Највећи белег српске историје

 Два прва споменика на Газиместану срушили Турци, трећи споменик из 1922. стојао само две године, четврти подигнут 1924. Албанци  1941. до темеља уништили, а данашњи, саграђен 1953. године, Албанци минирали и делимично оштетили 1999. године. Данас највећи белег српске историје чува косовска полиција

 

 

У историји српског народа најзначај нији датум веков ног постојања и битисања на бал канском простуру везује се за 28. јун 1389. године, дан када се пре 636 година, оди грала Косовска битка са десне стране ушћа Лаба у Ситницу, а споменик на Газиместану је на видиковцу да би сведочио најјаче о судњем боју осва јачког похода Турака према Европи. У боју на Косову, погину ла су два цара, српски цар Ла зар у одбрани од османлиј ских освајача и турски цар Мурат који је кренуо у вели ки освајачки поход на Балкан и Европу. Битка на Косову пољу, у долини фресака, свете српске Споменик косовским јунацима на Газиместану из 1924. године земље, од тада постаде кључ на епизода епске поезије срп ског народа. Од тада овај да тум за Србе је истовремено и историја и мит! И симбол срп ског страдања у одбрани зе мље од непријатеља. Од Бит ке на Косову, Косово добија симболичну вредност у дефи нисању српског идентитета.

БРОЈНИ ПОКУШАЈИ БРИСАЊА ИСТОРИЈЕ

Дуго, после Косовске бит ке, препричава се, српске мај ке су поздрављале своје ново рођене синчиће са: „Здраво, мали осветниче Косова”! А напаћени и поробљени срп ски народ на Косову, дуго по сле битке, историја каже, због велике туге, није започињао никакве велике послове утор ком, пошто је тог дана започе ла историјска Битка на Косову пољу (15. јуна по старом ка лендару) односно 28. јуна, по новом, 1389. године. Такође, после битке, сведоче леген де, на Газиместану су почели да ничу црвени косовски бо жури, који су добили црвену боју, како се верује, од кра вљу натопљене земље косов ских јунака. Колико је за Србе велика и знаменита историја Косов ске битке, толико је велика и страдалничка историја Спо меника косовским јунацима на Газиместану који су руше ни и обнављани вишe пута од најзначајнијег датума српске историје. Први споменик на Гази местану, мермерни стуб, по дигао је син цара Лазара, де спот Стефан Лазаревић (1374 – 1427) око 1395. године. Тур ци су срушили споменик са мо пола века од његовог по стављења и дуго после тога на Крст на Газиместану откривен 28. јуна 1922. године Газиместану, попришту Ко совске битке, није било ни каквог обележја. Не зна се тачно када је на Газиместану подигнут други споменик од дрвета. Многи историчари кажу да је то би ло крајем XVII века. Дрвени споменик је био пар децени ја на месту Косовске битке и њега су Турци порушили и уклонили.

СВЕЧАНИ ПОМЕНИ ОД 1913. ГОДИНЕ

После ослобођења Косо ва од Турака 1912. године од мах, већ 1913. године, на Ко сову се почело са обележа вањем годишњице Косовског боја а размишљало се и да  се на попришту Косовске битке подигне  прави Споменик ко совским јунацима. У књизи Панта Ј. Радоса вљевића „Кроз славно Косо во’’ из 1923. године (штам парија Супек – Јовановић и Богданов” Нови Сад) аутор пише: „Прошле 1922. године подигнуто је – после ослобо ђења Косова – прво обележ је (запис) на једном повијар цу Гази Местана између 7. и  8. к.м. од Приштине, у близи ни друма. „То је обичан велики дрве ни крст усађен у метар високу подлогу од бетона. Направљен је за Видов – дан 1922. годи не по наређењу команданта Косовске дивизијске области, онда пуковника, а сада ђене рала г. Милорада Л. Ристића. Његовим заузимањем одржан је, на Видов – дан 1922, код то га крста, свечани помен изги нулим за веру и отаџбину. То је први помен који је одржан на самом косовском бојишту после 533 године’’… „Ако није погодно место где је сада подигнут крст кри вица је артиљеријског пуков ника г. Миливоја Чађевића, и моја, јер смо нас двојица би рали место. До душе, ја сам у начелу био: да се први крст на Косову подигне и  први свечани помен изврши доле, код Муратовог гроба, у бли зини темеља порушене Цркве Св. Недеље, на месту, где ми слим да је погубљен кнез Ла зар, Обилић и остала заробље на властела, а које је најближе месту, где је по мом уверењу у маси био сукоб бораца пе шака са нашег десног крила и центра’’…

