субота, 18. септембра 2021. | 00:05

Наставници физичког васпитања неопходни и у нижим разредима

Негативне последице у погледу све већег деформитета, гојазности и дијабетеса јављају се све више код деце у раном развоју, па зато струка истиче потребу за враћање наставника за физичко васпитање у прва четири разреда основне школе

 

Професори физичког васпитања широм Србије већ дуже време упозоравају на негативне последице у погледу све већег деформитета, гојазности и дијабетеса које се јављају код деце у нижим разредима основних школа, услед недостатка стручног физичког образовања. Мишљења су да би, зарад бољег здравља нације, потребно вратити наставнике за физичко васпитање у прва четири разреда основне школе. Учитељи су довољно едуковани да одрже ове часове, али је ученицима понекад потребније да са њима ради кадар који је одшколован за то због све чешћих проблема са којима се малишани срећу, а који могу да се поправе правилним и наменским физичким вежбањем.

Др Ненад Стојиљковић, професор и продекан за науку и међународну сарадњу Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу, који је образује професоре физичког васпитања и тренере, а који је изнедрио и више српских репрезентативаца у многим спортовима, сматра да овај факултет, и на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, и на Универзитету у Београду али и осталим Универзитетима даје довољно кадрова који су вољни да својим знањем помогну. Да би се то реализовало мора се нешто променити и у систему образовања, сагласне су много његове колеге.

Др Ненад Стојиљковић, професор и продекан за науку и међународну сарадњу Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу

 

 

 

Један од њих, Никола Утвић из Зубиног Потока, асистент на Факултету за спору и физичко васпитање у Лепосавићу, Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и истовремено докторанд Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу, већ годинама уназад свој труд и рад усмерава на едуковање младих о значају физичке активности и правилне ишране за здравље и здрав начин живота сваког појединца.

“Свест о значају физичке активности за здравље појединаца је потребно подићи на виши ниво и на томе је потребно радити са младима још од малих ногу. Баш због тога моји професори са факултета и у Нишу и у Лепосавићу већ годинама се боре да укажу на значај враћања наставника физичког васпитања у нижим разредима. Тачно је да учитељи раде изузетан посао, родитељи, деца и сви остали имамо поверење у њих. Међутим, настава физичког васпитања је специфична и наставници физичког морају да се се пусте да раде са нижим разредима и да помогну учитељима. Деци је то сада потребно. Стопа деформитета, гојазности, али и све чешћег дијабетеса код деце је на забрињавајуће високом нивоу, па је то више него довољан разлог да се обезбеди помоћ професора физичког васпитања деци у раном физичком развоју”, истиче Никола Утвић.

У раном развоју деце, у данашњем времену, утичу многи фактори, почев од савремених технологија које све више одвлаче пажњу и утичу на смањење физичке активности, до прекомерне тежине ранчева које носе у школама.

“Иако је препорука Светске здравствене организације да максимална тежина торбе не буде већа од 10 одсто укупне телесне тежине детета, ова тежина се у пракси често премашује. Ако физичка активност није довољна и правилна, деформитет код деце млађих узраста ће, у наредним годинама, сасвим сигурно бити још израженији и са лошијом статистиком”, каже наш саговорник.

Ако би се поново вратили наставници физичког васпитања у прва четири разреда основне школе, то би било и пружање шансе стручним кадровима ДИФ-а за стални посао, самим тим спречио би се и све већи одлазак истих у земље иностранства у којима годинама уназад траже своју шансу за запослење.

“Поред тога што бисмо задржали младе кадрове у својој земљи, својим градовима, уједно би се повећала и заинтересованост средњошколаца да студирају баш овај факултет. На Факултету за спорт и физичко васпитање Универзитета у Приштини просечан број бруцоша је 120, а већ ове године тај број је у порасту за 20%”, истиче Утвић.

Никола Утвић, асистент на Факултету за спору и физичко васпитање у Лепосавићу и докторанд Факултета за спорт и физичко васпитање Универзитета у Нишу

 

 

Он такође сматра да је и рекреативан спорт важан, да је потребно и код старијих да вежбање постане навика.

“С обзиром да Зубин Поток има један од најбољих спортских комплекса у Србији, намењен не само професионалним спортистима већ и рекреативцима, на располагању је и много уређених спортских терена и ван Зубиног Потока, требало би свако од нас да искористи те могућности и бар три пута недељно посвети своје време физичким активностима и вежбању. На тај начин дајемо и леп пример својој или деци из окружења и подстичемо их да и они на време крену са активностима, правилном ишраном, како би им то у будућности прешло у навику и једноставно било нешто без чега не могу замислити здрав живот”, каже Никола Утвић.

На овај начин развија се и култура бављења спортом, здравље као највећа вредност сваког појединца, али и свест код грађана о очувању спортских терена где би, поред основног предмета у школи, и деца могла да проводе своје слободно време.

“Да бисмо деци обезбедили правилан раст и развој и здрав живот, што је највећи приоритет сваког родитеља и нас наставника, потребно је да се сви заједно у томе потрудимо – наставници, учитељи, тренери као стручна лица, и наравно родитељи који ће сваког тренутка водити рачуна о развоју свог детета и бити спремни да потраже стручна мишљења неопходна за свако дете индивидуално. Тако једино можемо очекивати да у будућности имамо здраву популацију која ће бити ослонац наше државе”, закључује Никола Утвић.

Јована Цветнић

 

Подели на: