На КиМ доминира српско средњевековно наслеђе

Стара српска утврђења на Косову и Метохији, сведоци српског трајања.

Истина, односно проверљиве научне чињенице и њихово стално форсирање су једини механизам борбе против покушаја отимања српске територије и идентитета, каже историчар др Борис Стојковски
Јужна српска покрајина Косово и Метохија препуна је споменика и белега који сведоче да се, ван сваке сумње, ради о српској земљи. Скоро сва културна и споменичка баштина на овом тлу је српска, уз нешто османског наслеђа, неколико римокатоличких споменика, те нешто римских остатака. Најпознатији су без сумње српски средњовековни манастири и цркве, живи сведоци културе, духовности и српске припадности целе територије данашње јужне српске покрајине. Поред светиња и наше тврђаве су такође живи сведоци српског присуства у средњем веку. Др Борис Стојковски, ванредни професор историје средњег века на Филозофском факултету у Новом Саду и сарадник Центра за друштвену стабилност бави се и српским средњевековним утврђењима на Косову и Метохији. Он је у свом раду изнео најважније податке о утврђењима: Вишеград код Призрена, Врхлаб на Копаонику, о Вучитрну, Звечану, Новом Брду, тврђави Петрич, о Призрену, Призренцу, Прилепцу, Трепчи и другим.
Ново Брдо – град са моћном тврђавом
О већини су подаци крајње оскудни и своде се на посредна археолошка сазнања. Нажалост, систематска археолошка ископавања, иако се спроводе повремено, и даље нису у довољном обиму, чему кумује и тренутни статус Косова и Метохије. Остаје само нада да ће се и тај статус ускоро променити, те да ће пуним капацитетом да се наставе и ојачају истраживања српске културне и духовне баштине на овом тлу. – С правом се као корифеји српског присуства на овом простору сматрају православни српски манастири које су подизали српски средњовековни владари, црквени великодостојници и великаши. Они су били и библиотеке, и духовни центри, школе, болнице. Међутим, урбана структура, односно привредно, економско присуство те само становништво које је живело на тлу данашњег Косова и Метохије у средњем веку, такође има велики значај. Илустроваћу Вам то на примеру Новог Брда. Оно је све до пада под Турке било жила куцавица, прави покретач економског развоја Србије. Захваљујући рудницима развио се прави град са моћном тврђавом у коме је уистину цветао економски живот и давао замајац богатству Србије. Уосталом, бургундски путописац Бертрандон дела Брокијер је и записао да докле год деспот Ђурађ Бранковић може да рачуна на приходе од рудника у Новом Брду, дотле ће постојати Србија. Овај град је подарио и улцињског бискупа и хуманисту Мартина Сегона, који је себе сматрао Србином римокатоликом. Градови и тврђаве су представљали, дакле, важну мрежу друштвеног, економског и политичког живота средњовековне Србије, а били су и брана непријатељским најездама и чували руднике, као и прилазе дворовима.
Као историчар професор др Стојковски овако коментарише бесомучне покушаје Приштине да узме под своју управу српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији јер им грубо уништавање и отимање ни после 20 – годишњих покушаја није успело:
-Најпре морамо истаћи, да на Косову и Метохији свакако доминира српско средњовековно (и нововековно) културно наслеђе: манастири, цркве, тврђаве, старе куће, стара српска гробља, споменици и други објекти. Врло је присутно и османско: џамије, хамами, стамбени и други објекти, турбета, гробља (мезарја), и слично. Значајно античко наслеђе се такође не сме заборавити, као ни византијско (има цркава које потичу и из времена источноримске владавине над овим подручјем), а има и нешто римокатоличког (латинског), попут цркава и других објеката у којима су живели рудари Саси, трговци Дубровчани, као и други римокатолици, укључив и Србе и Хрвате.
Генетски инжењеринг иде преко школе и културе
Наш саговорник све ово говори како би било без сумње јасно да привремене приштинске институције у својој идеји стварања лажне државе посежу за псеудонаучним теоријама о косовском или албанском наслеђу које, по њима, сеже до Илира, иако је ова теорија о пореклу Албанаца одбачена у озбиљној светској науци. -У томе имају подршку одређених западних центара моћи (сетимо се мисе у Новом Брду служене на темељима православне цркве, иако постоје остаци чак две римокатоличке), али и домаће аутошовинистичке самозване елите, која својим ставовима ни по чему не одступа од онога што Приштина настоји да, за сада хвала Богу, безуспешно преотме, конкретан је др Стојковски.
Српским културним наслеђем, манастирима, тврђавама, градовима, као и свим другим аспектима српског наслеђа Косова и Метохији бавили су се и још увек се баве угледни домаћи и страни научници у бројним дисциплинама. -Припадност српског културног наслеђа, историјат манастира, тврђава и градова, али и порекло и бројност Албанаца кроз историју, доста су обрађивани у стручним круговима и те резултате је потребно више пропагирати и износити у јавност. То се односи свакако и на културно наслеђе Византије, османског доба, те римокатолика, али и битне античке остатке и сво друго. Истина, односно проверљиве научне чињенице и њихово стално форсирање су једини механизам борбе против покушаја отимања српске територије и идентитета, изричит је професор Стојковски.
Свет не познаје такве покушаје отимања културног идентитета као што то покушава Приштина према српском идентитету који је утемељен на КиМ. Албански стратези отимања имају разрађену стратегију те и њихови ђаци у школама одавно уче да су сви ти манастири на КиМ били албански и да су их, наводно,Срби отели.
-Сваки покушај генетског инжењеринга иде од школе, преко културе и форсира се одозго, од власти, а у намери да се нацијама које су младе, у настајању, придода нешто што им никако не припада. Такви су случајеви у делу Босне и Херцеговине, Хрватској (где се поред српског , затим у Северној Македонији и свакако највидљивије Црној Гори. Сличних покушаја има и у делу украјинске јавности, па делимично и у Албанији, са већ поменутим Илирима, али и Скендербегом и другим личностима и културом. О извртању чињеница о Николи Тесли не треба трошити речи. Ради се свакако о систематским наметањима, против којих је неопходна агресивна борба.
Српско културно наслеђе на Косову и Метохији, манастири, цркве, градови, тврђаве и рудници, били су подизани и у доба Немањића, али и касније, у време српске деспотовине. За све то постоје писани историјски извори, али и епиграфски, археолошки, као и трагови у хагиографији и уопште књижевности. Језик, односно топоними, те имена људи, све су то јасни и недвосмислени трагови српског постојања на тлу Косова и Метохије као чињенице дугог трајања.

Славица Ђукић