Косметска културна баштина најугроженија у Европи
Оно најдрагоценије што српски народ има на Косову и Метохији, кроз векове до данас и за навек, су споменици културе, цркве и манастири, идентитет једног народа, наша духовна вертикала и наша одредница.
Разговарамо са Зораном Гарићем директором Покрајинског завода за заштиту споменика културе Косова и Метохије о стању у којем се налазе ови споменици наше историје, шта ова институција чини у њиховој заштити и презентацији нашој и светској јавности.
- Господине Гарићу, имате увид у стање наше културне баштине на КиМ, а и често се на терену обављајући овај значајан посао. Шта нам можете рећи о томе?
На овим просторима више од једног миленијума траје непрестана борба српског народа за очувањем свог националног индентитета, своје вере, језика и културе. Иако представља непоновљиви израз људског стварања у једном времену, историја је показала да је управо културна баштина неретко међу првим жртвама сукоба и ратова, као и да је уништавање споменика културе, посебно верске природе била и незаобилазни метод етничког чишћења. Страдање српске културне баштине на Косову и Метохији увек је следило трагичну судбину народа који их је створио. То траје у континуитету и нарочито је интензивно неколико векова уназад. Имајући у виду да страдање српске културне баштине није заустављено до данас, јасно је да реч о појави која мења само своје облике и која никако не престаје. Почетком овог века, у неколико таласа насиља систематски су уништавани изузетно вредни споменици хришћанске културе на Косову и Метохији. Према подацима Српске православне цркве у периоду од 1999- 2001. године срушено је и оскрнављено 107 православних храмова и манастира. У другом таласу насиља, који се догодио у марту 2004. године а који је био је још снажнији, разорнији и погубнији за српску културну баштину на Косову и Метохији од оног из 1999.године, порушено је још 35 споменика културе и верских грађевина. Колики је обим разарања и причињене штете над српском културном баштином, указују подаци да је од доласка представника међународне заједнице на Косову и Метохији, у периоду од 1999-2004. године срушено или девастирано 57 споменика културе, од којих 21 споменик у прве категорије и 36 споменика у треће категорије. Ако се имају у виду и сва остала уништена културна добра, као и светиње, коначан број премашује 140 споменика и светиња. И данас смо сведоци страдања српске културне баштине. Она је мањег интензитета и манифестује се етнички мотивисаним нападима на имовину и светиње Српске православне цркве.
У нешто повољнијим условима, након таласа насиља и деструкције, далеко од очију јавности, упорно и стрпљиво стручњаци српске службе заштите, марљиво су радили на обнови пострадале баштине уз помоћ и финансијску подршку Владе РС (Министарства културе и Канцеларије за Косово и Метохију) и помоћ Српске православне цркве односно, рашкопризренске епархије. Међутим, имајући у виду стање и угроженост споменичке баштине, постигнути резултати на заштити и очувању српске културне баштине на Косову и Метохији у целини, обавезују нас да и наредним годинама, наставимо да се старамо и бринемо о њеној заштити, обнови али и њеној афирмацији и адекватној презентацији.
- На којим споменицима сте радили ове године, на чијем смо крају?
Током ове године, највећи део наших активности био је усмерен на реализацију програма и пројеката који су се односили на истраживања и заштиту културних добара односно, презентацију и афирмацију изузетно вредне културне баштине на простору Косова и Метохије. Изведени су конзерваторско рестаураторски радови на обнови, заштити и презентацији цркава: Св.Арханђела Михајла у селу Севце и Св.Апостола Петра и Павла у селу Мушникову у склопу реализације прогрма обнове и заштите културног наслеђа у Средачкој и Сиринићкој жупи. Завршили смо све планиране радове на санацији и реконструкцији крова изнад припрате и наоса цркве Св.Врача у селу Врачево као и интервентне радове на санацији и реконструкцији цркве Успења Пресвете Богородице у селу Бело Поље код Пећи.
