Кризни штаб: Преломни тренутак, више него икада пре морамо да се придржавамо превентивних мера

Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић изјавила на конференцији за новинаре Кризног штаба да сви треба да носимо маске у затвореном простору јер тако штитимо себе и околину. Чудотворни лек који би деловао на вирус чекамо деценијама, истакла је Кисић Тепавчевићева. Сања Глишић, научна сарадница Института “Винча”, нагласила да су истраживања показала да се пренос вируса може смањити коришћењем заштитних маски. Директор КБЦ “Звездара” Петар Сворцан наводи да се у тој установи лечи 299 пацијената.
У Србији је борбу са ковидом 19 изгубило још 9 људи, коронавирус је потврђен код још 411 особа, а на респираторима је 171 пацијент, саопштено је на конференцији за новинаре Кризног штаба.

 

Изјава Силејмана Угљанина о маскама не завређује озбиљан коментар, али одговорност за јавну реч би морала да се подразумева, рекла је Дарија Кисић Тепавчевић.
Кисић Тепавчевићева је за изјаву лидера СДА Сулејмана Угљанина да постоји могућност да је у заштитне маске стављен вирус, што је проузроковало већу смртност, коју сматра бесмисленом, рекла да не зна да ли је било ко могао озбиљно да швати тако нешто.
Епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је укупан број умрлих од почетка епидемије 543.
“Последњих дана имамо стабилне бројеве лабораторијски потврђених случајева и велики број тестираних и говоримо о платоу”, рекла је Кисић Тепавчевићева.
“Имамо и повољене параметре који нам показују да је све мањи број захтева за хоспитализацију. Са епидемиолошког аспекта смо у преломном тренутку, када се очекује да кљивуља крене силазним током”, указала је заменица директора Института “Батут”.
Треба да смогнемо снаге и да се више него икада пре придржавамо превентивних мера, рекла је Кисић Тепавчевићева.
Поделила је информацију да је у току 24 сата у Нишу тестирано 117 особа, једна је била позитивна.
“Знамо како је ту била епидемиолошка ситуација и колико је био висок степен позитивности”, рекла је она и додала да треба да пружимо свој максимум.
Према њеним речима, Кризни штаб је имао подршку научне заједнице, формирана је радна група која прати резултате нучних истраживања широм света, како би били упознати са новим сазнањима.

У КБЦ “Звездара” 299 пацијената
Професор Петар Сфорцан, директор КБЦ “Звездара”, рекао је да је у тој установи 299 пацијената, што је боља ситуација од магичног броја од 300 хоспитализованих, 17 пацијената су животно угрожени, а остали су на неинвазивној нези.
“Ситуација је боља, али је тешка клиничка слика пацијената који се примају. Избалансирали смо број примљених и отпуштених пацијената, више отпуштамо него што примимо, не смемо се опустити, сада смо на платоу”, рекао је Сворцан.
Према његовим речима, девет запослених је заражено, а седморо их је у кућној изолацији.
Др Сворцан истиче да је кратко време да би се могло закључити да ли пацијенти који су прележали ковид имају последице.
“Неки радови показују фиброзу плућа. Неки озбиљнији резултати могу да покажу да ли ће имати трајније последице”, рекао је Сворцан.

О заштитним маскама и леку против короне
Сања Глишић, научна сарадница Института “Винча”, истакла је да су истраживања показала да се пренос вируса може смањити коришћењем заштитних маски.
Према њеним речима, рађена су научна истраживања да и у фракцијама капљица и аеросола може да се детектује вирус и да има знатно мање вируса код оних који су носили маску, него код оних који нису.
Информације се шаљу у кабинет предсенице Владе и Кризном штабу. “Нико од нас не зна да ли је инфициран, самим тим смо солидарни и са другим људима у заједници”, рекла је Глишићева.
Дарија Кисић Тепавчевић напомиње да би апсолутно сви требало да носимо маске у затвореном простору.
Истиче да особа која је у самоизолацији мора да има документ да је била на прегледу, да је дала брис и о статусу о ковид позитивности.
“Још се више ангажујемо да имамо помоћ санитарне инспекције и комуналне полиције. Надам се да не постоји ниједна особа која би се свесно кретала и свесно ширила инфекцију”, каже Кисић Тепавчевићева.
Говорећи о леку против вируса, др Дарија Кисић Тепавчевић истиче да лека нема, и да је много лакша борба са бактеријама.
“У овом моменту се врше многа истраживања. Надамо се да ћемо добити охрабрујуће резултате, али тај чудотворни лек који би деловао на вирус чекамо деценијама”, казала је Кисић Тепавчевићева.

Лечење крвном плазмом
Директор КБЦ “Звездара” је истакао да је давање крвне плазме од излечених пацијената онима који су заражени дало боље резултате у лечењу од оних који је нису добили, али је истакао да је потребна посебна одлука лекарског конзилијума о томе коме треба дати крвну плазму.
Према његовим речима, не може свако да добије крвну плазму, што зависи од индикација.
“Плазма се даје одлуком конзилијума, који је у саставу пулмолога, инфектолога и анестезиолога. То је посебна одлука, поред редовне терапије, која је предвиђена алгоритмом и пацијенти који су добили плазму показали су боље резултате него они који нису”, рекао је Сворцан.
Сворцан је рекао да је успешна прича са пацијентима који су добили плазму у прве две недеље развоја клиничке слике, а да је мало слабији успех код оних код којих се болест развија три недеље.