Најорганизованији злочин етничког чишћења Срба са простора КиМ

У Грачаници обележена 21. годишњица Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији

 

 

У Грачаници је данас у оквиру програма „ Погром -Награђени злочин“ органинајорганизованијих злочина етничког и културолошког чишћења Срба са просторазованог од стране Дома културе Грачаница, обележена 21. годишњица Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији. Најпре је у манастиру Грачаница митрополит рашко призренски Теодосије служио парастос страдалима у погрому уз саслужење свештенства епархије рашко призренске у присуству верног народа, представника Канцеларије за Косово и Метохију , представника општине Грачаница и других институција и установа. Након тога су окупљени на парастосу дошли пешака од манастира до Дома културе где су испред уметничке инсталације „Миссинг „ и споменика посвећених страдалима у Мартовском погрому положили беле руже.
У оквиру обележавања погрома који ће остати упамћен као један од најмасовнијих насиља над Србима на КиМ од стране албанских екстремиста након 1999. године, организована је Комеморативна академија. Након интонирања химне Републике Србије одата је пошта минутом ћутања страдалима у дискотеци у македонском граду Кочани, а после тога окупљенима на комеморативној академији најпре се обратио митрополит Теодосије. Он је том приликом уз остало подсетио да свако окупљање 17.марта представља молитвено сећање на трагичне догађаје из 2004.године.

-За два дана страдали су многи, преко хиљаду њих је претрпело повреде, доста њих је остало без својих домова и мноштво је наших светиња било уништено или тешко оштећено. Оно што су наше генерације стварале вековима, наше цркве и манастири порушени су , а стотине домова у пустош и у згариште претворени-нагласио је митрополит Теодосије. Он је при том рекао да и дан данас те ране настале током погрома не зарастају.

-И данас две деценије касније још увек осећамо живе ране које не зарастају, још увек видимо уплашене ликове наших прогнаних и уплашених људи, изневерених обећањима ових који су им гарантовали мир и безбедност. Мартовски погром био је само један у низу историјских догађаја које памтимо по патњи и страдању нашег народа на Косову и Метохији. Он представља дубоку духовну опомену на то колико се не можемо ослонити на људску праведност , али колико је вечна и несаломива вера у Христа и његову победу над злом. Погром је на нас православне Србе на овим просторима послао још једно горко сведочење о људској неправди, али истовремено и величину о снази духовног подвига који наши људи вековима одолевају искушење. Страдање је за наш народ не само болна стварност која сведочи свака генерација већ и позив од Бога да кроз крст израсте још снажнија вера и одлучност да опстанемо и останемо на овој мученичкој земљи. Наши храмови и манастири на Косову и Метохији нису само историјско наслеђе. Они су живи и вечни сведоци Христовог присуства међу нама у којима се посебно у последње време окупља све више верника , са разних страна нашег народа који живи овде. Свака камен уграђен у њих, свака песма и икона, сваки гроб говори о животу који није пролазан већ вечно утемељен у Христовом васкрсењу. Они који су желели да униште ове светиње и протерају нас са ове земље, заправо су показали да нас се плаше управо због овога што јесмо, народ божји утемељен у Христу у предању Светог Саве у Видовданском завету, народ који памти и који живи вечно са Христом и у Христу- .Вера нас је одржала. Уздајући се у пролазне идеологије овог света неминовно смо пролазили кроз страдања и поново се враћамо Христу једином истинском спаситељу- казао је митрополит Теодосије. Он је подсетио на то да је сећање на те тешке дане не само враћање у прошлост већ и темељ на коме треба да се гради боља будућност.