У склопу реализације програма истраживања верске и културне баштине у долини реке Ибар, наставили смо са прикупљањем, обрадом и систематизацијом података везаним за културну и верску баштину која се налази на територији општина Звечан и Лепосавић. Радом на терену, прикупљени су подаци о стању културних добара и светињама које стручне службе нису евидентирале као културна добра, али које имају неспоран значај за Српску православну цркву и српски народ на Косову и Метохији. Истраживања су потврдила да се на простору општина Лепосавић, Звечан, Кос. Митровица и Зубин Поток налази богато наслеђе, које даље треба валоризовати, заштитити и презентовати у циљу његовог трајног очувања.
Стручњаци нашег завода пружили су сву неопходну помоћ на реализацији неколико пројеката рашкопризренске епархије за које је средства обезбедила Канцеларија за Косово и Метохију, од којих истичемо израду потребне документације и стручни надзор радова на санацији, реконструкцији и конзервацији цркве Св.Луке у Витомирици код Пећи и обнови цркве Св.Кнез Лазара у селу Бање.
На основу предходних истраживања стања статичке стабилности конструкције цркве Св.Николе (Рајкова) која је највећим делом девастирана услед експлозије и пожара, израђен је пројекат санације, реконструкције и конзервације цркве у циљу њене потпуне обнове. У току су припреме за извођење планираних радова. Обновом ове цркве, привели бисмо крају реализацији вишегодишњег програма свеобухватне обнове споменичког наслеђа у Призрену.
Стручна служба Покрајинског завода радила је на припреми и изради потребне документације угрожене баштине али и на унапређењу методологије рада применом нових знања и искуства на пољу заштите и очувања културног наслеђа на Косову и Метохији. Све наше активности на обнови, заштити и афирмацији богатог наслеђа на територији Косова и Метохије биле су могуће само уз несебичну стручну и материјалну подршку Министарства културе владе Републике Србије, које је и у овој години, обезбедило сва потребна средства за реализацију планираних програма и пројекта али и активности на обнови угрожене културне баштине на Косову и Метохији.
- Наши споменици културе преживели су векове и остају у наслеђе генерацијама које долазе, шта је потребно учинити како би се заштитила културна баштина Срба на КиМ, која је уједно вредност цивилизације?
Бројни историјски догађаји, немири, ратови, буне, сеобе и мноштво појединачних људских судбина као да се на овим просторима кристализовало некако лагано, оваплочено у мноштву културних слојева, видљивим на сваком кораку. Културно наслеђе на Косову и Метохији је вишеслојно. Оно сведочи о присуству и животу различитих цивилизација и представља раскрсницу култура и духовног стваралаштва Истока и Запада. Богато културно наслеђе на Косову и Метохији превазилази њен локални и регионални значај. И више од тога, оно је део јединственог српског културног простора и шире, део заједничке јединствене светске и европске баштине. О томе сведоче научна истраживања спроведена током XИX и XX века на Косову и Метохији којим је утврђено 1.994 српска локалитета, од којих 1.181 цркава и црквишта, 113 манастира, 48 испосница, 8 спомен капела, 534 српска гробља, 96 тврђава и 14 двораца српских владара и властеле. О богаству и разноликости културног наслеђа говоре подаци да служба заштите на простору Косова и Метохије регистровала 372 споменика културе од којих је 62 валоризовано и категорисано за споменик културе од изузетног значаја (споменици културе прве категорије).
Због изузетних универзалних вредности, средњовековни споменици на Косову и Метохији манастир Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница као и црква Богородице Љевишке у Призрену су 2006.године уписани на Унесковој Листи Светске баштине под јединственим називом Средњовековни споменици на Косову и Метохији. Исте године, листа је под називом Средњовековни манастири на Косову уписана је и на Листи Светске баштине у опасности.
Стање културне и верске баштине на Косову и Метохији, намеће потребу за њеном перманентном заштитом, што подразумева спровођење и реализацију низ активности: од праћења стања, предлагања адекватних мера заштите, планирања и израде програма и пројеката заштите, па све до фазе извођења планираних конзерваторских радова на терену. Упркос отежаном приступу појединим споменицима културе (црквама и манастирима), стручњаци Покрајинског завода успели су да у изузетно сложеним условима безбедности, организују приступ и спровођење адекватних мера заштите угрожене баштине.
Поред планираних активности које се односе на заштиту интегритета српског културног наслеђа од његовог физичког уништења, потребно је радити на очувања његовог индентитета, спречавањем пререгистрације и преименовања ”српске православне културне баштине” у ”косовску баштину” или ”баштину косовара” Присвајање баштине, фалсификовање и злоупотреба историје у контексту системске и свеобухватне дискриминације српског народа, његове културе и наслеђа, имају за циљ да се најзначајнији део српске средњевековне културне баштине заувек отуђи и одузме од српског народа и његове цркве.
Зато је неопходно да се културна и верска баштина на Косову и Метохији што боље презентује у медијима, на дигиталним платформама, интернет порталима и друштвеним мрежама. Потребно је што боље осмислити мултимедијалну презентацију богате али нажалост угрожене културне баштине српског народа на Косову и Метохији, прилагођавајући садржај, форму и израз модерном и савременом начину информисања.
- Наше величанствене светиње су наше уточиште на земљи и духовна вертикала којој стремимо за спасење, чувајући наш завет и наше име на овим просторима, слажете се?
Да, слажем се са Вашом констатацијом.Вредност српске културне и верске баштине на Косову и Метохији, не огледа се само у траговима низа епоха, остацима материјалне и духовне културе, њеној градитељској аутентичности, већ и у његовом духовном бићу, националном и културном индентиту. Наше поимање Косова и Метохије данас није само емотивно, јер у колективном памћењу оно живи и траје као одраз моћне немањићке државе. Косово и Метохија је колевка српске државности и духовности, његова историјска и духовна вертикала, мера трајања и постојања српског народа на оном светом месту, где се налази највећа концентрација његове духовне баштине.
Путујући по овој светој косовско метохијској земљи, један ранији истраживач записује: ”Косово и Метохија је одувек била својеврсна земља чуда. Чудесна исцељења у Девичу и Зочишту, благодатно дејство пећких кивота, а изнад свега столећима непрекинута харизма дечанског Светог краља, само су неке од појава које су ове светиње узнеле у раван сакралног”. Својим симболичним значењем, споменичко наслеђе наставља да сведочи о истрајности и постојању српског народа, његове државе и цркве на простору Косова и Метохије, на његовим вековним и историјским територијама.
- Шта су планови институције, на чијем сте челу у будућности?
Последњих година интензивно смо радили на програмима техничке заштите угрожене баштине и истраживачким пројектима којима смо дали допринос проучавању и афирмацији богатог споменичког фонда на простору Косова и Метохије. И у следећој години планирали смо реализацију неколико програма који се односе на обнову, заштиту и презентацију културне баштине у Великој Хочи, Сиринићкој и Средачкој жупи, пројеката којима настављамо даља истраживања споменичке и верске баштине односно, изради потребне документације угрожене баштине у циљу њене интегралне обнове и заштите.
Надамо се да ћемо и у наредном периоду радити на још бољем институционалном повезивању наше установе у јединственом систему службе заштите, активним учешћем на реализацији заједничких програма и пројеката заштите на простору Косова и Метохије.
Једна од важнијих активности наше установе јесте стручна обрада и сређивање документације и грађе везане за обнову и заштиту богатог споменичког фонда, настале последњих година и деценија, стварајући услове за њено адекватно чување и дигитализацију, како би била доступна истраживачима и широј јавности.
Планирамо да још активније радимо на презентацији и афирмацији нашег културног наслеђа на друштвеним мрежама и дигиталним платформама. Користећи модерне технологије, све облике и форме уметничког изражавања, желимо да путем ових медија, на што бољи начин приближимо свеукупне напоре наше установе у циљу очувања богатог налеђа на простору Косова и Метохије.
Наша је дужност и обавеза да сачувамо богато српско културно насеђе на Косову и Метохији, које нам је припало у старање да га предамо новим генерацијама и учинимо све како би остали достојни наследници наше историје и културе.
