МЕДИЈИ МОРАЈУ БИТИ СЛОБОДНИ, АЛИ И ПОШТОВАТИ ПРОФЕСИОНАЛНЕ И ЕТИЧКЕ СТАНДАРДЕ

 Забране рада медија и репресија над новинарима који извештавају о стварности живота Срба у нашој јужној покрајини представљају озбиљан удар на истину и право јавности да буде информисана о стварним дешавањима. Демократски медијски простор представља, не само циљ, већ и заједничку обавезу свих нас – медија, институција и друштва у целини – истакао је министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић

 

 

 

Медији имају велику улогу у друштву, а развојем технологије лакше се и брже преносе информације. Сваки медијски садржај који примимо може утицати на наш живот било позитивно или негативно. Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић, покренуо је дијалог у медијској заједници и процес претварања медија из генератора сукоба и неповерења у српском друштву у фактор толеранције и јачања дијалога. Истовремено, користи сваку прилику да међународним званичницима укаже на дискриминаторски однос косовских институција према српским медијима на Косову и Метохији и неопходности расветљавања злочина над новинарима на КиМ.

• Може ли се говорити о гушењу медијских слобода у земљи која има преко две хиљаде регистрованих медија?

Област јавног информисања у нашој земљи свакако јесте изузетно динамична и окарактерисана изразитим плурализмом. Када говоримо о конкретним подацима, у Републици Србији тренутно делује око 2.200 медија, 76 медијских удружења, 3 само- (регулаторна) тела, као и 3 синдиката са националном покривеношћу. Изнети подаци јасно говоре о динамичности и променљивости ове области. Очекивано је да када са друге стране имате оволики број партнера, то са собом носи и одређене изазове. Управо из тог разлога Министарство је од почетка мандата иницирало и спроводи отворен, конструктиван и континуиран дијалог са свим заинтересованим медијским посленицима и партнерима на медијској сцени. За нас не постоје пожељни и непожељни саговорници или дозвољене и недозвољене теме. Апсолутно смо опредељени да кроз отворен дијалог са свима заједно радимо на унапређењу ове изузетно важне друштвене области. Једино нам је важно да и са друге стране постоје интересовање за сарадњу и заједничко решавање проблема и морам да кажем да након првих 8 месеци мандата готово да су се сви укључили и дали свој допринос наставку развоја области јавног информисања. Верујем да се у овом појашњењу налази и одговор на ваше питање.

• Ви сте као министар информисања и телекомуникација практично „између две ватре” поларизованих медија. Иницирали сте и покренули дијалог у медијској заједници. Да ли сте задовољни одзивом и да ли прихватају државу као партнера а не противника?

Поларизација, као глобални изазов, има дубоке корене и широк утицај у многим областима, укључујући ту и област јавног информисања. Најефективнији начин да се против поларизације боримо управо је дијалог. Свест о неопходности заједничког деловања и разговора у циљу даљег развоја ове области први је корак ка превазилажењу подела и успостављању чврстих темеља за развој. Истовремено, важно је да се сви актери у овој области, од институција до медија, посвете подизању квалитета јавне комуникације, неговању етичких стандарда и изградњи атмосфере међусобног разумевања. Министарство је од почетка мандата једна од платформи за дијалог, али нипошто не и једина. Наставићемо да подржавамо све напоре и иницијативе које за циљ имају смањење поларизације унутар медијске заједнице и креирање медијског простора заснованог на дијалогу, транспарентности и одговорности, као и промоцији највиших професионалних вредности. Уз заједничку посвећеност и истрајност, верујемо да можемо постићи значајне помаке у смањењу поларизације и унапређењу области јавног информисања.

• Стално се прокламују и унапређују заштитне мере за очување медијског плурализма и уређивачке независности. Где је у свему нестала одговорност за написано и изговорено, односно, да ли се заборавља на прописе и Кодекс новинара Србије?

