МИСИЈА ЧУВАЊА СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ

 У славу лепе писане речи Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ окупили су и ове године позната песничка имена из свих крајева Србије. Песнички караван кренуо из Богословије у Призрену. Милован Витезовић овогодишњи добитник награде „Лазар Вучковић“

 

У организцији „Панораме – Јединства”, по 52. пут на Косову и Метохији одржани су Песнички сусрети „Лазар Вучковић“. У славу лепе писане речи Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ окупили су и ове године позната песничка имена из свих крајева Србије. Свечано су отворени у царском граду Призрену, односно Богословији „Свети Кирило и Методије“, одакле је песнички караван наставио свој пут по Метохији где се зауставио у Ораховцу, а потом по централном и северном Косову и Метохији. По перспективи књижевне речи, живота и духа на нашим косовско-метохијским просторима неће бити потиснута, нити прекинута упркос неповољном стању у којем се налази српски народ на КиМ, уверавају нас управо ови традиционални песнички сусретуи „Лазар Вучковић“.

ГОДИНА ЈУБИЛЕЈА

Дајући благослов сусретима проректор Призренске богословије отац Исидор изразио је задовољство што се сусрети одржавају управо у Призрену у време јубилеја 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 150 година рада Богословије у Призрену, која је, такође била стожер нових идеја, културе и духовности на Косову и Метохији. – Сведоци смо у овој години јубилеја, вашег 75 рођендана, и за Српску православну цркву и за наш народ посебно значајног јубилеја – 800 година аутекафалности. Кроз све ове векове СПЦ је била плодна утроба која је родила нашу нацију, језик, културу и задовољство је што на овом месту, у граду Призрену, уз те дивне дане јубилеја, можемо да обележимо још један песнички сусрет у славу нашег суграђанина Лазара Вучковића. Ми као служитељи слова и песници као делатници слова и речи, можемо да разумемо зашто се о Богу може говорити као о поети. Такође, задовољство је свима нама да будемо сведоци готово 150 година постојања ове Богословије која је била стожер многих идеја, културе и духовности на територији града Призрена – рекао је отац Исидор, заменик ректора Призренске богословије благословивши дводневну песничку манифестацију и пожелевши песницима да у Душановом граду добију инспирацију за нека нова дела. Песнички сусрети „Лазар Вучковић“ одржавају се по 52. пут. Организује их најстарија новинско издавачка кућа на Косову и Метохији „Панорама-Јединство“. Обраћајући се окупљенима директор поменуте установе Светозар Влаховић рекао је да окупљање песника има за циљ и да подсети на значај ћириличног писма и значај чувања српске речи. – У „Јединству“ више од пола века кроз издавачку делатност и 75 година кроз новинску делатност негујемо српску писану реч на ћирилици, српску мисао и српски језик на овим косовскометохијским просторима. Некада је то било мање значајно али сада се види, и тек ће се видети у будућности, од коликог је значаја када једна српска установа ради оно што би требало да раде све српске установе ма где се оне налазиле – нагласио је Влаховић. – Док год се на Косову и Метохији чује и говори, док год се пише српска реч, неће бити изгубљена српска прошлост а ни српска будућност, поручио је из Призрена, директор „Панорама – Јединство“, Светозар Влаховић. У славу реченог, сусрете је отворио један од њихових оснивача песник Радослав Златановић, пријатељ трагично преминулог песника из Горњег Села код Призрена, Лазара Вучковића. Присетио се и дана када су заједно ишли у школу у Призрену, одлазили код његове породице и делили све што су имали.

– Он је доказ да су у креативном стварању у Србији присутни не само ствараоци из великих градова, већ и људи из мањих села са Косова и Метохије. Његово дело живи, и велика захвалност „Панорами – Јединству“ што помажу да се оно не заборави. Он је инспирација свим српским песницима и онима који још увек живе на Косову и Метохију и нама протеранима у остале крајеве Србије – рекао је Златановић посебно нагласивши да, по његовом мишљењу, Лазар Вучковић ни данас није превазиђен у језичком новом руху. Песничке сусрете Златановић је отворио рецитујући песму посвећену свом великом пријатељу – „Устани Лазаре“.

ПРЕСТИЖНА ПЕСНИЧКА НАГРАДА „ЛАЗАР ВУЧКОВИЋ”

По традицији, на овој песничкој манифстацији, која траје два дана и у оквиру које се обилазе различита места на Косову и Метохији, додељује се награда „Лазар Вучковић“ за најбољу поезију објављену у часопису „Стремљења“ током једне календарске године, односно између два песничка сусрета. Ове године, једногласном одлуком жирија, богатим поетским прилозима издвојила се поезија духовног и родољубивог карактера књижевника Милована Витезовића. Награду је образложила уредница „Јединства” и часописа „Стремљења” Рада Комазец, која је и председавала жиријем. – Ова поезија врви од лирско епске распеваности, у чијој сржи доминирају мит и историја али и темељи наше материјалне и духовне културе. На тој његовој оштрој линији родољубиве поезије, духовне вредности су непролазне. Као истраживач српског историјског и националног бића у поезији примењује различите стилове и поетске елементе, а песмама даје снажнији ритам као неку врсту заклетве отаџбини на бесконачну љубав и верност. Ту је и наше трајање обележено ратовима, затворима и вешалима, али и тежње да се тиранин заустави, да се усправимо и останемо на овој светој видовданској земљи. Ту су наше цркве и задужбине, наше деобе и сеобе, наше Косово, јунаци и светитељи. Ту је косовско поље и небо којим још лете два врана гаврана. Ту још мајка Југовића преврће Дамњанову руку, ту још Косовка девојка српским јунацима гаси жеђ и вида ране. То су теме којима овај песник префињеним стражиловско-јефиминијим везом испуњава ово поетско ткање. Ово су стихови шикнули из душе и одраз су огромног песниковог дара, умности и знања. Поред поезије, у часопису „Стремљења“ објављен је и есеј ‘„Косово“, који је пун незаборавних речи које су уграђене у национално памћење српског народа а то су верност, правда, епске врлине и поврх свега – Косовски завет. За Витезовића је Косово непресушна духовна ризница о којој пише надахнуто и са пуно љубави, поноса, а истовремено каже да није песник онај који није писао о Косову и Метохији – рекла је уредница Рада Комазец, образлажући награду „Лазар Вучковић“ која је додељена Миловану Витезовићу. Своје стихове окупљенима у Призренској богословији казивали су бројни песници из свих крајева Србије, а све је својим појањем употпунила Јефимија Ђиновић.

ДРУЖЕЊЕ ПЕСНИКА И ДЕЦЕ

Песнички караван се из Призрена „преселио’“ у Ораховац, где су песници за децу из овог подељеног града приредили незаборавно поподне. Да узврате истом мером побринули су се малишани који одрастају у гету, па су места заменили са гостима, односно у једном делу програма песници су постали публика, а ораховачки дечаци и девојчице у знак захвалности отпевали неколико песама. Био је то сусрет пун емоција, заслађен аутохтоном сортом грожђа „прокупац“, као најава бербе и предстојећег Михољдана. Другог дана песници су походили централно и северно Косово. У Косовској Митровици песнички караван дочекали су домаћин завршне вечери 52. Песничких сусрета Привремени орган општине Косовска Митровица са Градском библиотеком „Вук Караџић“. У име домаћина највећи песнички караван у нас поздравио је и пожелео му добродошлицу директор Градске библиотеке и песник Милан Михајловић упутивши велику захвалност организатору „Панорами – Јединству“, што већ другу годину заредом доводи песнике у Косовску Митровицу. Он је и отворио песнички део вечери говорећи своју песму „Уместо опроштаја“, посвећену ове године преминулом песнику Миодрагу Микију Јовановићу, који је био и део Песничких сусрета „Лазар Вучковић”. Све присутне, представнике Привременог органа општине Косовска Митровица, директоре основних и средњих школа, јавних предузећа и установа, а посебно ученике основних и средњих школа који су испунили салу Митровачког двора поздравио је директор новинско издавачке куће „Панорама – Јединство“ Светозар Влаховић.

– Много је лакше и много нама угодније бити у Митровици сваке године, лепо се са вама дружити у граду препуном младости, српске младости, али је мало теже нама као организатору посетити сваку енкалву српску, које у овом тренутку једини неки вид уметности доживљавају кроз ове сусрете наших песника, који су, слободно могу рећи, сваку српску насеобину на Косову и Метохији обишли у току ове 52 године, а посебно последњих година – казао је Влаховић. Он је такође рекао да је „Панорама – Јединство“ прво предузеће које је након Приштине одмах остало у Косовској Митровици и једино његово измештање је било од Звечана до Митровице.

– Не намеравамо да идемо одавде, Бог зна каква је наша перспектива, ми се надамо да је она за нас светла – казао је Влаховић и додао : – Имамо право на традицију, језик и писмо које у доброј мери и непрестано, већ 75 година, чува наш лист „Јединство“. Своје стихове у оквиру Песничких сусрета „Лазар Вучковић“ у Косовској Митровици надахнуто су говорили Ненад Јеро Раденковић, Ранко Ђиновић, Видосава Арсенијевић, Славица Јовановић, Голуб Јашовић, Данило Јокановић, Соња Кеча, Раденко Бјелановић, Михајло Шћепановић, Зоран Недељковић, Милутин Ђуричковић а придружили су им се и косовскомитровачки ствараоци, Сања Ерјавец, Мирјана Арсенијевић, Борис Ристић и Никола Пачариз. На самом почетку вечери добродошлицу песницима у град на Ибру песмом пожелео је хор ОШ „Свети Сава“ из Косовске Митровице под диригентским вођством професора музичке културе Сандре Марковић Вукадиновић“. Иначе, прогоном из Приштине ови сусрети су знатно редуковани, потребно је нагласити да су својевремено трајали по више дана и да су на њима одржаване дискусионе трибине и округли столови с тематиком која је одражавала актуелне токове у књижевности, промоције књига и други разноврсни програми на којима је узимало учешће преко стотину стваралаца и универзитетских професора. У данашње време, иако програмски редуковани због познате ситуације на КиМ, ова манифестација је симбол трајања културе српског језика и писма, живога српског национа на својој косовско-метохијској земљи. М. Ч. – С. К.