– -Зато је важно да ове догађаје не само памтимо, већ да их преносимо на наше драге , младе нараштаје, као аманет једино укорењен у нашој вери сједињени са Христом можемо да останемо и опстанемо овде као своји на своме. Сећање и памћење тих тешких дана није враћање у прошлост већ темељ у коме градимо бољу истинску будућност. Народ без памћења личи на обезличеног човека који бесциљно лута у свету подложан сваком ветру који га носи далеко од онога што јесте и што је вековима био. Наше сећање на мартовски погром је истовремено и молитвено помињање оних који су изгубили живота , имовину, сећање на наше запаљене светиње и гробове, али и колико год та жртва изгледала није била узалудна. То је и порука да ми данас и овде морамо бити још снажнији и духовно и народно јединство. Сећање на те дане није само преживљавање само болних успомена већ и буђење наде и вере. Ми не можемо градити нашу будућност на забораву и игнорисању прошлости . Заборав води у духовну празнину. Читава наша вера је заснована на сећању пута божјег народа кроз историју овога света ка вечности. Зато нашу будућност на Косову и Метохији морамо градити једино на темељу духовне свести о томе ко смо, одакле смо и зашто живимо? А ми уствари живимо за Христа и ближњег свога .Тако су нам сведочили наши свети свеци и наши савремени мученици и савременици који су остали верни Христу и овој нашој косовско метохијскохј земљи до краја . Управо зато на ову годишњицу позивам све вас да ојачамо нашу духовну одлучност, да се духовно обновимо , останемо на својим огњиштима, да будемо јединствени у нашем косовском завету без обзира на све поделе које намеће ово време. Да не дозволимо да нам се раздвајају породице да нас историјски ветрови не разносе широм света. Не смемо заборавити да је Косово и Метохија пре свега земља живих, мученика и подвижника , где се сусрећу небо и земља и да ми као српски народ треба да живимо у миру и заједништву са свима онима с којима делимо овај простор, али и без страха да и оклевања да правно бранимо своје право на опстанемо и опстанемо овде где вековима постојимо. Нека господ приме у царство своје све пострадале у мартовском погрому и да нам да снаге да упркос свим тешкоћама останемо верни Христи, својој цркви, као деца Светог Саве и светога великомученика Лазра Косовског како би смо се удостојили вечног живота- рекао је у својој беседи на комеморативној академији поводом мартовског погрома архиепископ Теодосије.

Пригодним уметничким програмом на комеморативној академији наступали су Хор „Краљ ансамбл „Венац, ученици музичке школе Стеван Мокрањац а присутнима су се обратили и сведоци Слађана Денић, Јован Симић, Драган Ћирковић, Драган Спасојевић-који су пренели своја искуства са тог немилог догађаја.

Начелни Косовскометохијског управног округа Срђан Поповић је говорећи о погрому казао и се и данас над Србима на КиМ спроводи институционални погром од стране приштинских институција.

-Прошла је 21 година од страшног погрома, од нечега што је остало уклесано у нашим животима као нешто најстрашније. Сећам се 1999.године уласка КФОР-а , почели су да се празне градови широм Косова и Метохије , где су Срби буквално нестајали. Било је много киднапованих, убијених, спаљивали су нам светиње. Било је страшно. Нико није очекивао да ће се 2004.године десити нешто још страшније, да ће се десити прогон. Сви смо веровали да ће међународна заједница стати на пут вандализму који се дешавао свих тих година на овим просторима. Међутим као да се иза леђа ковало велико зло, велики план који је требао да зада последњи ударац нашем српском народу. То је било нешто најужасније што смо могли да видимо на овим просторима. Стравичне сцене које ће нас пратити током нашег целог живота. А од те међународне заједнице нисмо могли да чујемо ни једну једину реч осуде, као и што не можемо и до дана данашњег. Сви смо веровали да ово лудило морало да стане, а ево нас овде 26 година од 1999.године када смо званично по њиховим стандардима у миру, а ми и даље званично немамо мира. И даље се дешава тихи погром Срба, само што је сада погром специфичнији у односу на раније године јер се он спроводи преко институција нажалост-казао је Поповић.

Испред Канцеларије за Косово и Метохију на комеморативној академији обратила се Милена Парлић помоћница директора канцеларије за КиМ задужена за сектор бриге о културном и верском наслеђу.