Очување медијског плурализма свакако јесте од изузетне важности за читаву област јавног информисања. Медији морају бити слободни и ослобођени свих притисака у раду и Министарство је посвећено очувању и осигуравању медијског плурализма као једног од основних принципа демократског друштва. Са друге стране, једнако је важно да се слобода медија не посматра одвојено од одговорности коју носи свака написана и изговорена реч. Поштовање професионалних и етичких стандарда, укључујући прописе и Кодекс новинара Србије представља кључни предуслов за очување кредибилитета медија и поверења јавности. Професионализам, одговорност и поштовање етичких стандарда морају бити апсолутни приоритет приликом извештавања. Демократски медијски простор представља, не само циљ, већ и заједничку обавезу свих нас – медија, институција и друштва у целини.

• Постоји једна група медија и у Србији и у свету спремна да сензационализује и истиче бизарности, да задире у приватност преко нормалне границе да би дошли до приче у интересу свог медија. Има ли оправдања у тврдњи да то грађани желе и да они само штите незајажљиве апетите публике за појединостима из живота других, богатих, славних, али и погођених трагедијама?

Сигурно је да постоје одређени медији који намерно злоупотребљавају одређене непримерене ситуације зарад повећања читаности, слушаности или гледаности. Са друге стране верујем и да је понекад у питању недовољно знање о професионалном начину извештавања у одређеним, посебно кризним и непредвидивим ситуацијама. Управо из тог разлога Министарство је отпочело са континуираним спровођењем образовних програма намењених медијским радницима на различите теме. Недавно је у сарадњи са Амбасадом Јапана у Републици Србији организован семинар на коме је централна тема управо било извештавање након великих цивилних трагедија. Медији имају посебну улогу у друштву те је посебно важно да сви будемо у потпуности упознати са примерима добре праксе, смерницама, али и Законом о јавном информисању и медијима који јасно дефинише на који начин је примерено извештавати у одређеним ситуацијама.

• Ове године се десило то да су чак и поједини противници власти изјављивали да је транспарентно дефинисан, спроведен и реализован поступак суфинансирања пројеката у подручју јавног информисања. Како сте успели у томе?

Улажемо велики напор у то да читав процес спровођења јавних конкурса за пружање подршке производњи медијских садржаја и едукацију медијских посленика буде у потпуности транспарентан и спроведен на најбољи могући начин. Министарство је као и увек, све своје конкурсе спровело у предвиђеним роковима и на законом дефинисан начин. Оно што бих волео посебно да истакнем је то да су ове године по први пут од успостављања законске обавезе, захваљујући континуираном посвећеном раду Министарства све јединице локалне самоуправе спровеле конкурсе за суфинансирање пројеката у области јавног информисања. Наставићемо да и у наредном периоду будемо подршка локалним самоуправама у процесу спровођена конкурса. Такође, посебно ме радује и то што су буџетом за 2025. годину средства опредељена за сектор за јавно информисање и медије увећана за додатних 60 посто те ће кроз конкурсе бити опредељен рекордан износ средстава – преко пола милијарде динара. Нагласио бих и значајно повећање средстава опредељених кроз конкурс за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја који се реализују путем електронских медија чији издавачи имају седиште на територији АП Косово и Метохија.

• Слобода изражавања загарантована је европским конвенцијама о људским правима, као и Универзалном декларацијом о људским правима. Сваког дана сведочимо да те слободе на подручју АП Косово и Метохија нема, а да се српском народу ускраћују и забрањују медији који пишу и говоре истину о тортурама којима је изложен. Има ли начина да истина стигне до оних који би требали и морали да помогну?

Слобода изражавања једно је од основних људских права загарантованих бројним међународним документима. Нажалост, сведоци смо да се та права већ годинама систематски крше када је реч о српском народу у нашој јужној покрајини. Забране рада медија и репресија над новинарима који извештавају о стварности живота Срба у нашој јужној покрајини представљају озбиљан удар на истину и право јавности да буде информисана о стварним дешавањима. Када је у питању информисање Срба на АП КиМ управо ваш лист већ деценијама има кључну улогу у очувању нашег језика, културе, идентитета и истине. Ваш рад је незаменљив, а ваша упорност и посвећеност пример су храбрости и професионализма у најтежим условима. Упркос бројним изазовима успевате да својим извештавањем повежете српски народ и одржите дух заједништва. Министарство информисања и телекомуникација остаће посвећено подршци вашим активностима. Веома ценимо све што сте до сада постигли и радује нас што смо заједно већ успешно реализовали низ активности.

