Невидљиво насиље услед стида и страха

ПОВОДОМ 25. НОВЕМБРА ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА

 

Према евиденцији канцелрије за заступање жртава ове године је пријављено 169 случајева насиља над женама и насиља у породици за митровачки регион који обухвата 4 општине на северу и општине на југу. Доста је случајева непријављеног насиља над женама
Дан борбе против насиља у породици обалежава се 25. новембра. Тим поводом и полазећи од дефиниције УН о насиљу над женама у којој се каже да је насиље над женама један од основних механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце и да је препрека у постизању једнакости, развитка и мира, разговарали смо са извршном директорицом НВО Женско право, Ружицом Симић о овом проблему на северу Косова и Метохије.

Српкиње слободније да пријаве насиље

-Према евиденцији канцелрије за заступање жртава у овој години је пријављено 169 случајева насиља над женама и насиља у породици за митровачки регион који обухвата 4 општине на северу и општине на југу. У северој Митровици је за првих 9 месеци у 2021. години регистровано 29 лакших кривичних дела породичног насиља од тога жртве су 12 жена и 7 мушкараца које су претрпеле физичко насиље. Ови случајеви су отворени, у питању си претња, верблно насиље и лакше телесне повреде. Нема крупних разлика између насиља над женама и насиља у породици између јужног и северног дела, осим што, према истраживању ОСЦЕ-а, жене српске припадности имају већу слободу да пријаве насиље јер имају већу подршку од стране родитеља, каже Ружица Симић.
На Косову и Метохији још увек преовладава мишљење о жени као брижној, пожртвованој и послушној супрузи и мајци која уз све то треба „мало и да притрпи“ у циљу опстајања породице. Због тога жена на овом простору у случају када жели да се оствари и на пословном и друштвеном пољу, често наилази на неразумевање, неповерење и отпор према личном развоју и потреби да јој се помогне.
-И ако су права жена на Косову на папару уређена и косовски закон усклаћен са Међународним конвенцијама, не можемо да кажемо да су та права у потпуности и заштићена, постоји много разлога зашто се жртве насиља не осећају довољно слободне да пријаве насиље и затраже мере заштите које им по закону припадају. Један од разлога је распрострањено и укорењено мишљење да је насиље у породици приватна ствар, затим стигматизација жртава, стид, окривљавање жртава, економска зависност, мањак поверења у институције и страх од продужавања насиља, одмазде или губитка старатељства над децом, каже Ружица Симић.

Недовољна освешћеност о нултој толеранцији

-Још је увек недовољна владвина права, недовољна освешћеност професионалаца у институцијама о нултој толеранцији насиља над женама и насиља у породици и слично. Поледњих неколико година стање свести не само жена, него и свих грађана о феномену насиља над женама се подиже. Истовремено, професионалци у институцијама, задуженим за заштиту жртава имају континуирану едукацију о холистичком приступу жртви и препознавању насиља над женом као кршење њеног оновног људског права, каже Ружица Симић. Пандемија вируса корона је погоршала односе у породици свуда у свету па смо затражили податке и о томе. – Статус жене у породици се погоршао јер је жена остала сама са насилником без могућности слободе кретања, у страху за здравље чланова породице, у страху за економску стабилност породице што је све учинило да у тој ситуацији жена доноси одлуку да је насиље које трпи мање важно од нових крупних животних проблема. Након здравствене стабилизације је видљив број пораста пријава насиља, али то је још увек само врх леденог брега, каже наша саговорница.
Насиље над женама је проблем свуда у свету и у свим структурама друштва. Ако се говори о повећању пријава насиља над женама у полицији то може да значи и повећање поверења у институцију као и резултата рада о подизању свести жена о њиховим правима. Међутим, највећи број насиља и даље остаје невидљив и неевидентиран од стране институција и невладиних организација.
-Највећа улога женских невладиних организација управо у превентивном раду и подизању свести свих грађана, нарочито жена о неприхватљивости и кажњивости насиља над женама и насиља у породици.Ту улогу остварујемо кроз различите кампање, путем медија, организовањем округлих столова, дебата и радионица. Наша циљна група у овим кампањама су пре свега жене и девојке, не искључујући мушки део популције и професионалце у институцијама задуженим за заштиту жртава, рекла нам је на крају Ружица Симић.
С.Ђукић