ПОГЛЕД НА ЦЕЛО КОСОВСКО БОЈИШТЕ И ОКОЛИНУ „Али због удаљености од Приштине, око 2,5 км више,  из које маса народа треба да дођe пешке до крста, попу стио сам пред својим старим добрим пријатељем и другом,  али сам ипак успео да га од бијем од  његове намере  да се крст подигне негде на истој коси где је и текија (исламска сакрална грађевина), на Га зи Местану. И успео сам да га приближим на косу ближе тулбету, тако да је од крста на догледу Муратов гроб 2 км, а јужно 1 км  Гази Местан’’. „Са Гази Местана, односно и од крста, диван је поглед на цело косовско бојиште и око лину’’… пише између осталог у књизи Панта Ј. Радосавље вић „Кроз славно Косово’’ из 1923. године. Овај дрвени Споменик ко совским јунацима  је опстао само две године. Четврти споменик на Гази местану, висок седам – осам метара, подигнут је 1924. го дине, 12 година после конач ног ослобођења Косова од Ту рака, октобра 1912. Њега су подигли грађани и војници гарнизона града Приштине добровољним прилозима. На бронзаној плочи на спомени ку је писало: „Јунацима па лим за крст часни, слободу и право свога народа 1389 – 1912”. Војска Краљевине Ју гославије из гарнизона При штине овде је редовно полагала заклетву све до почетка Другог светског рата. У пра вом смислу споменик је та да доживео поштовање и био је симбол части храбрости и оданости отаџбини. Многи су војници тада са Газиместана носили са бусеном земље цр вене косовске божуре свуда по Србији, одакле су долази ли на служење војске на Косо ву – говори Милутин Милиса вљевић, из Звечана, врсни по знавалац косовске историје и историје Срба уопште. Милисављевић има нај комплетнију документацију са фотографијама о Газиме стану и многу другу историј ску грађу везану за Косово и Метохију. Четврти споменик на Гази местану, подигнут је 1924. го дине, Албанци су га до теме ља срушили одмах после на пада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године. Тако је и четврти пут најзнаменитији белег српске историје укоњен са попришта Косовске битке и лица земље. Пeти споменик на Газиме стану, и највећи до сада, за вршен је 1953. године. Од ју на 1999. године, оаза српске историје на Газиместану је у бодљикавој жици и под дано ноћном стражом. Оклопњаци КФОР-а дуго су били око бе лега српске историје.  До 18. марта 2010. године споменик су обезбеђивали војници Кфо ра из Норвешке, Луксембур га, Аустрије, Словачке…, а од тада само припадници косов ске полиције, међу којима је у свакој смени обавезно је дан Србин. Преко магистралог пута од Газиместана, споменик по гинулом турском цару Мура ту, Муратово турбе, турском освајачу нико никад није обез беђивао, а никада од Срба није било покушаја, нити је икада икоме падало напамет да ру ши споменик погинулом тур ском цару.

УГРАВИРАНА ФОРМАЦИЈА СРПСКЕ И ТУРСКЕ ВОЈСКЕ

Најпрецизнијих података има данашњи споменик на Газиместану висок 25 мета ра који је саграђен за равно 927 дана, две и по године. У њега је уграђено нешто више од 17.200 камених црвених блокова у разним нијансама извађених из грачаничког ка менолома. Споменик је рад архитекте Александра Деро ка. Има облик средњовековне куле. Унутар споменика могу се прочитати, исписаним гво зденим словима утиснутим у камену, стихови у славу херој ске смрти српских витезова. Ови стихови су били и на пр вом мермерном споменику који је на Газиместану поди гао деспот Стефан Лазаревић око 1395. године. На врху споменика нала зи се бакарна велика плоча на којој је угравирана форма ција српске и турске војске у Косовској бици 1389. године. Прва прослава Видовдана на Косову одржана је 28. ју нa  1913. године, непуних го дину дана пошто су Косово и Метохија, Рашка и Македо нија ослобођене у Првом бал канском рату. А највећа про слава Видовдана, до оне Ми лошевићеве, десила се 1939, када је обележавано 550 го дина од Косовске битке. Цен трална прослава, којој је при суствовао државни и црквени врх (али без кнеза Павла Ка рађорђевића), одржана је на Газиместану. Тамо је патри јарх Гаврило Дожић служио молебан, после којег је одр жана свечаност, а на њеном крају и велика војна парада. Овом догађају присуство вало је више од сто хиљада љу ди, па је извештач „Политике“ зaписaо: „Приштина је јутрос осванула сва у знаку необичне ужурбаности. Целе ноћи сти зале су нове и нове групе на рода из свих крајева Југосла вије. Многи од ових ходоча сника скоро су пробдели ноћ под ведрим небом, јер ова ма ла варош није била у стању да толики свет стави под кров”. З. Влашковић