уторак, 09. августа 2022. | 21:13
Најновије вести

НАСРТАЈИ

Пише:  Рада Комазец

 

 

Окружен бујном вегетацијом, на падинама Шаре, са једне и друге стране  реке Лепенац уз пријатну планинску климу прошле недеље на Светог Јована Крститеља (Ивањдан) спустили су се људи из околних села Брезовице, Брода,  Севца, Беревца, Виче, Готовуше,  Драјковца,  Горње Битиње, Сушића…   у варош Штрпце да прославе славу села.  Онако како су то вековима чинили њихови преци.

Ивањдан је хришћански празник  којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља  7. јула по грегоријанском, односно 24. јула по јулијанском календару.  Слава у Штрпцу се празнује у част  свеца заштитника.  Традиционални и верски обичај.

Овај крај се  помиње још у 6. веку  пошто су археолошка истраживања  открила  два утврђења „Зидовница” код Готовуше  и „Градиште”  код Брезовице.

Штрпце  са широм околином Сиринићке жупе  ушло је у састав српске средњовековне државе  почетком 13. века у време Стефана Првовенчаног.

Откривени  помен  Сиринићке жупе налази се и  на једном јеванђељу  из 13. века  писаног на пергаменту , а чува се у Националној библиотеци у Паризу, док  други помен потиче из  1331. године  у повељи Стефана Душана  издатој  у пиргу манастира Хиландара.  Историја Сиринићке жупе  све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастирима.  Отомански пописи из 15. века  показују да у Жупи  у то време нема албанских насеља  већ да су сва искључиво српска.

У  Штрпцу и испод падина Шаре  издваја се 45 цркава и манастира подигнутих  у периоду од 12. до  16.  века  у време Немањића.  Ту је још велики део  средњовековних утврђења, гробница, испосница… Са Шар планине пуца поглед на остатке Душановог града, његове средњовековне престонице Призрена  и манастира  Св. Архангели.  Пролазили су векови,  арнаутско разбојништво, турски зулумћари, терор и прогон, а Срби на овој земљи  истрпили су све атаке и злочине и остали да пале кандила  и свеће.  Јер, знају и осећају да је ово њихова земља.

Након повлачења српске војске  са Косова и Метохије  1999. године  у општини Штрпце безбедност  је обезбеђивао  пољско-украјински батаљон КФОР-а. Сто шездесет  припадника  овог батаљона напустило је општину Штрпце 2010. године  и прешли у базу Бондстил у Урошевцу,  а о сигурности грађана Штрпца и села која му гравитирају „брине” Косовска полицијска служба.

На дан како и  приличи обележавању славе започео је Свети Јован Крститељ ( Ивањдан) уз   молитву и венце од свежег ивањског цвећа по чему је овај крај пребогат.  Да  „честитају славу” стигле су прве, до зуба наоружане,   специјалне јединице Росу из Приштине.

Колективне молитве, весело и свечано расположење пореметили су специјалци упадом   у ову мирну, планинску варош поноситих и храбрих Срба одлучних да остану на земљи својих прадедова који вековима овде славе Светог Јована Крститеља и  чувају хришћанску веру.

То је оно што им власт у Приштини не може  опростити. Они желе Косово без Срба.     Албанци настављају терор, као и њихови преци Арнаути, који су упадали у српска села пљачкали, убијали и одводили младе девојке,  што је Србе терало да напусте имања  и беже у безбеднија места. Циљ је исти само су другачије методе. А, претходног дана  6.  јула  посланици Европског парламента  усвојили су у Стразбуру  резолуцију  у којој се, између осталог,  наводи  да ће напредак Србије ка ЕУ  директно зависити од нормализације односа са Косовом.  Осокољени таквом резолуцијом и консултовани са менторима који желе да озваниче свој крвави пир из 1999. године, власти у Приштини  налаже Росу да упадну у Штрпце. Некако им постаје омиљено упадати у српске средине и застрашивати Србе  на верске празнике. Претходни упад у Штрпце десио се на Бадњи дан.

Курти би да спроведе у дело циљеве и задатке Призренске лиге, али му план ремете Срби. Зато жели да их сталним насртајима, атацима и  препадима,  под разним изговорима, протера са сопствене земље.

 

Подели на: