НАГРАДА ЗА ПРОГОН И ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Пише: Рада Комазец 

 

 

Био је топао јун што од сунца што од тромесеч ног бомбардовања. Ми рис барута заменио је мирис липе, а безбрижност живота страхови и ишчекивања. То је било време када су увелико те кле припреме за обележавање Видовдана на Косову и Мето хији. Али, јуна 1999. све је би ло другачије. Тромесечна агре сија НАТО из ваздуха а терор „ОВК” на земљи променио је наше животе. Нигде нисте мо гли бити сигурни. Потписива њем Кумановског споразума и Резолуције 1244 те долазак војне и цивилне мисије УН по стао је у српском народу тра чак наде да ће опстати на сво јој вековној земљи. Веровали су у значај УН и свега што из тога проистиче. Међутим, долазак међународних снага Кфора и Унмика донео је Србима на Ко сову и Метохији још веће стра дање и прогон. Територијална експанзија Албанаца планира на Првом призренском лигом јуна 1999. године убрзала је ре ализацију јер је Запад подржао визију Албанаца за независно Косово. Тако је и 20. век привео крају своје трајање агресијом Нато пакта на Србију, одно сно Југославију, ради стварања независне државе Албанаца на српској територији. Под теро ром кренуло је етничко чишће ње Срба са простора Косова и Метохије. Српски народ спа савајући животе, по ко зна који пут, креће у збег. Јунски збег 1999. године био је масов ни. Више од две трећине Срба прогнано је са Косова и Мето хије, а урбана места јужно од Ибра етнички очишћена. Ко лоне Срба из Метохије проми цале су кроз Приштину према Подујеву и централној Србији. Иако се највећа српска траге дија на Косову и Метохији де сила јуна 1999. године некако пролази неприметно и осим појединачних коментара нико је више и не обележава. Ваљда Срби имају толико трагеди ја у својој историји да би обе лежавање још једне, ма коли ко била тешка, било сувишно. Ми који смо је лично доживе ли не можемо заборавити јер су управо у јуну 1999. године Срби протерани са Косова и Метохије, а Албанци отворе но кренули у реализацију свог вековног плана да на етнич ком чишћењу српског станов ништва са КиМ направе још једну албанску државу, која би чинила савез са другом албан ском државом на Балкану ко ју сачинише, такође на српској територији, они који то чине и са Косовом. Албански теро ристи које су штитили Нато војници отимали су јуна 1999. године цивиле из избегличких колона, из кућа, терорисали и одводили у непознатом прав цу. Поред подвргавања стра ховитим злочинима многи су, дознасмо касније, завршава ли у „жутој кући”. Уништа вани су симболи идентитета Срба од сакралних и култур них објеката до кућа и про мене улица, места и топони ма. Евидентно је да се радило планско и срачунато етнич ко чишћење српског народа уз подршку Запада. Уосталом, о томе говори демографска слика Срба на КиМ 1999. године и 23 године после. Будући да је ет ничко чишћење био циљ агреси је, Косово и Метохија остаде до данас поприште масовног и систематског кршења људских права као и озбиљног прекрша ја хуманитарног права. Села су масовно пљачкана и спаљива на. У провођењу етничког чи шћења вршене су све врсте зло чина. У операцији прогона Ср ба у јуну 1999. године била је имплицирана и међународна заједница кроз Унмик, Кфор, УНХЦФ и Црвени крст. Агреси ја је резултирала заузимањем територије наше јужне покра јине. Протеривање је подразу мевало спасавање голих живо та и остављање комплетне имовине агресору. Албанци и данас настављају са униште њем свега шта би могло по сведочити да су ту вековима уназад живели Срби (од гроба ља до цркви и манастира). Ако су Срби кратког памћења и не гаје у довољној мери културу се ћања на трагедије нације има неко ко не заборавља. Немачки канцелар Олаф Шолц баш у данима када би требало да се обележи двадесеттрогодишњи ца од прогона Срба са Косова и Метохије и док Албанци сла ве улазак НАТО на КиМ изја вљује да Косово и Србија треба да се међусобно признају, одно сно да Србија неће у ЕУ док не призна Косово као независну државу. Не рече ништа о 230 хиљада прогнаних Срба који немају права на повратак, о отетим градовима, о отетој српској имовини, о сталним кршењем људских права прео сталих Срба на простору Ко сова и Метохије, о непошто вању Бриселског ни Вашинг тонског споразума… Похва ле Албанцима у Приштини и изричитост да Србија треба да да сагласност да се на њеној територији формира незави сна држава Албанаца дошла је као јунска награда Албан цима за етничко чишћење и прогон српског становништва јуна 1999. године. Честитке се обично упућују за неки при годан догађај од дирљивих до оних које буде најдубље емоције, а одабир речи и тон пи сања или говора су најзначај нији елементи сваке честит ке који су ту да подстакну најлепше емоције. Годишњи ца етничког чишћења и про гона је ужасан догађај ма где да се десио на светској мапи. Поред свих економских аспе ката сарадње са Немачком и инвестиција у Србији, Олаф Шолц је оставио горак укус Србима овог јуна уочи Видовдана.