Красиле су га врлине родољубља и безграничног патриотизма

ЈОРДАН РИСТИЋ САХРАЊЕН НА НОВОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ

 

 

Сахрана је обављена у петак 15. децембра уз присуство синова ,унука и снаха, шире родбине, пријатеља, колега и великог броја поштовоца
Високи интелектуалац, истакнути културни радник, књижевник и публициста са КиМ Јордан Ристић који је преминуо 12. децембра у 82. години, сахрањен је у петак 15. децембра на Новом гробљу у Београду. Сахрана је обављена уз присуство синова, у нука и снаха, шире родбине, пријатеља, колега и великог броја поштовоца овог часног ствараоца који је иза себе оставио бројна књижевна дела којима је афирмисао савремено српско стваралаштво на Косову и Метохији. После опела у капели на Новом гробљу обављена је сахрана приликом које су говорили отац-прота Трајан Којић и песник Радомир Стојановић из новинско-издавачке куће „Панорама – Јединство“ на челу са Радом Комазец која је сахрани присуствовала са сарадницима, а којом је Ристић је руководио “Панорамом“ више година пре рата 1999. године. Отац Трајан Којић је овом приликом рекао да постоји космичка завера против наше планете јер се само на земљи умире. – Једана од најстварнијих ствари од свих је смрт. И ништа не може да нас спаси од смрти. Рађа се човек на овај свет а утроба је сестра гробу. Питање је има ли смисла наш боравак на земљи? Многи су постављали ово питање, али нико није добио одговор, рекао је о. Трајан и додао да је лек од смрти у васкрсењу. Потом је рекао да је наш Јордан био частан човек и пожелео му рајско насеље. Радомир Стојановић је говорио о Јордану Ристићу са пуно поштовања и туге што нас је напустио. – Верујем у небеска кон ачишта. Смрт увек однесе победу над животом. Тек када нас напусте, овакви људи, шватимо колико су нас својим одласком осиромашили, рекао је Стојановић и додао да су Јордана Ристића красиле бројне врлине као што су човечност, патриотизам и родољубље, часност. – Данас за њим тугује и његово родно Словиње, косовска земља и косовско небо. Стојановић је подсетио и на угледну биогарфију Јордана Ристића. Јордан Ј. Ристић је рођен у селу Словиње 21. маја 1942. године. Средњу школу је завршио у Приштини, као и Филозофски факултет – Група за српскохрватски језик и књижевност. Магистарски рад „Путописна проза Григорија Божовића“ одбранио је 1994. године на Филолошком факултету у Београду, који је потом објавио у истоименој књизи. Аутор је три књиге критика и есеја о косовским ствараоцима: „Косовске и друге теме“, „Из трагичне косовске збиље“, „Косовски дух“, приредио је хрестоматију Призрен царски град и више других књига. Круна његовог дела је обимна књига путописа и приповедака Григорија Божовића са његовим тумачењем и анализом, у издању Завода за уџбенике и наставна средства а која је на Међународном сајму књига у Београду 2016. године проглашена за издавачки подухват године, највеће признање те велике смотре књига. Ристић је радну биографију започео као професор и заменик директора Друге приштинске гимназије „Џевдет Дода“, наставио као директор Основне школе „Хасан Приштина“. На место директора Издавачке делатности НИП „Јединство“ дошао је 1983. и ту радио до 1992. године, а од тада па до 1997. године обављао функцију генералног директора НИЈП „Панорама“. Од 1997. до 2007. био је упавник Народне и Универзитетске библиотеке којој је до назив „Иво Андрић“. На крају радне каријере, три године је био предавач на Високој школи за образовање васпитача у предшколским установама из Гњилана која је премештена у Бујановац. Цењени српски интелектуалац Јордан Ристић у косовској културној и националној панорами остаће упамћен као изванредан руководилац Издавачке делатности Јединства. Под његовим руководством та издавачка кућа објавила је више стотина књига како српских стваралаца са овог подручја, тако и знаменита дела знаменитих списатеља са целог српског културног и језичког простора. Неизмеран је његов допринос у издавању и афирмацији српског стваралаштва, али и кроз часописе за књижевност Стремљења и за друштвена питања Обележја, као и у оквиру Песничких сусрета Лазар Вучковић изузетно квалитетних и озбиљних књижевних разговора. Управнику Покрајинске библиотеке у Приштини Јордану Ристићу је 1999. године поручено да оде што пре из Приштине јер му се спрема клопка. Пре тога Јордану су убили старијег брата на кућном прагу у селу Словиње и киднаповали двадесетпетогодишњег братанца у Косову Пољу. Покупивши најосновније ствари и Јордан се нашао у колони без повратка, остављајући са својим радницима око 800 хиљада српских књига и око четири и по хиљада својих књига у своме стану на милост и немилост оних који нису трпели ни Србе нити волели њихову литературу и културу. Те су књиге, како су тврдили очевици, албански неуки уљези из Јордановог стана бацали кроз прозоре на све стране… Потом је у Народној библиотеци Србије Ристић је организовао рад установе на чијем челу остао до пензионисања 2006. године. Јордан Ристић ће у историји српског дела литературе која се стварала на Косову и Метохији, остати упамћен посебно што је вратио у српску књижевност водећег косовског приповедача Григорија Божовића, богослова, истакнутог друштвеног и националног радника, дугогодишњег репортера „Политике“, кога је комунистичка власт 1945. године стрељала као наводног народног непријатеља. Захваљујући Ристићу и његовој храбрости НИП „Јединство“ је објавило три књиге Божовићевих путописа и прича које је приредио Гојко Тешић. Ристић је са др Маринком Божовићем допринео да се Григорије Божовић рехабилитује. Никада не потписати независност Косова и Метохије, истакао је Јордан Ристић у уводном делу своје књиге Косовски дух, исказујући свој безгранични патриотизам и љубав према своме косовскоме роду.
С.Ђукић