МАЛИ ПРИЗРЕН У КУЋАНЦИМА

 Ветар је јако дувао мрсећи косу храсту лужњаку који би нас повремено дочекивао поред пута, а имали смо утисак да северозападњак управља аутомобилом који понекад подрхтава клизећи асфалтом у ограниченој брзини кроз Славонију и Барању. Већ дуго се возимо и чини се да овој равници нема краја. Угледасмо путоказ Кућанце и са посебним осећајем радости кренусмо у том правцу.

 

 

Стигосмо брзо од путоказа до села, или нам се само чини, јер смо тако силно желели да дођемо ту у место где се 11. септембра 1914. године родио, по многима најсветији човек савременог доба, у родно место патријарха Павла. Хладно јутро, мраз штипа за образе, испред нас лепо распоређене куће, нова православна црква и споменик усред села а са стране главне улице у лепим редовима чемпреси, борови и понека топола. Одмах нас упутише на Гојка Ћосића и његову кућу са леве стране испод цркве. У дворишту новоизграђене куће мекеће коза а Гојко јој се обрати да ућути да има нека посла. Схватисмо да му је она једини саговорник на имању. Бистар, оштроум и комуникативан човек, пажљиво нас је проводао по селу и појаснио сваки детаљ. Откључавао је Гојко врата од дворишта Цркве Светог Петра и Павла и успут причао да су сахранили осам Срба из Кућанaца у прошлој години, а да се није родило ниједно дете, а потом нам показа руком школу коју је похађао упокојени патријарх Павле. Гојко се врати у историју и казује нам да је његово пореко из Горњег Подриња, те да су Кућанци, које данас припадају општини Магаденовац, и суседно село Капелно, које припада општинин Виљево, била највећа српска села када су Срби ту насељени, али наглашава да младих нема. По његовим речима неки су отиши у Србију неки на Запад , а неки склапају бракове са Хрватима и самим тим се исписују из Срба. Срби су староседеоци у Славонији, а у долини реке Драве постојала су српска насеља вековима пре турских продора, што је забележено и у архивима. Како нам каза Гојко придошли Срби који су ј кренули за Арсенијем Чарнојевићем из Горње Подриње дошли су овде код својих. Али, наводи он, да све то полако нестаје, „Село нашег патријарха одумире. Свашта се дешавало у нашем селу. Ово је српско село од 1680. године. Прву цркву Кућанци су имали 1749. године од дрвета, а већ 1827. године имали су зидану цркву. Онда је дошао Други светски рат и многи Срби су страдали. Потом рат деведесетих је већину Срба натерао на изгнанство. Било је свашта, претњи, страха, напада, а почетком 1991. године минирана је и ова наша Црква Светог Петра и Павла, до темеља. Остао је само звоник – казао је Гојко, показујући нам нову обновљену цркву. И, заиста, са мермерним браонкасто -белим подом, лустерима у боји злата, српским везу и иконама изгледала је прелепо, а при самој помисли да је у њој крштен највољенији патријарх њена лепота исијавала је мир и одисала благошћу. Бели зидови указују да осликавање унутрашњости цркве још није завршено. Слушали смо Гојка који пажљиво бира речи јер су у Кућанцима данас већина Хрвати. А било је тешко као што помену Гојко у Другом светском рату физичке ликвидације, одвођење у Јасеновац, присилно исељавање и масовно покрштавање. Гојко нам исприча један важан детаљ из своје породице у Кућанцима да су његова бака и деда избегли покрштавање у Другом светском рату тако што су се сакрили у башти од усташа. Они који су рођени у рату крштени су као римокатолици па је тако Гојков брат од стрица Стеван уписан 1942. године као Стјепан. Патријарх Павле последњи пут је посетио родно место и цркву док је био епископ Рашко-призренски 1972. године – рекао нам је Гојко. Поред цркве је споменик погинулим борцима у Другом светском рату а преко пута обновљена парохијска кућа. На споменику је и име Душана Стојчевића, а Гојко нам каза да је то рођени брат патријарха Павла који је погинуо у партизанима. Показујући нам место где је била школа коју је похађао патријарх Павле, Гојко Ћосић нам прича да је његов отац ишао у школу са патријархом, те да је много пута чуо од оца да је Гојко Стојчевић био изузетно надарено дете, а да су га звали пјевалица, јер је имао леп глас и нашали се да су два најмудрија Гојка у Кућанцима он и патријарх Павле. Стотинак метара од цркве родна је кућа упокојеног Гојка Стојчевића, патријарха Павла. Оронулу кућу и имање купио је од тадашњег власника Милија Костић, привредник из Чачка за 15.000 евра и поклонио Српској православној цркви. Иначе, кућа у којој је рођен патријарх је срушена 1968. године и саграђена је ова садашња која је мењала власнике све док није откупљена и поклоњена СПЦ. Обична сељачка кућа са помоћним зградама и оборима за стоку и сено биће претворена у музеј посвећен патријарху Павлу. Гојко нам даље појашњава да ће по плану на имању бити подигнута и задужбина – црквица са конаком за пријем деце из целог света. Ограда око куће је порушена и изливају се бетонски стубови што указује да су радови већ кренули. Гојко нам, такође, појасни да свештеник опслужује сва српска раштркана села од Доњег Михољца до Слатине и да не може тако често долазити у Кућанце: – Жао ми је што нема свештеника јер би вам он све много боље казао. Ја сам обичан човек који изађе у сусрет новинарима и верницима који обилазе родно место нашег патријарха и пренесем оно што знам и чујем. За вас са Косова је важно да вам кажем да ће цело здање када буде готово личити на мали Призрен, којег је Павле највише волео а провео у њему од 1957. до 1990. године – истакао је наш водич и саговорник у Кућанцима Гојко Ћосић. Ударани ветром са смиреношћу у срцу напустисмо родно место једноставног и скромног човека крштеног у овој цркви, који је проходао и трчкарао овим улицама, окопавао и крунио кукуруз а будили га петлови и обећасмо да ћемо доћи опет када мали Призрен буде завршен. Р. Комазец