Косово и Метохија је питање духовног, културног и историјског идентитета српског народа
Нова књига- Улога савременог српског јавног споменичког наследја на Косову и Метохији у очувању српског културног идентитета, Звездане М. Елезовић
Издавач ове монографије, коју је одобрило и финансирало Министраство просвете , науке и технолошког развоја Републике Србије је Институт за српску културу Приштина- Лепосавић
Садржај књиге обухвата поглавља , Косово и Метохија и српски културни идентитет и Јавни споменици на Косову и Метохији, као и закључна разматрања, која су дата и на енглеском језику, а монографија садржи у прилозима и бројне илустрације споменика на Косову и Метохији.
Монографија је резултат вишегодишњег истраживања и део је докторске дисертације. У уводном делу ауторка каже ,, да су истраживања на теми иницирана опредељењем за бављење овом проблематиком у оквиру научне делатности Института за српску културу,,.
– Уметност не постоји изван друштвеног контекста, настаје као индивидуални израз уметника , али није имуна на друштвена дешавања , и свакако је потчињена законима криза и преврата који се одвијају у друштву. Може се рећи да уметници нису само ствараоци великих преображаја, они су такодје ствараоци који делују под утицајем времена и датих околности. Промене које се дешавају у данашње време су много брже и интензивније у односу на прошли век, каже Елезовић.
У поглављу, Косово И Метохија И српски културни идентитет са више аспеката осветљена је ова тема. У одељку, Срби на Косову И Метохији током векова, измедју осталог, каже се, да би се разумела култура косовскометохијских Срба неопходно је узети у обзир њихову историју на овом простору , која је битан елемент укупног српског културног идентитета.
-Прошлост има важну улогу у склопу самовидјења индивидуа и група, слике прошлости редукују непрегледност минулих збивања , раздвајају важних од неважних дешавања , успостављају критеријуме традиције и формирања и одржавања идентитета за нове генерације , те постјау емотивна основа поредјења садашњег и прошлог стања, као и подстицај будјења осећања(не) задовољства садашњицом који гради пожељну /е визију/ будућег стања. Посебну важност у српској култури и духовности представљају манастири на Косову и Метохији , чија су архитектонска и уметничка остварења и светско културно наследје. Стога Косово и Метохија представља фундаментални простор у свести и култури српског народа. Косовска битка заузима посебно место у традицији и историји Срба, а косовски мит је постао симбол опредељења за борбу, за слободу и правду. Пишући о косовском миту у српској култури Мирко Зуровац , наглашава ,, Луча косовског мита снажно просијава кроз доживљај косовског боја као историјског догадјаја , кроз његово касније песничко и драмско обликовање, као и у потоњој научној и историјској свести и мишљењу српског народа, каже се измедју осталог у одељку, Срби на Косову и Метохији током векова.
Када је реч о становништву на овом простору, каже се ,, област Косова и Метохије још од раног средњег века била је насељена хомогеним српским становништвом , о чему из преднемањићког периода сведоче византијски извори , затим владарске повеље, архивирана лична имена и имена планина , река и насеља , како на Косову и Метохији , тако и у северној Албанији.,,
У поглављу, Јавни споменици на Косову и Метохији , говори се о јавним споменицима као обележју културног идентитета, али и о уништавању споменичке баштине Срба на КиМ и другим питањима које обухватају ову област. Доносимо један сегмент из књиге у којем је у једном периоду третирано наше културно наследје на КиМ.
-Током комунистичке власти српско свештенство у својим жалбама истиче,, Космет за Србе није просто биолошко питање и питање само области , или покрајне. Оно је нешто неупоредиво веће и више од тога. Он је гроб, гроб у који је све закопано. Питање Космета је питање духовног , културног и историјског идентитета српског народа. Са седам стотина година свог трајања, присутан је у нашој садашњости и будућности Са Пећком Патријаршијом ,Дечанима, Грачаницом, косовским мученицима и српским косовским заветом и опредељењем , Космет је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића. А одузети једном народу памћење –значи убити га и духовно уништити,,.
У закључном разматрању заокружена је ова комплексна тема, а књига остаје трајни документ који је сабрао и осветлио улогу савременог српског јавног споменичког наследја на КиМ у очувању српског културног идентитета.
– Вековна историја српског народа на КиМ имала је једну од главних улога у обликовању српског културног идентитета и уметничког стваралаштва. Од косовске епопеје , српски народ кроз уметничко стваралаштво , покушава да очува свој културни идентитет , пружајући отпор процесу албанизације и исламизације овог простора. Српска култура на КиМ опстала је током вишевековног ропства под Османлијама и у времену југословенске државе , чија је државна идеологија гушила српску националну културу , а самим тим и идентитет, речено је у овој књизи.
Књига у Прилозима доноси низ илустрација споменика на Косову и Метохији, са легендом , где су постављени и ко су аутори, а настала је у оквиру пројекта Материјална и духовна култура Косова и Метохије.
В.Вукојевић