Најновије вести

НЕ ДОЗВОЛИМО ДА НАС УВУКУ У РАТНЕ ОКРШАЈЕ

 Политику не воде и не би смеле да воде незналице, које не разазнају шта је наука а шта научна злоупотреба. У дубокој сам старости и нисам сигуран да ћу дочекати дан када ће и Срби имати свој Јад Вашем. Уверен сам да је у овом тренутку, у којем се налази Европа и читав свет, најважније и за политичаре и за наш народ да се очува мир, да не дозволимо да будемо увучени у неке ратне окршаје – рекао је академик Василије Крестић

 

 

Председник Срби је Александар Ву чић уручио је по водом Видовдана одликовања за служним појединцима и ин ституцијама. Први међу њи ма је академик Василије Кре стић, који иза себе има ви ше од пола века научног рада. Крестић је вишедимензијал на личност, историчар, про фесор Филозофског факулте та Универзитета у Београду у пензији, редовни члан САНУ, врсни познавалац аустријских архива, више година је био члан експертског тима Србије за рестаурацију архивске гра ђе из времена Првог и Другог светског рата. О значају орде на, науци и политици, али и о садашњeм стању у Србији и Европи, академик Крестић го ворио је за „Јединство”.

  • Ви сте први академик који је добио Орден Карађорђеве звезде првог степена. Како се осећате и колико Вам значи?

Примајући награду на Ви довдан у Палати Србије изja вио сам да без лажне скром ности морам бити задовољан што сам одликован Карађор ђевом звездом првог степе на, и то не зато што то при знање поткрепљује старачку сујету, већ зато што је она и формална и стварна потврда да мој вишедеценијски труд и научни учинак нису били уза лудни, да они имају одјека и у средини у којој су настали и у друштву којем су намењени.

  • Рекли сте у свом обраћању да би наука и политика требало да буду у савезу у сваком рационалном друштву које тежи напретку. Можете ли то да нам ближе појасните ?

То сам рекао имајући у ви ду однос политике у нашем друштву према науци, науч ним достигнућима и научни цима не само у овом тренут ку већ током више децени ја. Пратећи тај однос током више од шездесет година ла ко ћемо доћи до закључка да је у нашој јавности наука за постављена, гурнута на спо редни колосек, да нема оно место које би, због свог зна чаја, морала имати. Код нас су испред науке и научника спорт и спортисти, уметност и уметници, култура и кул турни делатници, и разне дру ге јавне личности, као што су писци или глумци. Научници и њихова достигнућа помињу се само у изузетним, ретким случајевима. Научна достиг нућа нису на истој друштвe ној и вредносној лествици на којој су спортска, уметничка и културна. Ни мало ни је случајно да сам ја први на учни делатник који је добио овако високо државно при знање, иако се оно додељује већ више од десет година, а добило га је много особа из разних друштвених области. Када ово тврдим ја не омало важавам поменуте ненаучне активности. Напротив, веома их уважавам, али чињенице су неумољиве.

  • Како да се сложе наука и политика, када су и унутар науке често присутне непомирљиве разлике у односу на српско национално питање?

Политику не воде и не би смеле да воде незналице, ко је не разазнају шта је нау ка а шта научна злоупотре ба. Осим тога политика мо ра имати поверења у научне установе какве су, примера ради, САНУ и Матица срп ска. Политика би морала да препусти научне институци је истинским, правим научни цима а не својим скутоноша ма, које су спремне на свака кве манипулације.

  • Академици, историчари, научни радници из република бивше СФРЈ својски се труде да изврше ревизију историје на штету српског народа. Шта нам је у таквим ситуацијама чинити?

Наши научници, по мом уверењу, не би требало да ре агују на све фалсификате јер они су понекад до те мере су луди да не заслужују да се због њих губи драгоцено време. Та ко рецимо, било би бесмисле но одговарати на тврдње да је кнез Лазар био хрватски ва зал. Али, ако је реч о неким тежим научним промашаји ма и злонамерним фалсифи катима, који могу имати и не ке национално политиче по следице, онда је нужно засу кати рукаве и ухватити се у коштац са кривотворитељима.

  • Хрватски академици су упутили захтев Влади Хрватске да блокира пут Србије ка ЕУ док не потврди да је Јасеновац мит. Како то видите?

Хрватски академици не могу да опросте Српској ака демији наука што је 1986. го дине написала Меморандум. Изнели су о том докумен ту стотине неистина и стал но оптужују Србију да и да ље стоји иза Меморандума и меморандумске полити ке, а себи дозвољавају чисто политикантско наступање у јавности, које је испод сваког нивоа једне научне установе. Чиста је уцена која се тиче Јасновца и тзв. Јасеновачког мита. Зло је то што наш Му зеј жртава геноцида на неки начин излази у сусрет таквим захтевима Хрвата и упорно ради на томе да неосновано, без доказа, заобилазећи ау тентичне изворе о броју ја сеновачких жртава, смању је број жртава. Српска акаде мија се тим поводом огласи ла и читавој нашој јавности ставила до знања какав је о томе њен став. Наша поли тика је, тај став САНУ зане марила и одликовала је Му зеј жртава геноцида. Препу штам читаоцима Вашег це њеног листа да оцене такав став политике према науци.

  • Како оцењујете данашње уџбенике историје у Србији?

О том питању вођене су многе расправе. Очиглед но је да у нашим уџбеницма историје има много слабости и пропуста. Волео бих да пре дузете мере које се тичу изда вача, писца и рецензената уџ беника уроде неким резулта том којим ће они бити знатно побољшни.

  • Члан сте иницијативе која је покренула питање да Србија добије Меморијални центар о геноциду над српским народом у 20. веку. Верујете ли да ћете дочекати тај дан?

Појединачне иницијати ве о подизању Меморијалног центра нису уродиле плодом. Испоставило се да се таква установа, неопходна и значај на, не може основати без др жаве. У дубокој сам старости и нисам сигуран да ћу доче кати дан када ће и Срби има ти свој Јад Вашем.

  • Као врсан познавалац историје и геноцида над српским народом, који бисте савет дали политичарима, а који народу у овим тешким тренуцима за Србију?

Уверен сам да је у овом тренутку, у којем се налази Европа и читав свет, најва жније и за политичаре и за наш народ да се очува мир, да не дозволимо да будемо увучени у неке ратне окршаје. Р. Комазец

Подели на: