Макрон 15. и 16. јула у Србији
С астанак Александра Вучића и Емануела Макрона биће прилика за унапређење билатералних односа и постизање разумевања о читавом спектру питања, од којих је косовски проблем најважнији.
Француски шеф државе Емануел Макрон боравиће у посети нашој земљи два дана, 15. и 16. јула, као гост председника Србије Александра Вучића, сазнаје Политика. Сама чињеница да је реч о дводневној посети сведочи о жељи француске стране за потврђивање и даље јачање добрих односа, укључујући и све развијенију економску сарадњу и годишњу размену која достиже милијарду евра.
Посебна част за Србију је то што француски државник долази у Београд одмах после главног националног празника 14. јула – Дана Бастиље. Све то указује да Париз жели значајно да активира своје присуство у нашој земљи и региону, а Београд је на том путу незаобилазна станица.
Колико ће у томе бити успешан, видеће се и од ишода најављеног скупа лидера западног Балкана, почетком јула у француској престоници, али до сада још увек није потврђено да ће до њега и доћи, имајући у виду непопустљивост Приштине да укине наметнуте противправне таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине. Без тога, како је више пута поновио председник Вучић, нема основа за наставак дијалога, па би успех самита у Паризу био доведен у питање – на исти начин како се без резултата окончао и претходни састанак, крајем априла, у Берлину. У сваком случају, састанак председника Србије и Француске у Београду биће прилика за унапређење билатералних односа, али и за постизање већег разумевања о читавом спектру питања, од којих је косовски проблем најважнији.
Подсетимо, првобитно је посета Емануела Макрона била најављена за почетак децембра прошле године, али је померена због избијања побуне „Жутих прслука” у Паризу и низу других градова. Француску је захватио талас масовних протеста током којих је морала да интервенише и полиција, било је много повређених, али и најмање 11 изгубљених живота у насиљу и општем метежу. Председник Макрон је тада најавио да посета Србији није отказана, већ само одложена и рекло би се да сада долази у важном тренутку, када је Београд изложен огромним притисцима у погледу КиМ.
У том смислу, охрабрује да је представница Француске на прекјучерашњој седници СБ УН у Њујорку, посвећеној јужној српској покрајини, имала балансиранију реторику у поређењу с другим западним државама, које признају независност Косова. Она је такође подржала „борбу против криминала и корупције”, али је указала и на то да је полицијска акција Приштине морала да води рачуна и о „локалном контексту”, односно о легитимним интересима српског становништва. Све то сведочи да Париз може бити отворенији за предлоге српске стране када је реч о постизању компромисног решења.
