Нема села где није било цркве

Многи остаци цркава и манастира зарасли у растиње, једва видни, а многи прикривени слојевима земље живе у казивањима Срба о њиховом постојању

 

Недавно је пажњу српске јавности привукла чињеница да се православни катедрални храм у Новом Брду из 15. века, који је био седиште липљанско-грачаначких епископа, од стране одређених приштинских и неких иностраних инстанци жели да представи као католичка црква и на том плану су већ покренути одређени рестаураторски радови. Срби овај чин доживљавају као прекрајање историје на њихову штету, позивајући се при том на релевантне историјске материјалне и друге доказе који сведоче да црква Светог Николе у Новом Брду, надомак овдашње тврђаве, некадашњег славног и моћног Новог Брда, није била ни у једном тренутку католичка црква, већ православна. На тетриторији Новог Брда остаци цркве Светог Николе нису једино православно здање из средњег века. Остатака православних цркава и манастира на овој територији има свуда. Готово нема села где их нема, па чак и на самом врху Велике Планине. На висини од око 1200 метара на поменутој планини, на нека два-три километра од остатака цркве Светог Николе, видни су остаци православне цркве Свете Петке и Свете Недеље. У селу Јасеновику, које је најближе овој цркви могу се чути приче од времешнијих мештана, да је до пре неколико деценија тамо био организован сабор на дан како кажу „летње” Свете Петке, 8. августа, на који су се окупљали Срби из околних али и удаљенијих места, а посебно жене, којима су према традицији Света Петка и Света Недеља заштитнице, палили су свеће и на остацима светиње, приносили молитве Богу. И дан данас понеко дође на остацима цркве Свете Петке, подигнуте у средњем веку на месту одакеле пуца поглед на брдо Прилепац, где је рођен српски кнез Лазар. Код Срба у овим крајевима постоји дубоко веровање да је ова црква била јака светиња и да свима који оду и помоле се тамо молитве бивају услишене.

ИСПОД ТВРЂАВЕ ОСТАЦИ ТРИ ЦРКВЕ

На локацији подно тврђаве Ново Брдо такође се налазе остаци трију православних цркава. У селу Бостану постоји сећање на цркву Светог Јована, која је у народу била позната под именом Јовча. – Остаци те цркве су и дан данас видни, мада је околиш обрастао растињем. Мени су моји стари причали да је то била православна српска црква и то предање се преноси с колена на колено, вековима – казује Драган Марковић из Бостана, села у коме се налази и црква Успеније Пресвете Богородице. У селу Извор постоје остаци неколико православних цркава и манастира. На око километар и по северно од махале Миљковић, једне од махала у поменутом селу, налази се место звано Манастириште и Црквени поток. Тамо се налазе једва видни надземни остаци цркве, која је према казивању Срба у Новом Брду, била манастирска црква и била је посвећена Светим Архангелима. – То место које ми зовемо Манастириште и где се налазе остаци цркве у једном периоду било је власништво једне српске фамилије Савић из махале Мирковци. Они су то продали једном Албанцу из оближњег села Власца. Тај Албанац је почео тамо нешто да гради и сади баште, али како је и сам говорио никада му ништа није успевало. Постоји и прича да је тај исти човек, који је био купио то имање, једном узимао камење од остатака тог манастира и прича се да када је дошао кући, да је нашао своју жену мртву. Од тада он се није усуђивао, а ни било ко други да тамо нешто ради и гради – казује Бранко Миљковић из Извора. Слично казивање се може чути и од других Срба у селима око места званог Манастириште, које је од остатака средњовековног Новог Брда удањено око два километра. Такође, у селу Извор на локацији званој Сељиште постоје остаци двеју цркава, Свете Петке и Светог Николе из средњег века, запустели у исто време после доласка Турака. Недалеко од њих су и остаци гробљанске цркве Пресвете Богородице. У селу Манишинцу, недалеко од гробља постоје тешко видни остаци цркве Свете Петке. Србољуб Максимовић из Зебинца истиче да код Срба у околним селима постоји предање које се преноси с колена на колено према коме се истиче да је црква у Манишинцу била прелепа, али да је запустела у средњем веку у време турских освајања ових простора.

КОСОВО СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМ

Недалеко од села Прековца, постоје остаци цркве Светог Николе, на месту званом Старо Прековце. И дан данас надомак ове цркве која је такође била правослвна постоји крушка која још увек рађа и коју Срби у овом крају зову „црквено круче”. – Кад сам био дете темељ од те цркве се издизао знатно изнад земље. Око ње је био и зид. Налазила се на чистини. Осим те крушке није било много чега другог од дрвећа около. Деца су се играла тамо, чували стоку, јели крушке. Надомак те цркве се некада у време средњовековног Новог Брда када је оно било град налазило велико насеље звано Прековац, зато се и место где се налази та крушка и остаци цркве зове Старо Прековце. Прича се да су туда пролазили царски путеви и да се налазила и огромна виница на том простору – казује 96-годишњи Китан Ивковић, један од најстаријих становника Новог Брда. Од Срба у селу Сврачак се може чути прича да је и тамо постојала црква, на месту које се зове Сврачачки поток. Кажу, да се приповеда, да је била посвећена Пресветој Богородици. Њени остаци се не виде. Недалеко од Прилепца, места где се родио цар Лазар, виде се остаци православног манастира Светог Спиродона у селу званом Манастириште. Тамо данас нема више Срба… Још увек понеко од Срба, како кажу, кад их „муке притисну” оде на остатке овог манастира да принесе молитве Богу и потражи утеху. У селу Бошњак, које такође није удаљено много од остатака средњовековног Новог Брда иза столетних букава крију се остаци цркве Светог Илије. Она је пре неколико година на иницијативу једне српске породице из оближњег села Јасеновика освештана поново и од тада на празник Светог Илије, 2.августа, Срби из овог и других села походе ову светињу, секу славски колач и приређују пригодно слвље. У самом селу Бошњаку више не жвии нико.
У рејону села Доње Мочаре, налазе се видни остаци манстира Убожац, који је некада био једна од већих православних светиња на овим просторима. У протеклим годинама чуле су се приче са неких нивоа да би он требало да буде обновљен. Међутим, то се још увек није догодило. Све напред речено је само део приче када се говори о остацима цркава и црквиштима, манастирима и манастириштима у Новом Брду, али и шире у читавом Косовском Поморављу и на просторима Косова и Метохије, за који се каже да су Српски Јерусалим. Картограф Љубиша Гвојић је пре неколико година уз помоћ релевантних установа Рапублике Србије, објавио карту под називом „Српска духовна баштина на Косову и Метохији” на којој је радио пуних 13 година, консултујући све релевантне изворе података и наглашавајући да она упркос својој обимности није обухватила све топониме који иду у прилог томе да је констатација да је Косово српски Јерусалим заиста оправдана. На тој мапи је забележено 1994 топонима. Ту је 1181 црква, 113 манастира, 48 испостница, осам спомен капела и спомен костурница и осталог. На скоро сваких 2,5 километра налази се неки белег српске прошлости на овим просторима. Како је након објављивања ове мапе истицао Љубиша Гвојић, један Рус му је једном на Хиландару рекао да у целој просторној Русији нема више од 1200 манастира. С. И