• Лист „Јединство” је прогнан два пута, а са том чињеницом упознати су сви представници међународне заједнице на КиМ. Може ли се закључити да лист само дели судбину свог народа на КиМ, односно да код међународних представника аутентични српски медиј има третман као и народ због чијег јавног интереса и постоји?

Лист „Јединство” по много чему заиста дели судбину српског народа на АП КиМ што је истовремено и доказ његове аутентичности и посвећености. Ваша мисија је да будете глас српског народа, да преносите истину и сведочите о стварности живота на овом простору, упркос свим притисцима и препрекама. Нажалост, однос неких међународних представника према Новинско-издавачкој јавној установи ,,Панорама-Јединство” често одражава општи став према српском народу на АП КиМ који је у многим случајевима недовољно правичан и одговоран. Ипак, ваша истрајност и професионалност потврђују да се прави јавни интерес, онај који штити права, културу и опстанак нашег народа, не може угасити. Министарство је посвећено подршци оваквим медијима и њиховим напорима да истина допре до свих, укључујући и међународну заједницу, која мора бити више укључена у заштиту основних људских права припадника српског народа на КиМ. Ваш рад није само професија, већ и мисија, а у томе лежи његова истинска вредност.

• На КиМ је највећи број нерешених злочина против новинара у Европи. Од почетка сукоба на Косову и Метохији укупно је 17 трагичних и нерешених убистава и киднаповања новинара на КиМ. У којој мери та чињеница говори о друштву које влада на територији АП Косово и Метохија и да ли очекујете да међународне институције и организације за заштиту новинара и људских права изврше притисак на Приштину како би се решиле судбине киднапованих новинара, а одговорни процесуирали ?

Тај податак указује на недопустиве, озбиљне и системске проблеме када су привремене институције у Приштини у питању, посебно када је реч о владавини права, заштити људских права и слободи медија. Нерешени случајеви убистава и киднаповања новинара представљају, не само трагедију за њихове породице, већ и удар на основне демократске принципе као што су транспарентност, одговорност и заштита живота и безбедности новинара. Министарство је више пута апеловало на међународне институције и организације које се баве заштитом новинара и људских права да преузму активнију улогу у вршењу притиска на привремене институције у Приштини. Потребно је инсистирати на спровођењу независних истрага, проналажењу одговорних и обезбеђивању правде за жртве и њихове породице. Неопходно је послати јасну поруку да некажњивост за злочине против новинара неће бити толерисана и да је решавање ових случајева од кључног значаја за успостављање било какве стабилности и поверења на овом подручју.

• Како оцењујете Ваш други ресор телекомуникација и у којој мери информационо комуникационе технологије у Србији обликују и економску слику земље?

Сектор информационо–комуникационих технологија наставља да буде најбрже растућа привредна грана у Републици Србији. За само десетак година постали смо регионални лидер у овој области. О успеху који је Република Србија постигла по питању напретка и развоја ИКТ сектор најбоље говоре конкретни подаци. Ова година је била апсолутно рекордна и најуспешнија до сада. Претходне године, укупан приход од извоза ИКТ производа и услуга износио је 3,44 милијарде евра. Ове године очекујемо да суфицит пређе чак 4 милијарде евра. У 2023. години сектор информационо–комуникационих технологија учествовао је са 12,2 посто у српској привреди. Сваки осми динар у 2023. години настао је у ИКТ сектору. Истовремено, то су стварно импозантни подаци и доказ да координисаним и посвећеним радом можемо да остваримо велике ствари. У Србији данас постоји читав низ специјализованих институција којима је један од главних приоритета наставак развоја ИКТ сектора. Створен је погодан легислативни оквир, остварујемо одличну сарадњу са релевантним привредним субјектима и уверен сам да су испуњени сви услови и креирана атмосфера која ће омогућити наставак убрзаног развоја овог сектора и у годинама које долазе. Р. Комазец