понедељак, 08. августа 2022. | 04:01
Најновије вести

Курти: Не може бити Заједнице на етничкој основи, то је урађено у Дејтону, извукли смо поуке

Косовски премијер Аљбин Курти говорио је у опширном интервјуу о “Заједници општина са српском вец́ином, опасности од босанизације Косова, дијалогу са Србијом и „Отвореном Балкану“, против чега се категорички противи, преноси Репортери.

 

 

Он је у интервјуу за Дојче веле правдао застој у дијалогу, истичуц́и суштинске разлике са Србијом, док је по питању „Отвореног Балкана“ поменуо чињеницу да Србија признаје Албанију, али не и Косово.

На локалним изборима 17. октобра нисте постигли задовољавајуц́и ниво гласова, како сте очекивали, то сте и сами рекли. Шта се десило, чему оволики пад укупног нивоа гласова, иако је реч о локалним изборима?

Прво верујем да постоји велика разлика између локалних и парламентарних избора и чини се да смо на локалним изборима круг избора после парламентарних. Када смо ушли у институције Косова као грађанска политичка организација као што смо били, прво смо то урадили у парламенту и ако погледате резултате избора, то личи на Самоопредељење 2019. године. И на овим изборима смо први на републичком нивоу, али смо очекивали да ц́емо у другом кругу бити у више општина, у њих смо 12, али ови су веома важни и надамо се и желимо најбоље.

  • Увођење реципроцитета на аутомобилске таблице донело је напету ситуацију у односу на Србију. На северу су биле блокаде путева од стране локалних Срба, блокада прелаза са Србијом. Тамошње распоређивање специјалне јединице критиковао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ, али не и земље Квинте. Постојала је и полицијска операција против шверца на северу. Опозиционе странке рекле су да је тај потез био стицање политичких поена уочи избора. Сада када је ситуација тамо мирна, како оцењујете ове акције на северу?

Верујем да смо поступили онако како то захтевају Устав земље и важец́и закони. Наиме, 15. септембра је истекао договор и ми смо се определили за реципроцитет, не да некога љутимо или да се некоме светимо, али сматрамо да је то била наша обавеза и право грађана. Више од 10 година када наши грађани желе да иду у Србију, принуђени су да плате пет евра и поставе привремене регистарске таблице Србије, док то није био случај када су возила из Србије улазила на Косово. Предузели смо ову меру реципроцитета и почели да је спроводимо, али су одмах путеве блокирали припадници нелегалних структура Србије на Косову и били смо принуђени да пошаљемо специјалну јединицу да заштити нашу граничну полицију, пошто је блокада била неуобичајена са барикадама и булдожерима. Када се овоме дода да је изгорео центар за регистрацију возила у Зубином Потоку, а да на срец́у, није експлодирала ручна бомба, онда је јасно да је реч о организованом нападу на институције наше земље. Када се министар одбране Србије заједно са руским амбасадором у Београду појавио на граничном прелазу Јариње, они су прегледавали скуп српских војних снага где је било и оклопних возила, док су изнад њих подигли војни Миг-29, авион који су узели од Руске федерације. Хтели су да нас застраше, да нам прете, али ми нисмо одступили и на крају се све завршило у Бриселу и данас сам срец́ан што имам меру реципроцитета са регистарским таблицама. Дакле, сматрамо се независним, Србија нас не признаје, али не може да тражи од нас да не признајемо себе. Ми желимо да уопште немамо баријере, али све док Србија на њима инсистира, морац́емо да одговарамо по закону.

  • Међутим, ови поступци су стагнирали дијалог са Србијом, да ли говорим о политичком нивоу?

Верујем да се стагнација дијалога са Србијом дешавала много пута, а за то је крива Србија која јасно жели босанизацију Косова. Прво, они не желе решење за косовске Србе, али желе компензацију за Србију, компензацију за губитке које је са њихове тачке гледишта проузроковао Милошевиц́ев режим. Они сматрају да је Милошевиц́ изгубио и сада нам је дошао нови лидер који ц́е надокнадити тај губитак. Дакле, не можемо овако да сарађујемо, морамо да сарађујемо како да се интегришемо у Европску унију, у Северноатлантској алијанси, да имамо добросуседство, да се бавимо прошлошц́у, да имамо демократизацију и владавину права, али не и тугујуц́и за губитком Србије из времена Милошевиц́а. Чак и дијалог, на пример, о неким питањима у вези таблица, који ипак има политичку димензију, али није за свеобухватни договор који ц́е нормализовати наше односе. Било је напретка, али политички дијалог је заиста у застоју, али верујем због намере и приступа Србије.

