КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ

Пише: Рада Комазец

 

Посаветоваше нас стари познаници да медиј ставимо у функцију нормализације односа Београда и Приштине, односно да прихватимо реалност на терену. Нажалост, онакву какву заступају велике силе и Албанци. Рекоше нам да замрзнути конфликт замрзава живот, те да будемо прагматични и практични. Шта би то значило у пракси? „Више пута изговорена лаж постаје истина”. Док један део српског народа мисли и говори као наши стари познаници, Албанци не одустају од свог зацртаног циља – „независне државе Косово”. У све оскуднијим уџбеницима историје у Србији, неки ће прихватити Куртијеву мантру о наводном извршеном геноциду над албанским народом или једноставно неће знати аргументовано да му одговоре. Дакле, док је културни образац (скуп норми и вредности које пресудно утичу на понашање припадника једног народа) Албанаца заснован на колективизму, националном јединству и опште националном у којем су допуштена сва средства за остварење циља, дотле српски културни образац наглашава индивидуализам, а бивши комунисти или њихови биолошки потомци на јавној сцени Србије ниподаштавају све оно што је на бази историјског памћења, на основу којег се формирају културни обрасци, који обликују национални идентитет. Заједно са мрзитељима српског националног бића намећу нам идеју потпуне дезинтеграције српског народа. Појединци замерају Србима зашто нису неутралисали веру истичући да би у том случају имали другачије историјске процесе, заборављајући да је вера, а не националност била основни фактор у отоманском концепту управе, а Српска православна црква кроз векове заштитник српског националног идентитета. Неувијено и јасно огољевати истину о страдању под косовско-метохијским сводом о етничким нападима на српски народ, који се појачава као и реторика Аљбина Куртија, наша је обавеза и дужност . У либералним „демокртаским” опозиционим круговима у Београду протеклих година често смо могли чути идентичне тезе као у Приштини. Слободан Јовановић, који под културним обрасцем подразумева све сфере живота једног народа, вероватно би најбоље дефинисао ове појединце који прихватају туђе на уштрб сопственог народа. Да ли је то промењиви, полтронски, улизивачки српски културни образац или појединац који се стиди и бежи из сопствене заједнице ради личног интереса, оцењује народ. Демократско је право сваког човека да другачије мисли и има слободу да се изражава како жели, али постоји граница пристојности и заштита националних интереса до којих држи свака озбиљна држава. Ако мањина намеће свој културни образац целом народу онда је то противно демократији и свим нормама које демократско друштво поседује. Елем, вратимо се на Косово и Метохију, где је све почело а где се неће завршити док је века и света јер о нечему одлучује и свевишњи. Кажу нам познаници да је културни дијалог и култура добар начин за разумевање комуникације Срба и Албанаца. Срби поштују њихове богомоље, које им саградише Турци, а они хоће да отму и присвоје српско културно наслеђе. Како да се повинујемо лажној реалности о геноциду када је очигледно на терену ко је годинама систематски вршио етничко чишћење са елементима геноцида над српским народом на Косову и Метохији. Кад год би Албанци имали заштитнике искористили би их за брутално насиље над Србима, од Османлија, Аустро-Угарске, Италије, Немачке, СФРЈ па до великих западних сила. Сваки период је носио са собом убиства и етничко чишћење Срба. Ако се присетимо Бечких преговора поставља се питање, да ли је уопште могуће приближити ставове са Приштином. У тадашњим разговорима око наводне накнаде штете коју Србија треба да исплати Косову за оно што је сама градила , а што отеше и опљачкаше Албанци као и сву приватну имовину Срба, Хаки Шатри, бивши министар финансија као тадашњи координатор тима за економска питања изнео је, да се према подацима албанских економских стручњака укупна штета коју је Србија нанела Косову процењује на око 22 милијарде евра. Наравно, по тврдњама албанских економских стручњака, оштећени су само Албанци, а Србија би требало да плати онима који јој узурпираше, отеше и опљачкаше сву имовину у нашој јужној покрајини. И сам Курти оптерећен је хипотеком прошлости, неповерењем, стереотипима и не уклапа се у живот у условима који подразумева савремено демократско друштво и његове норме. Како да се повинујемо лажној реалности, лажној историји, лажној култури… Сваким сегментом косовског друштва господари политика и културни образац у коме је све дозвољено ради остварења националних циљева.