сведочанство бурне, динамичне, славне и трагичне историје Приштине.
Повест о свом граду ауторка износи хронолошки, са наглашеном свешћу о томе да читаоцу треба да пренесе оно најбитније из прошлости Приштине на основу чега би се могао стећи целовит и објективан увид у настанак, трајање, период развоја, али и раздобља уништавања и застоја града који се налази на средокраћи многих важних историских и симболичких друмова, рекао је Дејан Ристић који наглашава „поклекнути пред заборавом, неправдом и насиљем никада није био наш избор“.
Рада Комазец је о овој књизи рекла да књига о Приштини никада неће и не може бити исписана али да је ова књига конципирана тако да је Приштина представљена од њеног настанка и говори о времену у којем је ауторка живела у свом граду. – Време је незаустављив процес који ће и убудуће мењати Приштину, рекла је Комазец. Милица Јефтимијевић Лилић је казала да смо путем ове књиге поново у Приштини и да је Наташа Станковић Симић изразила и своју лирску природу као неко ко живи то што пише.
Установа „Панорама – Јединство“ је на овом сајму представила и једну изузетну књигу аутора Радомира Стојановића под насловом „Душа дома“ о којој су г оворили Милица Јефтимијевић Лилић, Рада Комазец и Јована Цветнић. Ово је роман инспирисан личним жив отом и емоцијама аутора према губитку оца Рајка Радоњина. – Танани српски лирик Радомир Стојановић, пред читаоце излази у новом руху, са причама које очаравају приповедачким умећем, али и лиричношћу, раскошним језиком из света природе и детињства, мудрим животним опоменама онога ко живот види и са ове и са „оне“ стране. Већ самим насловом „Душа дома“ Стојановић нас уводи у унутрашњи слој појава, у срж, у духовност саткану од лепоте осећања која прожимају његов наратив, али и ликове, просторе, природу а надасве човека, рекла је Милица Лилић.
Дела из књижевне критике „Сведочења и тумачења“ Ђорђа Јевтића и „Тмине и празнине“ Жарка Миленковића у издању „Панораме – Јединства“ су такође промовисана у сали Канцеларије за КиМ.О часопису „Видовдански гласник“ говорили су: Живојин Ракочевић, Жарко Миленковић и Иван Негришорац.

Новинар и публициста Ратко Стоиљковић је представио приређену књигу „Легенде и предања Косовског Поморавља“ о којој је говорио даровити др Радивоје Паповић. Стоиљковић је такође промовисао и часопис „Литерарни отисак“ о којем су говорили мр Јордан Ристић и Зорица Зец. Милица Јефтимијевић Лилић је представила своје књиге „Логосно преобиље света“, „Кодирано знање“ и „Моје најљубавније, сто песама о љубави“.
Снежана Башчаревић представила је своју нову књигу „С ве(т) око мене.

Институт за српску култруру Приштина је имао значајан број веома вредних дела међу којима је и заједничка књига др Синише Зорића и др Драгана Танчића под насловом “ Безбедност државне границе“. Књига „Тајна шифра“ С/1999/648 у Резолуцији 1244 СБ– подметање и последице њене примене, аутора Михајла Т. Мекића била је на промоцији. Друга књига из библиотеке „Биографски лексикони“
„Срби на Косову Метохији у 20. и 21. веку“, чији је аутор Драгослав С. Ћетковић, а њени издавачи „Обележја плус“ из Београда и Фондација „Браћа Карић“ изашла је уз велику подршку Фондације „Браћа Карић“ и представљена на овом сајму.
На сајму је промовисана књига песама Весне Томић „Патријарх Павле у Ђаковици“ о блаженопочившем патријарху Павлу, заједно са њеним романом „Чеднина исповест“ у сали Канцеларије за Косово и Метохију.
На овогодишњем сајму књига, више од 40 домаћих аутора потписивало је књиге, међу којима су: Ведрана Рудан, Душан Ковачевић, Владимир Кецмановић, Матија Бећковић, владика Григорије, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Љубивоје Ршумовић и Момчило Петровић, Милица Јефтимијевић Лилић и други. Гости Програма из иностранства били су писци Патрик Бесон (Француска), Ајфер Тунч (Турска), Ђовани Дозини (Италија) и Ђорђе Матић (Хрватска).

Виталност Установе „Панорама – Јединство“

Установа за новинско издавачку делатност „Панорама – Јединство“ са дугогодишњом директорком и уредницом Радом Комазец се и ове године публици представила на свом штанду са богатом и вредном продукцијом књига и часописом за књижевност, уметност и културу на српском језику „Стермљења“. Објављене су и три нове књиге: „Мали чаробњаци“, књига драмских текстова за децу аутора дечјег писца, професора др Милутина Ђуричковића, књига поезије “Седам јутара сутра“ Радосава Стојановића и књига „Кој пуши дувана“ (изгубљене приче) Љубомира Вучковића.
Славица Ђукић