Комплетна анализа Сарићевих романа

МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ – МИТ(О)ПОЕТИКА РОМАНА ПЕТРА САРИЋА

 

-За прави датум настанка модерног романа може се узети година у којој је Петар Сарић објавио свој други роман Сутра стиже господар, каже Јефтимијевић Михајловић
Српака књижевна задруга организовала је свечано представљање монографије др Марије Јефтимијевић Михајловић Мит(о)поетика романа Петра Сарића која представља њену докторку дисертацију коју је одбранила на Филозофском факултету у Косовсакој Митровици. Монографија је настала као плод научноистраживачког рада НИО по Уговору са Министарством просвете, науке и технолошког развоја 2021. године. Помоцију је отворио главни уредник СКЗ Драган Лакићевић, а о монографији су говорили рецензент, академик Јован Делић и ауторка. Делове из књиге читала је глумица Јана Саламадић.

Митолошки аспект Едипа, Озириса и Изиде

-Ауторка ове монографије је научна сарадница чији рад веома ценим и коју већ неколико година познајем. Зато сам с радошћу прихватио да јој и овом приликом пружим пуну подршку. Лепо је да се ова књижевна свечаност у СКЗ догађа у претпразничке дане, усред цеветне недеље. Није мала ствар и не може бити без симболике значења да у цветној недељи у СКЗ представљамо нов у монографију о најзначајнијем живом српском писцу са Косова и Метохије, рекао је академик Јован Делић. Говорећи о врлинама научног истраживања Марије Јефтимијев ић Михајловић, Делић је истакао да је једна од значајнијих в рлина њен критички однос према секундарној литератири и према предмету научног истраживања. – Већ је запажено да Марија Јефтимијевић Михајловић пажљиво контекстуализује прозу Петра Сарића, конкретније роман, тако што на почетку своје монографије приказује српску књижевност Косова и Метохије у другој половини 20. века у контексту развоја српског романа. Нарочито су убедљива места која показују Сарићеву б лискост Миодрагу Булатовићу, рекао је Делић. Први, релативно кратак Сарићев роман Велики ахавски трг обухватио је према налазу Марије Јефтимијевић Михајловић скоро све теме које ће писац развијати у својим каснијим романима. -Радња је смештена у митско доба имагинарног града који на моменте асоцира на Содому и Гомору. Ауторка препознаје и у овом и у каснијим романима, присуство мита односно митолошког аспекта Едипа, односно староегипатског мита о Озирису и Изиди и родоскрвнућу сестре и брата. Ови митови како је сагледала Марија Јефтимијевић Михајловић долазе од изражаја и у романима Дечак из Ластве, Петруша и Милуша и Сутра стиже господар.

Универзалност људске трагедије и несреће

Бавећи се конкретним писцем и конкретним делима ауторка је у први план истакла принцип појединачности конкретног романа као засебне вредности, не смећући с ума ни целину опуса Петра Сарића нити српску књижевност на Косову и Метохији односно на српски роман у целини. На тај начи је упсешно решен однос опште – посебно – појединачно. Сваки од Сарићевих романа добио је посебно поглавље. То су романи Велики Ахавски трг, Сутра стиже господар, Дечак из Ластве, Петруша и Милуша, Сара, Страх од светлости и Митрова Америка. Најновији роман Клобук (2021) није обухваћен. О томе да апсурд није привилегија модерног и развијеног света, већ он постоји и у Ластви па Марија нуди поређење Сарића са Камијем. Показује се универзалност људске трагедије и несреће на свим меридијанима света. -Материнство повезује и поистовећује са страдањем. Кућа је средиште атавистичких сила и демона с којима не успевају да се изборе ни мајка ни син. Роман Петруша и Милуша је за Марију Јефтимијевић Михајловић најбољи Сарићев роман, рекао је академик Делић. У краћем обраћању публици у препуној свечаној сали СКЗ Марија Јефтимијевић Михајловић је рекла да се годином рођења романа на Косову и Метохији може сматрати 1957. романом Трагови Вука Филиповића, али да се прави датум настанка модерног романа може узети година у којој је Петар Сарић објавио свој други роман Сутра стиже господар. – Овај роман означио је прекретницу како у Сарићевом роману тако и у књижевном „третману“ човека , његовог места и улоге у свету, у романима који су настали после њега.
Драган Лакићевић је рекао да су у склопу обележавања јубилеја130 година од оснивања Српске књижевне задруге, представници Задруге посетили Косово и Метохију.
Том приликом на Учитељском факултету у Лепосавићу о Српској књижевној задрузи говорили су Драган Лакићевић, главни уредник, и Душко Бабић, управник. Том приликом, др Марија Јефтимијевић Михајловић одржала је предавање на тему Косово и Метохија у издањима Српске књижевне задруге.
Домаћини овог скупа били су Институт за српску културу и Учитељски факултет у Лепосавићу.
У наставку програма формирана је подружница Српске књижевне задруге у Косовској Митровици, на чијем челу је песник Милан Михајловић, Задругин аутор. Том прилоком учлањена су 22 нова члана.
С.Ђукић