Најновије вести

„Лако је засадити воћњак, али га је тешко одржати“

Милорад Милић из Угљара поред сејања житарица на површини од 2 хектара, узгаја и малине, аронију, јабуке, крушке, али су у његовом воћњаку најзаступљеније шљиве.

 

Милић је 1999. године формирао воћњак на 15 ари. Због невремена које је тада погодило Угљаре, засад је уништен. Он је 2005. године обновио воћњак новим садницама шљива.

„Американка, Чачанска родна рана, Чачанска касна, Чачанска лепотица, имам и једно стабло шљиве које изгледа као јабука… Имам и стабло беле шљиве, саднице сам набавио у близини Трстеника и сада имам око 30 врста воћа и око 80 стабала“, рекао је Милић за РТВ Ким.

Он истиче да се шљиве разликују по слаткоћи.

„Американке шљиве, као и Чачанска рана лепотица, богате су шећером и користе се за џем и слатко. Чачанска родна шљива је најбоља за ракију“, казао нам је домаћин који шљиве не продаје, већ их оставља за себе, а комшијама и родбини поклања.

Да би се воћњак одржао, а шљиве рађале, најпотребнији је рад, али и правилна заштита током зимских дана.

„Ми смо између планина Шаре и Копаоника, увек има ветра, пролећни ветрови доносе и појаву мраза. Деси се да ране сорте остану без рода јер цвет измрзне“, рекао је Милић и додао:

„Сваке године шљиве све раније и раније цветају и раније се беру. Када сам тек почео да се бавим воћарством, негде крајем марта вршио сам резидбу воћа, и онда прскао, а сада већ средином марта прскам воће. Прво брање шљива које сам имао, а које је завршено, требало је тек сада да наступи.“

Он наводи да је ове године већ сакупио око 2.500 килограма шљива. У Милићевом воћњаку остала је да се обере још шљива „Американка“ која ће бити зрела за, отприлике две недеље. Стабла су у воћњаку сађена раздаљини од 4 метра јер шљиве воле сунце и простор.

„Шљиве заливам јуна месеца, а затим све према потреби. Процењујемо да ли је биљци потребна вода на основу плода. Ако је плод зрео и не пада потребна је вода, јер биљка узима воду и сок из плода како би опстала“, објашњава он.

Након бербе шљива, следи прскање стабала и њихова припрема за наредну годину. Сав посао у воћњаку Милић обавља са својом супругом. Он младим воћарима поручује „да је лако засадити воћњак, али да је много теже одржати га“. Зато је, каже, пре почетка бављења шљиварством нужно да се добро распитају и науче све што могу о шљивама, како би знали која садница им је потребна и шта би могли да узгајају.

Агроном из Доње Гуштерице Воја Декић бави се пољопривредом још од малих ногу. Како каже, и сада, у 77 години, није му тешко да обавља пољопривредне послове. Воја Декић поред земље коју обрађује има и 42 ара воћњака са шљивама где дуго година узгаја „Чачанку“ и „Моравку“.

„У јесен, када се врши припрема стабала и култивирање земљишта против корова, морају се додати и минерална ђубрива, азот, фосфор и калијум. Врло је битно да се минерална ђубрива унесу око 10 центиметара у земљу, никако на површини, како би биљка могла боље да их апсорбује. Прихрану вршимо азотним ђубривом, површински“, рекао је Декић.

Шљива „Моравка“ не тражи прскање, као ни обрађивање земљишта. Ако шљива током године превише роди, одсече се и већ следеће године даје младе гране. Једино је проблем што се гране суше када је нападне паразит, односно, гљивично обољење“, објашњава он.

„Папрат или маховина зелене боје напада шљиву `Моравку`. То је гљивично обољење које изазива велике штете на самој биљци. У питању је заједница алги и гљива. Једна користи влагу из биљке, док друга врши фотосинтезу користећи храну од биљке, тиме се биљка суши. Да бисмо то спречили, користимо кречно млеко на јесен или у рано пролеће. Након тога се окроје гране које су суве и добијамо здраву биљку“.

Воја Декић је сам изумео ручни апарат који му служи за лакше сакупљање шљива. Он истиче да због мале продајне цене шљива од око 30 центи по килограму род из свог шљивара ретко продаје. Углавном га породица користи за личне потребе, за печење ракије, и спремање џема и компота.

На зеленој пијаци у Грачаници цена шљива по килограму износи 70 динара.

У новој емисији „Бразда“ поред приче о воћарима Милићу и Декићу, можете погледати и прилоге наших колега о: Ђорђу Градоћевићу из Штрпца који узгаја псе, прилог о лубеничару Драгутну Кузмановићу из Лепосавића, и прилог о малинару Милану Миленковићу из Коретишта.

Пољопривредну емисију “Бразда” реализују телевизије Мир, Херц, Пулс и РТВ Ким.

Емисија „Бразда“ емитује се сваке недеље од 11 часова на РТВ Ким, ако нешто и пропустите погледајте репризу у понедељка од 10 часова и 30 минута.

Подели на: