МЛАДИ ОДЛАЗЕ ЗБОГ ПОСЛА

У Доњем и Горњем Кормињану данас живи око 1.000 становника. Млади одлазе из села ради посла. Плодне оранице обрађене, али сточарство у стагнацији. На Велику Госпоину село одише свечерским бојама

 

На око три километра од административног прелаза Кончуљ, дуж дела тока Биначке Мораве налази се село Кормињане подељено на Доње и Горње Кормињане. На брдашцу изнад овог питомог косовскопоморавског места, још увек су видни остаци старог насеља, које људи у овим крајевима зову Градиште. Они још нису довољно истражени, али се верује да потичу из византијског периода, док се дубоко у шуми изнад села, скривени од очију пролазника, налазе остаци старог српског манстира Изморника.

– Данас у оба дела села и Горњем и Доњем Кормњану имамо 232 православна дома. Хвала Богу има људи, мада се њихов број смањује из године у годину – каже парох кормињански, протојереј Никола Трајковић. Након рата на просторима Косова и Метохије из Кормињана се није иселио већи број Срба, како је то иначе био случај у неким другим деловима Косовског Поморавља. Међутим, у новије време из овог места изражен је одлазак млађих становника. – Млади одлазе ради посла. Углавом иду у неку од западноевропских земаља, али неки су отишли да раде и у Русију, а доста њих одлази и по градовима Србије. Сналазе се и ретко се ко од њих, кад се тамо снађу врати овде. Из дана у дан нас је све мање – каже Саша Петковић. Један је од млађих људи који, како каже, не планира да напушта свој завичај. – Ја сам решен да останем овде. Не планирам да се селим. Бавим се пољопривредом. Узгајам и пилиће. Живи се некако. Не могу да кажем да је лако. Имам троје мале деце, али гладни и жедни нисмо. Сналазимо се некакако – додаје Саша, који је без сталног запослења.

– Од пољопривреде могу да се приуште приходи, али не може баш да се заради. Има доста трошкова, посебно ако човек нема своју механизацију. Репроматеријал је скуп, услуге орања и осталих радова такође. Овде је земља плодна. Све што бациш у њу, никне, али увек је неизвесно какав ће род да буде, јер доста зависи од године то јест да ли је кишна или сушна – каже Саша. Већина мештана Кормињана, села које је некада било познато по ужарском занату и узгоју конопље као сировине за ужад, данас се такође бави пољопривредом, а малобројни и сточарством. Сточаство је у стагнацији, посебно крупних грла стоке. Од пре десетак година село Кормињане административно припада новоформираној општини Ранилуг, док је пре тога годинама било део општине Косовска Каменица. Како се може чути од мештана села, урађено је понешто од инфраструктуре, али још увек је потребно доста тога да се село урбанизује. – Најбоље би било када би се нашло неко решење да се направи неки производни објекат или уради нека друга инвестиција, било овде у нашем селу, било у близини, где би се млади запошљвали. Ако наставе млади да одлазе, ми овде немамо будућност – истиче Саша. Ово се може чути и од других становника Кормињана када се разговара о условима живота у селу. У Кормињану постоји осмогодишња школа и истурено одељење Ветеринарске школе из Радева. Број ученика је некада кажу био далеко већи. Најближа амбуланта је два километра удаљена од Ранилуга. И становници Кормињана, попут других становника овог дела Косовског Поморавља, не ретко код лекара, када су у питању сложенији здравствени прегледи и друге здравствене услуге одлазе у око 33 километра удаљено Врање. Када смо прошле седмице посетили Кормињане мештани села припремали су се за обележавање празника Велика Госпоина. Овај празник се вековима обележава као сеоска слава у Доњем и Горњем Кормињану. Тог дана се традиционално дочекују и испраћају гости и цело село одише свечерским бојама. С.И.