  • Колико сте уверени у коначан споразум Косова и Србије који ц́е ускоро бити толико тражен од међународне заједнице, и како видите америчку, а посебно европску улогу посредника у овом процесу?

Несумњиво је да Косово и Србија немају могуц́ност да се договоре ван ЕУ. Европска унија треба да буде посредник и фасилитатор овог споразума и овај споразум треба да се фокусира на међусобно признавање. Тренутно имамо међусобно непризнавање, Србија не признаје независност Косова, Косово као република не признаје Србију и то је однос који имамо вец́ 13 година, нестабилан, али то има везе са недавним ратом на Косову за које Србија не жели да преузме одговорност. Дакле, непризнавање злочина на Косову и непризнавање независности нису две много различите ствари, дакле једно је узроковано другим. Непризнавањем злочина почињених на Косову, злочина против човечности, ратних злочина и геноцида, Србија не признаје независност Косова јер га сматра резултатом нашег ослободилачког рата, али и заборавља да је то резултат њених злочина који су приморали НАТО на интервенцију у Европи против државе која својим снагама није бирала средства да протера становништво, да га убија и силује. Верујем да је ово суштина ствари. Сада, било је грешака у прошлости јер се сматрало да признање Србије долази на крају процеса. Има још много елемената, ратне одштете, несталих, па добросуседски односи и остало, али у центру споразума треба да буде међусобно признање. Ако то недостаје, све остало је нестабилно, па и сада имамо у ваздуху српске мигове за техничка питања реципроцитета попут регистарских таблица.

  • Колико простора има у овом споразуму о коме говорите, Заједници општина са српском већином. Европска страна тражи од Приштине да успостави ЗСО на основу споразума из 2013. Да ли избегавате ову обавезу?

У 2013. години, треба имати у виду да је био изузетан притисак на посланике да брзо донесу тај споразум и недостајала је транспарентност, није било одговарајуц́их информација. Данас имате на челу институција људе који су 2013. године били против тог споразума, а данас су то троје, Вјоса Османи, Гљаук Коњуфца и Аљбин Курти, који су на изборима 14. фебруара остварили плебисцитарне победе. Друго, пресуда Уставног суда из децембра 2015. године представила је Заједницу српских вец́инских општина у светлу истине, која је неинтегрисана у наш правни и уставни систем. Другим речима, ова пресуда Уставног суда показује да није проблематично само писмо ЗСО, вец́ је утврдио да се крше 23 члана устава и да свако од седам поглавља ЗСО није у складу са уставом, али је истовремено и ударио дух ове Заједнице. Не може бити Заједнице српских општина на етничкој основи. То је урађено у Дејтону, где је изграђена зграда која се данас зове Република Српска и која је ту за Београд, а не за Србе. Слично то желе и на Косову. Видите, у Босни и Херцеговини имамо државу која није република, а унутра је република која није држава. Дакле, Београд на сличан начин жели да на Косову има државу која се нец́е звати република вец́ ЗСО и која ц́е се у оквиру Косова звати Република, али нец́е бити држава. Дакле, извукли смо поуке из прошлости и исправно смо проучили и анализирали Београд, осим што га добро познајемо из нашег искуства.

  • Политичка ситуација у Босни и Херцеговини не изгледа добро, барем према мишљењу тамошњег међународног представника, уз забринутост изражену до опасности од распада. Да ли се Косово осец́а угрожено дешавањима у Босни и Херцеговини, да ли говорим о сценарију, као што је подела севера?

Прво нас нападају са Заједницом српских општина, а када то не функционише онда иду на оно што заиста желе, на поделу Косова. Дакле, имамо неколико недеља приче о Асоцијацији и неколико недеља приче о питању размене територија што је подела Косова. И онда имамо сценарио где Београд неколико недеља напада Сарајево и неколико недеља Приштину. Дакле, неколико седмица напада територијални интегритет Босне и Херцеговине и неколико седмица то чини Косову. Дакле, ово су два сценарија која тренутно имамо на Западном Балкану и оба имају свој циљ у Београду. С друге стране, ситуација на Западном Балкану је минијатурна ситуација Руске Федерације. Све више се показује да се Србија на Западном Балкану понаша као Руска Федерација у којој Република Српска у Босни покушава да постане Белорусија, а Црну Гору жели да претвори у Украјину. Дакле, суштина је да Србија не прихвата као праве државе земље које нису у Европској унији, односно Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово, па чак и Северну Македонију, па их Србија сматра привременим државама и ангажује се свим својим капацитетима.

  • Утицај Русије у региону Балкана или њен хибридни рат вец́ је евидентан не само на Балкану вец́ и у неким европским земљама, како су сами високи званичници НАТО и ЕУ изјавили. Колико је Косово спремно да издржи утицај Русије или је вец́ жртва?

Прогласили смо два руска званичника персонама нон грата на Косову и Косово је веома заштиц́ено од стране Руске Федерације због становништва наше земље, пошто је народ Косова најпротивнији народ политици и вапајима Руске Федерације, од свих осталих балканских земаља. Чак и као државне институције, увек дајемо све од себе у сарадњи са нашим међународним партнерима, посебно са ЕУ, НАТО и САД. Сматрамо да је Европа наш континент, ЕУ наша судбина, док из Руске Федерације постоје сталне тенденције слабљења Европске уније, јер као што је Србија носталгична за Југославијом када је доминирала читавим простором и где је имала Милошевиц́а на челу југословенске војске 90-их, и руски председник је носталгичан за совјетским временом, када су њихове снаге биле у источној Европи. Дакле, постоји нека горчина, горчина оних који имају велику моц́ јер су носталгични и ево још једне сличности која наравно повец́ава ризик за Западни Балкан, али верујем да ц́е њихови напори пропасти знамо добро, ми се спремамо и наши савези и партнерства са западом су непоколебљиви.

  • Пре два дана у Београду је одржан скуп „Отворени Балкан” на коме су учествовале само три земље, Србија, Албанија и Северна Македонија. Албански премијер Еди Рама изгледа веома упоран у овој идеји. Зашто си тако категоричан, против „Отвореног Балкана“. Шта фали Косову за слободно кретање људи и робе, знајуц́и да се само грађани Косова суочавају са изолацијом слободе кретања у шенгенском простору?

Постоји суштинска разлика у овој ситуацији јер Србија признаје Албанију као државу, али не признаје Косово и ово одбијање Косова од стране Србије претвара се у дискриминацију свуда за наше грађане. Дакле, док албански држављанин може да путује у Србију са пасошем, то се не односи на држављане Косова јер се не прихватају наша документа у Србији. Дакле, да би Балкан постао отворен и слободан, Србија мора једном заувек да се промени. Ако будемо сарађивали са Србијом која се не мења, то нец́е помоц́и да се Србија промени. Видели смо тамо три земље, три представника земаља Западног Балкана, али није било никога из Европске уније. Подржавамо Берлински процес и заједничко регионално тржиште које је настало из Берлинског процеса, коме су очигледно потребне слободе кретања и квалификација и признавање стручних и академских диплома, али опет Србија не прихвата тако нешто за Косово. С друге стране, када пише Отворени Балкан, отворен за кога? Зато што треба да будемо уз Европску унију, али не и отворени према Руској Федерацији и Кини. На неки начин, када се то отворено каже, из угла Србије, мисли се да као што је Србија отворена за Руску Федерацију и Кину, тако ц́е бити и други на Западном Балкану. Дакле, ми се противимо таквој тенденцији, и на крају морам да вам кажем да ја лично нисам међу оним лидерима који верују у самодовољност Балкана. Понављам да је Европа наш континент, а Европска унија наша судбина.

Подели на: