Колеге новинари неће одустати од трагања за истином и правдом
Обележена 26. годишњица од отмице новинара Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића
На месту где су новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић последњи пут виђени док су били на свом радном задатку пре 26.година на путу Велика Хоча –Зочиште у општини Ораховац на дан поменуте годишњице окупиле су се њихове колеге из више редакција на српском језику , а у организацији Уеружења новинара Србије ( УНС) и УНС огранка на КиМ, Друштва новинара Косова и Метохије ( ДНКиМ) како би поново подсетиле јавност и надлежене ограгне правде и правосуђа на чињеницу да ни до дан данас нестанак двојице колега није расветљен..Обележавању годишњице нестанка двојице српских новинара присуствовао је и шеф мисије ОЕБС-а, Мајкл Девенпорт.
Крај спомен плоче на којој је написано на албансом и српском хезику :»Овде су 21. августа 1998.године нестали новинари. Тражимо их», окупљени новинари су и данас развили транспаретнт са натписом такође на албанском и српском језику:» Вратите нам наше колеге». Да подсетимо да је спомен плоча у протеклих 26.година сада 9 демолира, али су је УНС и ДНКиМ изнова постављали. Одговорни за рушење и одношење плоче никада нису пронађени од стране надлежних.
Да подсетимо такође да су Ђуро Славуј и Ранко Перинић су кренули пре 26.година да ураде репортажу о порватку претходно киднапованих монаха у манастир Зочиште и од тада им се губи сваки траг. Према истраживању УНС-а, новинар Њујорк тајмса дан после отмице Славуја и Перенића видео њихов аутомобил, Заставу 128 плаве боје у околини Суве Реке, али није добио одговор ни од кога шта се десило са њима. Ово подручје је у то време било под контролом такозване Ослободилачке војске Косова.
Непосредно пред рат и у току рата и у послератним годинама отети су или убијени многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности. Осим Срба међу њима је било и Албанаца.На листи киднапованих новинара је и дописник нашег листа из Вучитрана, Љубомир Кнежевић. Он је киндапован је маја 1999.године у рејону Вучитрна у подножју планине Чичевица.
УНС и ДНКим подсетили су поново да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији, међу ккојима је и новинар нашег листа «Јединство» Љубомир Кнежевић који је киднапован 6.маја 1999.године код Вучитрна у подножју планине Чичевица. Укупна број киднапованих и несталих медијских радника на КиМ је 18 од којих су 15 српских и албнских и трочлана екипа немачког листа «Штерн».
Истрагу о несталим и убијеним лицима водио је најпре УНМИК, а потом ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници тзв.ОВК отели Перинића и Славуја, док је расветљавање ових злочина сада у надлежности приштинских институција.
Пред Хашким трибуналом је процесуиран случај убиства албанског новинара Шабана Хотија који је као део Руске државне телевизије киднапован 1998.године и убијен од јендом од логора.
Председник УНС-а, Живојин Ракочевић нагласио је обраћајући се својим колегама и јавности на облежеавању 26 догидишњице од нестака Ђуре Славуја и Ранка Перенића , да ће колеге новинари тражити да се расветили њихова судбина док буде новинара и док буде новинарске професије.
-Сви ми који се окупљамо око ове, девет пута рушене и обнављане, табле знамо да ћемо их тражити док нас буде – док буде ове професије, идеје о слободи и нормалном животу, идеје да се можемо погледати у лица као нормални људи.Он је уз остало истакао да је поражавајуће да међународна заједница и сви који имају неку моћ нису још увек формирали међународну комисију која би истраживала убиства и отмице новинара и медијских радника.
-Наши закључци су исти и они стоје на овом месту, као и истина. Никада не можемо заборавити и никада нећемо престати да тражимо, на овом месту где је почео суноврат професије и живота. Они који спречавају да се дозна оно што већина зна, владају овим простором и јесу господари живота и смрти. Истина ће их зауставити- казао је Ракочевић.
Председница ДНКиМ-а Ивана Вановац истакла је да ће се увек захтевати да се истрага покрене рекавши да актуетлне политчке околности доприносе томе да се је много теже него икада да се истина о несталим колегама сазна.
-Садашњица нас толико притиска да немамо времена да се окренемо ка прошлости, да исправимо грешке које су у ходу начињене. Међутим, увек, па и на овај дан, када се сећамо и када помињемо тежину, тескобу, неизвесности наше професије, ћемо остати при захтеву да се истрага поново покрене и да се починиоци ових приведу правди.
Вановац се у име УНС-а захвалила Девенпорту, истакавши да је међународна подршка нада да потрага за несталима неће пасти у заборав.
Шеф мисије ОЕБС-а на Косову Мајкл Девенпорт је истакао да је је циљ окупљања пружање подршке породицама и заустављање некажњивости убистава и отмица новинара и медијских радника.
-Желим да одамо почаст свим храбрим новинарима који и данас обављају изузетно важан посао – у интересу истинитог извештавања и упркос свим опасностима- рекао је Девенпорт обраћајући се окупљеним новинарима на месту где су последњи пут пре 26 година виђени Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Он је поздравио и недавно усвајање Резолуције о убијеним и несталим новинарима између 1998. и 2005. године на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини, а коју је предложио УНС-казао је уз остало Девенпорт.
И ове године као и свих петодних година обележавању нестанка свог супртуга Ранка Перенића присуствовала је Сежана Перенић са унуком Матејом који није упознао свог деду, али долази на место где је он последњи пут виђен. Она је ове године нема од туге и бола и дан данас после 26 година за несталим супругом о, очигледно разочарана , није желела да било шта каже.Бол и туга на лицу ове жене биле говориле су више од било какве изјаве.
Братанац Ранка Перенић Предраг Перенић захвалио се новинарима који се сећају његовог стрица Ђура и колеге Ранка Перенића и који не дају да се заборави њихов лик и дело.
-После 26 година ништа нисмо сазнали. Породице то убија- казао је Предраг уз остало.
Да подсетимо такође да је у мају ове године на предлог УНС-а на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) усвојена Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову.
У овој Резолуцији пише да Скупштина ЕФЈ-а тражи да Управни одбор ове федерације од УНМИK-а, ЕУЛЕKС-а и власти на Kосову захтева да се формира међународна експертска Kомисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Kосову и Метохији у периоду од 1998. до 2005. године.
У овој резолуцији се такође истиче да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Kомисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Kосову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Kосову (УНМИK и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Kосова (АГK).
Од представника Управног одбора ЕФЈ-а, тражи се да у сарадњи са чланицама, ради на стварању услова за формирање међународне Kомсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.
Од Специјалног суда за ратне злочине на Kосову овом резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Kосову од 1998. до 2005. године. Тражи се такође и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује својевремено кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИK-а. У том случају дошло би до обештећења породица жртава.
Од ЕУЛЕKС-а и Савета министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат ове мисије, затражено је да јавно саопште због чега нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника.
Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕKС прекршио Европску конвенцију о људским правима.
Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Kосову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.
Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.
С.И.
