Монографија „Срби на КиМ“ видовдански поклон херојима

ЈУНАЦИ СА КОШАРА НА ЛИТУРГИЈИ У ЦРКВИ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БЕОГРАДУ

 

Предвођени пуковником у пензији Љубинком Ђурковићем хероји са Кошара Милорад Медо Башчаревић, поручник Војислав Перовић, Војислав Вукашиновић, Зоран Лековић, Александар Минић и син хероја Ивице Ивановића, Рајко Ивановић свечано су примили књиге у којима су забележене и њихове бографије
На јутарњој Видовданској литургији у Цркви Покрова пресвете Богородице на Црвеном Крсту у Београду поред бројних ве рника учествовали су и јунаци са Кошара које је предводио пуковник у пензији Љубинко Ђурковић. Јунацима са Кошара је овом приликом свечано уручена монографија „Срби на Косову и Метохији у 20. и 2 1. веку“ аутора проф. Драгослава Ћетковића у којој су значајно место заузеле и њихове, до недавно запостављене, славне биографије. Гости су дочекани и у гостионици парохијског дома Цркве Покрова пресвете Богодице у Београду међу којима је био и аутор књиге проф. Ћетковић са својим сарадницима. Јунаци су после тога обишли Скупштину РС где им ја у скупштинском рестроану приређен ручак.

Видовдан у Покровској цркви

Међу гостима су предвођени пуковником Ђурковићем били и хероји: Милорад Медо Башчаревић, поручник Војислав Перовић, Војислав Вукашиновић, Зоран Лековић и Александар Минић који је дошао из Подгорице. У име погинулог хероја са Кошара Ивице Ивановића чији посмртни остаци још нису екшумирани, књигу је примио његов син Рајко Ивановић који је дошао са породицом, а који је као предузетник у част хероја са Кошара и у име трајања Срба и њихових имена купио од издавача један број монографије о Србима на КиМ.
Видвданску литургију у Цркви Покорва пресвете Богородице у Београду служио је јереј Михаило Рапајић а саслуживали су му, протојереји-ставрофори Симо Шумар, Милутин Чекетић и ђакони Павле Матулић и Немања Калем. Лепоти богослужења данашњег Празника допринели су својим појањем мешовити хор и студенти са богословског факултета у Београду.
Беседу о великом Српском празнику Видовдану произнео је јереј Ненад Продић.
После молитве одслужен је парастос свим пострадалим српским новомученицима од Косовског боја па све до данас.

Благочестиви господар српски, Лазар

-Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: “Све за Христа – Христа ни за шта“ нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
„Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“.
 С.Ђукић