Млади одлазе због посла

Увелико теку јесењи радови. Рестрикције струје почеле, па многи страхују шта ће бити током зиме. У овој години до сада обављено пет крштења у цркви Вазнесења Пресвете Богородице

 

 

Ако се ових дана запутите у Гораждевац, метохијско село код Пећи, за које кажу да је највеће српско селу у том делу Косова и Метохије чија историја сеже још у средњи век, дочекаће вас призори што миришу на јесен. Воће у воћњацима зрело, кукурузи још мало па стасали за бербу, а дворишта миришу на зимницу што су вредне Гораждевчанке већ почеле да спремају. Веле овде, кад Велика Госпојина прође, већ је време да се паприка и парадајз сакупе из баште и припремају за зиму. А ту је и јека тестера или тупи ударци секира, који се чују у додиру са дрветом. И у Гораждевцу мештани се увелико припремају за предстојећу зиму. Рестрикције струје су већ почеле и у овом селу као и широм Косова и Метохије, а многи страхују да ће зима бити још гора по овом питању, па похрлили да припреме огревно дрво. Кад се снегови спусте на Проклетије и Метохију, огревно дрво ће, како многи у шали истичу, а шала одговара истини, бити „најбољи човеков пријатељ” предстојеће зиме. Ако у Гораждевац нисте били дуже од годину дана, дочекаће вас и призор новосаграђеног објекта повеће квадратуре на ограђеном делу ливаде, не тако далеко од цркве Вазнесења Пресвете Богородице, а тик преко пута Дома здравља. Кажу у Гораждевцу, то би требало да буде обданиште, а када ће бити отворено и колико ће деце бити у њему, нисмо успели да добијемо тачан одговор. Општински званичници кратко кажу: „Биће, прорадиће”. – Лепо изгледа. Лепо је направљено. Ваљда ће да га ускоро и отворе. А требало би. Много је младих без посла. Одоше нам млади, па нек то што пре отварају, нек запошљавају младе, да не зврји празно и да не буду узалуд паре бачене. То мало деце што има нек иду у обданиште – прокоментарисао је један од старијих мештана Гораждевца наше питање, коју ће намену имати новосаграђени објекат недалеко од цркве. Није желео да нам се представи уз кратку констатацију : „Није важно моје име. Важно је шта сам рекао. Напишите то”. На питање како Срби, којих има око пет стотина у Гораждевцу живе, одговор је да их је сваким даном мање и да живе како се ко снађе. Лука и његова супруга Гордана Златичанин, родитељи двојице синова од 16 и 4 године и ћерке од 17 година живе у стамбеној згради, једној од две надомак Дома здравља. Лука је радник општине. Не жали се на примања. Мада, како каже, пара никад доста. – Ево јесен је на прагу, а потом и зима. Најављују јаче рестрикције струје. Мораћемо ове године да обезбедимо више драва за огрев, која нису нимало јефтина. Нова школска година је, па децу треба опремити, треба зимницу спремити. Све то изискује додатне новчане издатке, али снаћи ћемо се некако, што се оно каже – вели Лука. Како нам рече, има кућу у Краљеву и кад деца заврше школу, неће их спречавати да иду из Гораждевца. – Да се не лажемо, да будемо искрени, овде нема за младе перспективе. Ако неће деца сама да оду, ја ћу да их терам да иду, да гледају своју будућност. Нећу да се пате и муче. Нажалост, таква је ситуација да заиста за младе овде за сада нема перспективе, а дај Боже да се нешто промени на боље. И ја бих волео и био бих срећан када млади, не би одлазили из села, али разумем их. Заврше школу, посла нема и шта да раде, шта им друго преостаје него да оду. Од пољопривреде и сточарства не могу много да се овајде. Можда може ко има могућности да се обимније бави овим, али то нису сви у могућности. Ми на пример немамо ништа од земље и да хоћемо да се бавимо земљорадњом немамо шта да обрађујемо – додаје Лука. Преко пута зграде где станује Лука и још неколико српских породица, сакривено иза растиња и некакве „живе ограде” сачињене од дрвећа и траве налази се имање, које је, како нам рече Лука, продато Албанцу. – Купио неки Албанац кажу ту имање, а да ли ће да гради нешто и шта не знамо – вели нам Лука.У Гораждевцу кажу има продаје земље у власништву Срба. Цена није иста и мање више фиксна. Зависи од локације и зависи од тога како продавац процени купца. Неки ар плаћају 200 евра, а неки за коју стотину више. У разговору са мештанима Гораждевца може се чути и то да у неким домаћинствима сви укућани имају примања и сви раде, а у неким нема запослених или живе од минималних примања, недовољних за живот. Таква ситуација веле овде, ствара раздор међу мештанима и неслогу. На питање шта би то могло да утиче да се ситуација промени по питању одласка младих, у Гораждевцу смо чули од већине саговорника, који нису желели да се јавно представљају, да би требало конципирати политику, која би пре свега подржала младе породице, кроз одређена новчана и друга давања и кроз стварање услова за запошљавање. Број деце у овдашњој осмогодишњој школи „Јанко Јовићевић” је око 60, мање него минулих година. У овдашњој Гимнзији „Свети Сава” и Економско-трговинској школи је такође мање ученика из године у годину. Већина Срба и један број ромских породица које живе у Гораждевцу имају новчана примања од Републике Србије у облику таковазног минималца и социјалне помоћи, пензија. Малобројни су запослени у школи и овдашњем Дому здравља, који се још увек званично зове Здравствени центар Пећ. Такође, малобројни имају нека примања од приштинских институција. На питање да ли Срби из Гораждевца иду у град Пећ удаљен око шест километара, рећи ће вам да иду, али да се ипак још увек тамо не осећају опуштено да, на пример, седну да попију, поједу нешто, као када иду у северни део Косовске Митровице. У Пећ одлазе углавном када иду у Патријаршију или у град да купе нешто у тамошњим радњама и без много задржавања. А до Пећи из Гораждевцу околних села, саобраћа аутобус, који пролази и кроз Гораждевац. Они Срби из овог села који немају сопствене аутомобиле до града иду аутобусом. Карта у једном правцу кошта 70 центи. На питање да ли се осећају безбедно, Срби у Гораждевцу ће вам рећи да све зависи од шире ситуације. Уколико се кажу нешто неповољно догоди на полтичком плану што ствара тензије између Срба и Албанаца рецимо у другим деловима Косова и Метохије, то утиче и на њих у Гораждевцу. Догађај који се овде збио 2003. када је пуцано на већу групу српске деце која су се купала у Бистрици, приликом чега су убијена два дечака, је рана на срцу сваког Србина у Гораждевцу. Међутим, како кажу, било и не поновило се и да треба опростити, али не и заборавити. – А живот иде даље. Мир и здравље су најважнији. Ове године смо имали пет крштења у цркви Успенија Пресвете Богородице. Долазе људи изван Косова и Метохије, који су рођени овде да се крсте или крсте своју децу овде. Па даће ваљда Бог да имамо и више крштења. Даће ваљда Бог да нам млади долазе, а не само да одлазе и да ово обданиште које је саграђено буде пуно деце. Остаје нам да се надамо – рече нам црквењак Вуканић. С.Ивковић.