НЕОПХОДНО НАМ ЈЕ ЈЕДИНСТВО ЈЕР БОРБА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ ТЕК ПРЕДСТОЈИ

Приштина све чини да удаље српски народ од Београда. Свака даља деоба српског народа и покушај да се његово јединство умањи јесте покушај да се Срби удаље од Београда и да се Приштиа наметне као чинилац који би одређивао судбину српског народа. Ми смо комплетирали базу података о злочинима које је починила терористичка „ОВК” – рекао је Милован Дрецун

 

Евидентно је да у немогућности да понуде било какве озбиљније пројекте који би помогли опстанку српског народа, његовој безбедности и економском просперитету, појединци и неке странке које су настале у редовима српског народа, покушавају себи да отворе простор за добијање гласача на начин да компромитују сопствени народ и Српску листу, рекао је председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун на питање „Јединства”, који је крајњи циљ појединаца из српског националног корпуса да оптужују Српску листу и север КиМ за криминал, иако је по статистици Приштине север КиМ са најмањом стопом криминалитета и додао: „То је једноставно политика која не може никако да донесе корист, већ само максималну штету српском народу. Она може да користи Албанцима, односно Приштини, у настојању да униште јединство српског народа и уносе раздор у његове редове, да би после преко одређених политичких представника, ако они буду изабрани из редова српског народа, могли да манипулишу њима и умање значај гласова, односно броја мандата који ће имати српски народ у скупштини. То је већ виђено од стране појединаца српског народа који показују да нису довољно политички зрели да би могли да се носе са околностима у којима се наш народ налази на КиМ и зато се понашају искључиво у складу са својим личним интересима што Приштина, односно Албаци, веома вешто користе – појаснио је Милован Дрецун.

• Одређена групација позива на бојкот косовских избора. Уколико би Српска листа бојкотовала изборе, а Албанци пронашли Србе који би учествовали на изборима и дали им легитимитет, да ли би то нанело штету српском народу на КиМ и удаљило Србе и нашу јужну покрајину од Београда?

Албанци све чине да удаље српски народ од Београда, да прекину ту континуирану комуникацију и да једноставно натерају Србе да уместо са Београдом своје интересе остварују са Приштином, која не показује ни мало слуха ни воље да уважи интересе српског народа, нити да му створи услове за један нормалан и безбедан живот, који би укључивао и пораст економске и социјалне сигурности код нашег народа. Свака даља деоба српског народа и покушај да се његово јединство умањи јесте покушај да се Срби удаље од Београда и да се Приштиа наметне као чинилац који би одређивао судбину српског народа и то, наравно, није добро. Верујем да ће српски народ прочитати ту провидну игру Приштине са појединцима из редова српског народа и да ће све своје одлуке у наредном периоду искључиво доносити у чврстој координацији и сарадњи са институцијама државе Србије.

• Да ли је Радна група на чијем сте челу дошла до нових доказа злочина како би се могао обновити поступак против Харадинаја и осталих челника „ОВК”?

Ми смо комплетирали једну базу података о злочинима које је починила терористичка „ОВК”, оно о чему су наше надлежне службе и институције располагале о тим злочинима. Пречистили смо, средили и формирали базу података, систематизовали све то по зонама одговорности терористичке „ОВК”, идентификовали многе који се сумњиче да су одговорни за те злочине. Дошли смо до одређене документације, УНМИК-а, Оебса, КФОР-а на КиМ која је једноставно била сакривена, односно није се по њој поступало, иако је било много чињеница које су указивале да су почињени тешки злочини и да би могли да се пронађу одговорни за то. Поред тога, идентификовали смо око 200 илегалних логора које је држала терористичка „ОВК”, многе који су били у тим логорима, оне који су страдали и они који су успели да оду одатле. Идентификовали смо и оне који су организовали те затворе. Тако да поред новооткривених гробница, као што је случај „бункер” у Ђаковици, сматрамо да има још неколико гробница које нису откопане, па случај три убијене несрећне жене 1999. године. Дошли смо до врло интересантних података који би могли да се третирају као нешто што није било познато јавности и зашто није суђено Харадинају у Хашком трибуналу. Ми ћемо у даљој комуникацији са Специјализованим тужилаштвом видети колико је тога и шта употребљиво у смислу подизања оптужнице.