-Март месец свуда у свету наслућује ведрину доноси мирис првог пролећног цвећа, само овде код нас у Србији опомиње на злочин , мирише на тугу која се на заборавља. Не заборавља се јер смо превише зла доживели и преживели да би га време икада могло избрисати. Данас се не присећамо само Јане, Добривоја и Борка Ненада Васића, Слободана Перића и његове мајке Анке, Златибора, Драгана већ и свих жртава првог великог погрома, свих невино пострадалих од 1998.године до данас. Због истине која је наша дужност и коју морамо да преносимо новим нараштајима. Због поштовања невино проливену крв , је опомена да никада не дозволимо да нам нико други не пише историју да нам не умањује бол, одузимају право на правду, правду који нисмо и сигурно никада нећемо доживети. На крају ми не живимо за овоземаљску правду. А да је покушај да се избрише многовековни српски идентитет без успешан доказујемо управо овом академијом сећања, која нам потврђује да и данас једнако боле слике вандалског чина оних који се бога не боје док скрнаве његове земаљске домове у Призрену, Подујеву. Ђаковици, Косовској Митровици. Заборављена је у том бесу светлост људског живота и достојанства. Те 1999.гидне први погром, други 2004.године , од тада па заувек оставили су са собом истри страх , мржњу која не јењава ни данас када верујемо да неке мисли и дела морају остати страни људском уму, како се слично никада не би поновило, а понавља се свакодневно и мржња и прогонство и узурпација. Отимање наших вековних манастира, готово свакодневне су претензије албанске етничке заједнице да све што је српско да се подведе под такозвано косовско. Оно што не успевају је да не успевају да нам униште дух , достојанство и снагу. Зато данас на овој академији не можемо причати само о прошлости. Неопходно је да причамо о снази једног народа , достојанству и непоколебљивост српског народа који је преживео страхоте, највеће патње па и данас живи у патњи и траумама. И тако ми непоколебљиви ево и данас достојанствено стојимо чувајући трагедије које смо доживели , свесни да никада нећемо заборавити жртве страдале и 1999 и у појединачним и масовним злочинима, жртве мартовског погрома , оне чије је гроб не знан. Молитвено ћемо се повезивати, чувајући тако једни други, јер молитва не раздваја већ спаја. Није оружје у рукама силника већ утеха у рукама праведника. Иако смо историја нам говори, а и сами смо сведоци истине, да баш они који су клечали пред Богом да су често били мете оних који у њему нису видели светлост већ мржњу. Зашто је некоме сметња онај који пали свећу и изговара речи мира. Коме су сметња били монаси епархије рашко призренске наше, отац Харитон , отац Стефан. Да ли је разлог то што је њихова снага коју су добијали молитвом уплашила силнике који су итекако у дубини своје душе свесни да је борба кроз молитву постојаније од борбе кроз мржњу и насиље. Зато драга браћо и сестре, сви ми данас који смо се овде окупили због наших страдалника нисмо окупљени да узвраћамо мржњом , не стојимо да проклињемо, већ да се подсетимо да ништа не може сломити док имамо јединство, молитву и веру, веру која може бити рањена али не и победива, јер сведочимо да мржња може срушити вишевековне зидине, али не може срушити дух једног народа. На нама као преживелим страдалницима живим сведоцима у овим празничним пред васкришњим данима не преостаје ништа друго него да још једном потврдимо, а уместо мржње бирамо љубав, уместо освете бирамо молитву, свесна да снага није у руци која удара већ у руци која прашта. Није у онима који уништавају већ у онима који граде. И зато нек вас никада не поколебају они који вас гледају као непријатеље- казала је уз остала Милена Парлић.

У оквиру програма „ Погром -Награђени злочин“ обележавања 21.годишњице мартовског погрома над Србима на КиМ, 18. марта је предвиђено отварање изложбе слика у Дому културе са ликовне колоније „Јесен у Призрену 2024“ и промоција тематског зборника од националног значаја „Мартовски погром 2004: узроци, разарања, последице“ чији је уредник проф. др Митра Рељић, др Милан Гулић, а аутори и рецензенти мр Живојин Ракочевић и мр Марко Марковић.

Покровитељи овогодишњег обележавања мартовског Погрома над Србима су Канцеларија за Косово и Метохију, Скупштина Града Приштине и општина Грачаница.

Погром ће остати упамћен као један од најорганизованијих злочина етничког чишћења Срба са простора Косова и Метохије на почетку 21. века. Тих дана 17.и 18. марта 2004.године над Србима, њиховом имовином, споменицима, црквама са КиМ је протерано 4012 Срба међу којима су били и повратници који су се вратили 2003.године. Убијено је 9 Срба Више од 900 домова је запаљено, уништено је и оскрнављено 39 цркава и манастира црквишта и верских обележја, православних српских гробаља и споменика. Међу уништеним манастирима налазе се и они који су на листи УНОСКО попут Богородице Љевишке. Тај храм један од најрепрезентативнијих споменика средњевековне Србије, епископско средиште Српске цркве у средњем веку.

С.И.