Најтужнији је био Видовдан 1999.

ТРИБИНА УДРУЖЕЊА „КОСМЕТСКИ СТРАДАЛНИЦИ“ У ПРЕС ЦЕНТРУ УНС-а: СВИ НАШИ ВИДОВДАНИ

 

 

Удружење породица косметских страдалника је, поводом Видовдана , у Пресс центру УНС-а организуовало тематску трибину и конференцију за новинаре “Сви наши Видовдани“.

Породице косметских страдалника које ове године на Видовдан, нису биле у прилици да  организовано присуствују парастосу и опелу у Манастиру Грачаница и код Споменика Косовским јунацима на Газиместану су због тога одржале ову тематску трибину  као допринос подсећању на страдање српског народа кроз векове, на победе и поразе уткане у српско биће,  са посебним освртом на страдање косметских Срба с краја деведесетих година прошлога века. На трибини су поред осталих учествовали: историчар, професор  Универзитета, др Чедомир Антић,  помоћник директора Канцеларије за КиМ Игор Поповић, председница Удружење породица Косметских страдалника Наташа Шћепановић, чланови удружења Гордана Ђикановић и Ст ефан Шћепановић.

Председница Удружења „Косметски страдалници“ Наташа Шћепановић истакла је да су се баш око Видовдана догодила најбројније отмице и сурова убиства у свим градовима и селима на Косову и нагласила да је на снази било етничко чишћење, због чега су „сви наши Видовдани тешки и тужни“. Она је указала да је за пордице жртава најтужнији био Видовдан 1999. године када је „и небо плакало са нама и облаци најјаче грмели“, када су кренуле колоне оних који су безвољно одлазили остављајући за собом све оно што човек ствара кроз векове свог постојања.

Косовска битка као јеванђеље 

Наташа Шћепановић је оценила да Видовдан носи много историјске тежине, страдања и најтеже муке српскога рода и да је због тога посебан дан, значајан за нас и наша будућа покољења, „да памте и никада не забораве“.

Волети Косово је „посебна и велика љубав, велика у тој мери да си зарад ње и осећаја спреман дати и свој живот“ и да остају „нада, жеља и молитва да се сви вратимо на своја огњишта, да не будемо путници залутали или како нас већ зову – прогнана и расељена лица.

Историчар Чедомир Антић рекао је да је Видовдан највећи дан српског народа, и додао да Видовдан нису изабрали Срби већ да су га „одредили српски непријатељи да буде српски дан“.

Антић је истакао да не постоји битка европског средњег века која је живље и снажније урезана у сећање народа од Косовске битке и нагласио да се варају они који мисле да је то створено у 19. и 20. веку. Додао је да никада у историји Османског царства султан није погинуо на бојном пољу осим у случају Косовске битке и оценио да ту битку, да није била толико важна и велика, „не би покушавали да нам све ове векове одузму“.

Антић је рекао да они који већ вековима тврде да Срби славе свој пораз, живе у митовима и од народних песама, „покушавају да узму учешће у тој бици“. Он је рекао да је Косовска битка временом постала „врста новог јеванђеља, новог страдања“, указавши да је у средњем веку највиши идеал хришћанских владара био да прођу Христовим путем. Навео је да је кнез Лазар пошао у рат у коме је био слабији и истакао да је у Косовској бици изабрао небеско царство јер је земаљско „замалена ц арство“.

Антић је рекао да се најбоље види однос према Србима према односу према српском народу ван Србије и у том смислу указао на положај Срба у Црној Гори. „Зашто Србима у Црној Гори не дају права која дају Бошњацима, Хрватима, Албанцима?”, упитао је.

Велика су страдања српског народа

Наводећи да се данас сећамо нашег страдалног народа на Косову и Метохији, Антић је рекао да их зову интерно расељеним лицима, као што Србе из Босне и Хрватске зову избеглицама, а да су сви они у ствари прогнаници. -На КиМ је 1.620 отетих Срба, рекао је он, а ту је и чињеница да се сваке године деси око 100 напада етнички мотивисаних управо на Косову и Метохији.

-Срби су данас 12. – 13. народ у свету по броју прогнаних, у Европи држе прво место. Украјинци су данас вероватно најбројнији, али код њих још траје рат. На Косову Албанаца има више него 1999. номинално, реално их има мање. Мени није жао због тога, али ми је жао што је жртва претворена у злочинца и што потомке жртве називају злочинцима, а то је нешто што не смемо да дозволимо”, рекао је Антић.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић, цитирајући Његоша, рекао је да се на Косову „надање наше закопало у једну гробницу“. Навео је да је на Косову српска држава у средњем веку достигла највећи процват и славу, али и да је уз Независну Државу Хрватску, на Косову српски народ доживео највећа страдања, муке и голготу, чиме се пореди са страдањем Исуса Христа у Палестини. Он је рекао да је српски народ на неки начин „сам у откривању истине“, да је проглашен кривцем и окупатором на својим вековним огњиштима, да је дошао на територију „наводних илирских староседелца“.

Поповић је истакао да сви прогони, масакри, убиства, киднаповања и уништавања српских цркава и манастира за циљ имају да Србе одвоје од Косова, да преостали живаљ раселе, да они који су преостали у страху забораве на повратак и „да српски народ у целини прихвати да је то туђа територија и да он нема тамо шта да тражи, да је тамо дошао као наводни окупатор, агресор и експлоататор“. Канцеларија за КиМ се бори против свега тога и улаже напор да српски народ тамо остане, да се врате прогнани и да се шири истина о страдању нашег народа.

 С.Ђукић