• Да ли је Србија до 2012. године била у довољној мери активна и посвећена у прикупљању доказа о злочинима „ОВК” и да ли је након 20 година теже доказивати кривицу за злочине ?

Неки из претходне власти тврде да јесте. Али, видели смо какав је резултат те њихове посвећености. Нема осуђених Албанаца из редова „ОВК” за злочине над Србима. Према томе, не видим резултат. Друго, током рада са Радном групом дошло се до сазнања која тешко оптужују припаднике бившег режима, јер нису предали доказе за које су тврдили да су предали. На један нетранспарентан, готово заверенички начин, држали су документацију. Тако да су неки који су требали да подижу оптужнице, заправо прикривали одређену документацију и нису ништа радили на томе. То су ствари које би требало убрзо да распетљамо и да видимо шта се све то десило. Ја мислим да има много одговорних и у самој Србији због чега Рамуш Харадинај и остали злочинци нису процесуирани. Уосталом, када нађете документацију у архивама Хашког трибунала која је потекла из Београда са бројевима који су означени од стране Хашког трибунала и видите да се ништа није по томе поступило и онда се поставља питање зашто је то тако. Ако сте нешто дали, зашто је то сакривено и није процесуирано?

Да ли су неки овде покушали да давањем те документације, заправо, спрече да поједини из редова ОВК буду процесуирани, јер је Хаг то гурнуо негде у своје архиве, а део уништио као што је то случај са „жутом кућом”. Много је непознаница. Ја сам са Радном групом дошао до неких сазнања која тешко компромитују бивши режим и појединце за све оно шта су радили. Међутим, кључни одговор на то питање које сте поставили јесте, какав је резултат, где су и да ли су у затвору злочинци из терористичке „ОВК”. Ако је тадашња власт озбиљно радила по том плану, онда је неко требао да се нађе у затвору.

• Каква је улога међународног фактора у претходних двадесет година у прикривању злочина , односно доказа који оптужују терористичку „ОВК” за злочине?

Од суштинског значаја. Они су све чинили да се сакрију злочини. Појединци су нешто покушавали да ураде. Али, генерално је била политичка воља таква од стране моћних западних земаља да се прикрију злочини над Србима. Тиме се саучествује, не само у прикривању злочина него и у етничком чишћењу које је спроведено. Најважнији сегмент етничких чишћења су управо ти злочини, убиства људи, пребијања, силовања… Ми смо дошли до значајне документације која показује неспорно да је било прикривања злочина. јер то је документација коју је формирао УНМИК, КФОР или ОЕБС а, након извршеног увиђаја и форензичких анализа, нестајали су докази да нису покретани судски процеси. Дакле, нема никакве сумње бар из документације којом располаже Радна група, да су прикривани злочини. Ко зна шта би ми још могли да откријемо да није било прикривања од стране Хашког трибунала, јер ми смо добар део пронашли управо у архивима Хашког трибунала. Дакле, знали су, имали су све, али нису ништа предузели. Нико не може да каже да Хашки трибунал суди по законима , да је то суд правде. Мислим да је то суд који је веома исполитизован. Он је по политичким директивима судио само Србима за злочине који су почињени, а Албанце амнестирао исто као што су радили по питању Хрватске и Босне и Херцеговине.

• Ако смо имали неправедан и крајње пристрасан Хашки трибунал којег су формирале УН, шта онда да се очекује од Специјалног тужилаштва и суда за злочине на Косову?

Ја упорно говорим да верујем да ће Специјализовано тужилаштво професионално дорадити свој део посла о истрагама и о прикупљању доказа. Остаје да се види да ли је квалитет тих доказа и број сведока довољан да би се оптужнице подигле. То ће Специјализовано тужилашто одлучити. Како ће се, ако дође до подизања оптужница, понашати Специјализована судска већа, то већ не могу да знам, јер поучени искуством Хашког трибунала, имамо веома много разлога да сумњамо у правичност и остварење правде. Али, мислим да за разлику од свих других који су сумњали у Специјализовано тужилаштво, ја сам вероватно једини који је веровао да ће се ипак дестити неки помак и он се десио. Ако ништа више бар су неке кључне личности из „ОВК” позване да дају изјаве Тужилаштву у својству осумњичених. Мислим да Харадинај није ни сањао да ће се поново наћи у Тужилаштву на списку осумњичених, после она два суђења у Хагу. Ту је, ипак, направљен помак и показује да је то Специјализвано тужилаштво радило у позитивном правцу. Ми смо ту као Радна група веома помогли да се, ако ништа више, у првој фази кључне личности из редова терористичке „ОВК” нађу на списку осумњичених. Верујем да ће још бити таквих. Дакле, у овој фази немамо разлога да сумњамо у рад Специјализованог тужилаштва, а како ће се после ситуација одвијати, да ли ће бити довољно доказа да за све подигну оптужнице, то ће зависити од процене Специјализованог тужилаштва.

• Како сте видели последњи састанак Вучића и Помпеа у САД и може ли доћи до коначног решења статуса КиМ без Русије и Кине?

Било какво решење које би било постигнуто око коначног статуса КиМ захтевало би његову верификацију у СБ УН. Дакле, без сталних чланица СБ оно не би могло да буде верификовано, тако да је улога Русије и Кине у свему томе незаобилазна. Русија пружа стратешку политичку подршку Србији по питању Космета као и Кина. Те две земље су нама веома битне да бисмо могли да ојачамо нашу позицију у преговорима, ако дође до њиховог наставка као и у постизању решења. Једна је ситуација када немате ни једну јаку земљу која подржава ваше ставове. Сада је друга ситуација и имате земље попут Русије и Кине које имају разумевања за наше интересе и настоје да нас подрже. Имамо сада и изјаву француског председника Макрона, а Француска је једна од пет сталних чланица СБ, који је у Београду рекао да сматра да се косовски проблем треба решити компромисом. Сви знамо да компромис није да Србија призна овако самопроглашену државу Косово. И, наравно, став САД који је најважнији на другој страни, на страни земаља које су признале независно Косово као државу, а то су изјаве председника Трампа, да решење које би било постигнуто треба да буде обострано прихваћено. То је, такође, пут ка компромису, јер већ имамо једну ситуацију у којој бисмо могли да избегнемо тај максимални губитак, пошто не видим начин како бисмо стање ствари могли да вратимо као пре 1999. године и пре проглашења независности Косова. Што се тиче састанка председника Вучића и државног секретара Помпеа, он је посебно значајан и показује да САД желе да се обнови дијалог између Београда и Приштине, да се он интензивира и да на крају тог процеса имамо споразум којим би се коначно и то питање решило. Наравно, за нас је изузетно тежак став САД који каже да је за њих Косово независна држава и да они нису спремни уопште ни да разматрају поништење таквог става. Дакле, то је оквир који су дефинисали, али је позитиван тренд то што они сматрају да, ипак, не може овако да изгледа та самопроглашена држава, већ мора да се пронађе неко другачије решење, али при том не доводећи у питање да то треба да буде држава. И, да се на крају тог процеса, евентуалног договора Београда и Приштине, постигне то свеобухватно решење које би подразумевало, како они кажу, обострано признање. Наравно, при том је Помпео јасно истакао да би решавање косметског проблема значило стабилизацију и економски напредак Србије и целокупне евроатланске заједнице која овај простор очигледно третира као простор у којем има доминантан утицај и где не жели мешање других конкурентских сила. Мислим да се захуктава процес решавања косовског проблема. Колико ће да потраје то је сада тешко рећи, али једноставно САД желе да учествују у том процесу активније него што су то до сада радили. Можда чак и да га воде. Да ли директно или посредно, али мислим да желе да преузму водећу улогу у свему томе. Наравно, ту је и Руска Федерација која је именовањем новог амбасадора у Београду показала да неће заостајати за Американцима и да ће се веома активно укључити у овај процес, што нама свакако даје додатни ветар у леђа. Дакле, борба за КиМ тек предстоји. Оно што је битно јесте да све то прође на миран начин, да не буде никаквих додатних тензија, а камоли неких ратних авантура, јер морам да вас подсетим да и пријатељске земље попут Кине и те како прате све ово због сигурности својих инвестиција. Кини никако не одговара да дође до неког, недај боже, војног расплета целе ситуације, јер сматрају да би тиме биле угрожене њихове инвестиције. Дакле, мирно политичко решење косовског проблема иде у прилог свима, и нама и нама пријатељским земљама и развоју Србије, али свакако и Албанцима који су постали талац једне агресивне великоалбанске политике њиховог политичког естаблишмента, не само у Приштини него и у Тирани. Р. Комазец