Монодрама као изазов и пратилац

МАРИЈА МАСАЛ глумица са статусом слободног уметника

 

Упркос седмогодишњем одсуству са сцене, била сам довољно храбра да урадим нешто што ће ме поново вратити театру , а то је монодрама, каже Марија Масал
Марија Масал, дипломирана глумица је слободан уметник. Али уметник је уметник ма у каквим околностима, приликама или неприликама да живи и ради. Марија Масал припада оној „златној“ средњој генерацији уметника од које се много очекује а која још више очекује од себе, само да истраје на свом путу. Само да истраје јер је њена ненаметљивост готово непримерена позиву глумице и неумољивој сујети у овој професији, уз коју иду таленат и слава, без којих глума не би била уметност која плени. Таленат и неодољива способност да насмеје гледаоца одводе Марију Масал, све чешће, у монодраму која јој баш добро иде.
Рођена је у Приштини, живела је дуго у Липљану, а Факултет драмских уметности у Приштини (1995-2000) завршила у класи професора Бошка Димитријевића. Од детињства се истицала у рецитацијама али све до представе „Српска драма“ ПНП која је неком приликом гостовала у Липљану, није ни сањала да ће јој глума и драмска уметност бити животни позив. О својој одлуци каже:

Представа „Он и она“ изведена у Франкфурту

-Пресудни моменат моје одлуке да се бавим глумом била је представа „Српска драма“ ПНП, која је гостовала у Липљану и која је оставила на мене велики утисак. Родитељи су били против глуме. Њихова питања су била, шта ће ти то, откуд то… Али некако сам се изборила са њима. Сама сам се спремала за пријемни неких три месеца, а недељу дана пре пријемног испита, помогла ми је и првакиња приштинског позоришта Анкица Миленковић. Била сам најсрећнија када сам положила пријемни. Дипломирала сам 2000. године у зајечарском позоришту „Зоран Радмиловић“, које је иначе било моје матично позориште од 1998. до 2008, када је затворено. После пар месеци театар је поново отворен. Нисам враћена на посао, мада сам била носилац репертоара тог татра док сам радила. Из тога је произашла потреба да нешто урадим сама, каже Марија Масал.
Свако зло носи неко добро па се тако Марија Масал усудила да крене са монодрамом, која је најтежи жанр играња. -Упркос седмогодишњем одсуству са сцене, била сам довољно храбра да урадим нешто што ће ме поново вратити театру – каже она. У ав антуру са монодрамом кренула је представом „Улица црвених вењера“ по тексту Љиљане Браловић у режији Јована Љубеновића. Монодрама „Улица црвених вењера“, играна је широм Србије, Републике Српске и у иностранству. С обзиром да сам остала без посла 2008. године, направила сам паузу од 7 година, и радила послове који немају везе са глумом. Радила сам у бутику, затим у једној фирми у финансијама, али све је то живот… И после свега тога, вратила се глуми са Вењерима, рекла нам је Марија Масал. – „Улица црвених вењера“ је прича о жени са села и њеном несналажењу у свету пуном лицемерја и двоструких аршина. То је прича о односу између мужа и жене, о односу снаје и свекрве, прича у којој се свака жена може пронаћи на исти или различит начин. Жанровски, монодрама је комедија и до сада, где год сам је играла, била је одлично прихваћена, каже Марија Масал.
Глумицу Марију Масал (познату публици и под презименом Арсић), која је после десет година у зјечарском позоришту дошла у Београд где и данас живи, публика памти и по улогама у представама “Женидба и удадба”, “Бертове кочије или Сибила”, “А Леонардо?”, “Мирандолина” и многе друге. -Није лако вратити се глуми, каже наша саговорница, изгубите сигурност, преиспитујете себе… Не може се заборавити глума у сваком случају, али није лако уходати се. -Поред „Црвених вењера“ играм још две, „Мандарина све погађа“ и „Он и она“. Све у свему, сада сам слободни уметник, у једном коферу је све, само се мења костим, и пут под ноге. Тако је Марија Масал крајем окотбра ове године гостовала у Франкфурту где је премијерно извела монодраму „Он и она“ у режији Јована Љубеновића. Ова представа је рађена по мотивима два бестселера писца Антонија Амурија: „Како убити супругу и зашто?” и “Како убити супруга без сувишних зашто”. Недостаци, мане и бубице брачних другова, које супружници свакодневно трпе, основа су представе, а судбине ликова разапете су између онога што је стварност и онога што је некада чинио њихов брак. Ову занимљиву животну причу Марија Масал верно дочарава и сигурно ће засмејати и забавити сваког гледаоца и указати на гледишта и ставове две страна у брачној заједници.

Најдраже улоге које се памте

-Што се тиче најдражих улога, тешко је то питање, али бих издвојила улогу Јулке, из представе „Женидба и удадба“, у режији Владимира Лазића, зајечарског позоришта и улога Бисеније из монодраме „Улица црвених вењера“. Представа „Ивкова слава“ јој је такође омиљена у њој ужива и што се тиче рада, и што се тиче односа са колегама. -Већину њих сам познавала са академије и заиста је било уживање, притом се вратити на Косово и Метохију, шта има лепше од тога. -У „Ивковој слави“ играм улогу Мирке, једне жена из народа, која живи сама у Призрену са две ћерке. Овога пута „Ивкова слава“ смештена је у Призрену. То је одлична представа у режији Бојана Стојчетовића, који је такође глумац, али овога пута у улози редитеља. -Позориште је моја велика љубав, можда ће звучати као флоскула, али је то тако и то је мој живот. Вероватно сам зато више радила у позоришту него на телевизији и на филму, напомиње Марија Масал.
Филм и телевизија су медији који су више доступни јавности. Има толико талентованих људи широм Србије, који раде у позоришту, али нису толико медијски познати.- Глума ће увек бити мој посао, свака нова улога је нови изазов. Никада не знаш колико можеш, глумци су иначе врло самокритични, увек је присутна реченица „могла сам боље, више“ али на крају све то дође на своје, пре или касније, некада паднеш, па устанеш, једноставно то је живот. Битно је веровати у оно што радиш, битни су људи око тебе, јер представа је тимска игра. На крају крајева, можда би било и досадно да је све савршено. Једно ставно глума је за мене, поред моје деце и породице, једна велика љубав, у пуном смислу, искрена је Марија Масал.
Пре неколико година у Приштини је сарађивала и са редитељем Енвером Петровцијем, на комаду „Балкански проклетници“, која говори о мешовитим браковима, на простору бивше Југославије и .Тај комад говори о деци из мешовитих бракова, каквих је и на Косову и Метохији било пуно п ре 1999. године, која пролазе кроз нека стања која им не дају мира. Представа је спојила београдске и косовске глумце. О сарадњи са Петровцијем и колегама глумцима Марија има само лепе речи јер је све био на професионалном и уметничком нивоу.
Играла је и у филмовима: „Седам и по“, „Црна зора“, „Споразум“ први српски филм снимљен на Косову после 1999., „Одлука“, „Марко Краљевић фантастична авантура, „Сага о три невина мушкарца“. Што се серија тиче играла је у „Ургентном центру“, „У клинчу.
Марија Масал, раније Марија Арсић, добитница је више награда међу којима су: „Јоаким Вујић“, два „Зоранова брка“, која се додељују на фестивалу „Зоран Радмиловић“ и специјалне награде жирија за најбољу глумицу на „Театар фесту“ у Добоју.
Славица Ђукић