Најновије вести

НИ КОНФРОНТАЦИЈА НИ КАПИТУЛАЦИЈА

 – Важно је да одржимо садашњи курс неизазивања, али и некапитулирања. То је оно што нас држи у средини. Капитулација не долази у обзир, јер просто ми кроз историјски развој нисмо никада капитулирали без борбе

 

 

Питање је сложе но а одговор јед ноставан. Остани мо само своји. На тај начин отежаће се, ако не и потпуно спречи ти могућност да се притисци заоштре или добију агресив не форме, било изнутра било споља. То је једно. Друго, због структуре међународних од носа, који је увелико убрзан ратом у Украјини, све ће ви ше да преокупира и западни део међународне заједнице и онај други. У том надметању они морају да изађу са јасном позитивном представом у сво ју корист – рекао је за „Једин ство” Владислав Јовановић, бивши министар спољних по слова СР Југославије одгова рајући на питање, како одоле ти притисцима Запада и оста ти пријатељ и са Русијом и са Западом и додао: – Пошто је Запад на сила зећем путу, он тешко може да поврати хегемонију над све том. Мора да се задовољи ма њим и то под условом да се разумно понаша, а то је да на основу међународних односа буде нека врста као блоковске земље у настајању и земље у стагнацији и опадању. Равно тежа интереса се мења у ко рист нових центара моћи јер су динамичнији, брже напре дују и сигурно да ће мењати односе у своју корист. То је по сле те две ствари које ће ути цати на баласт да се одржимо упркос свему. Када се међу народна ситуација релативно стабилизује, када се успоста ви мултиполарни свет, тада ће притисци морати да малакса вају. Онда се отвара простор за шире маневрисање и поли тичко ојачавање и сарадње и са једнима и са другима.

  • Зашто се баш Србија толико притиска?

Зато што је она опасан, за разан пример за друге који су скрстили руке и представља ју вазалан однос према САД укључујући и ЕУ, Британи ју и многе друге земље. Сви они имају нижи положај ко ји у суштини значи ограни чени суверенитет и приста јање на услове сарадње које Америка диктира. Дакле, јед на мала земља која промови ше идеје независности, војне неутралности усред Европе је усамљена. Чак је и Швајцар ска почела да окрњује своју неутралност и ушла у економ ски рат са Русијом, што једна неутрална земља не би смела да чини. Једна мала земља, пркосна која одржава идеју самосталности усред вихора који хара по Европи и свету је опасно заразан пример ко ји може и друге да охрабри да крену тим путем. Зато би ови са Запада хтели да то на неки начин релативизују, да и нас, ако могу, убаце у своје организације. Али, то су же ље. Могућности и остварење су тежи из разлога које сам претходно навео. Важно је да одржимо садашњи курс неи зазивања, али и некапитули рања. Отприлике наша деви за би могла бити ни конфрон тација, ни капитулација. То је оно што нас држи у средини. Можемо да избегнемо и да се неконфронтирамо и кроз до бру вољу за свестраном сарад њом и са Западом и са Исто ком. Капитулација не долази у обзир, јер просто ми кроз историјски развој нисмо ни када капитулирали без бор бе. И када смо били пораже ни, ми смо налазили снаге да се издигнемо и да се поново вратимо статусу самосталне независне земље. Тако да ја нисам ту превише песимиста и не падам у очај због најаве нових незадовољстава Запа да према нама и могућности свих тих притисака, не само на Србију у вези са Косовом, него и у вези са Републиком Српском. Све то би они могли да раде у циљу нашег изази вања да истрчимо на брисан простор да би могли да нас до кусуре. Не могу, као што сам навео, да иду предалеко јер су и сами самоограничени у из бору путева да нас неутрали шу пошто је ситуација таква да њихове пажња мора да иде на друге актуелније ствари.

  • Посланици Европског парламента (ЕП) усвојили су резолуцију у којој се наводи да ће напредак Србије ка ЕУ директно зависити од нормализације односа са Косовом и усклађивање са европском спољном и безбедносном политиком, што укључује увођење санкција Русији…?

То је жеља, али они су свесни да та жеља није лако остварива. Чак морају да ра чунају да им је потребно да имају неку резервну варијан ту да случајно од превеликог коришћења те карте, не бу де контрапродуктивно да нас потпуно удаље од њих. Ја ми слим да ће они Косово да фор сирају, да притискују власти у Приштини у жељи да нас из вуку на чистину и испровоци рају. У мери у којој ми будемо свесни тога да можемо да чи тамо њихове намере у тој ме ри ће они (мислим на Запад) морати да полако размишља ју и о потреби формирања не ке алтернативне политике са нама у вези, односно са Косо вом. Јер, они су признали тзв. независност Косова и повели су муњевиту акцију да многе земље то признају, али нису добили оно што је, што кажу правници, сине кла нон услов без којих се не може. То је да матична земља тј. Србија да своју сагласност на то њихо во новостворено стање. Без те сагласности не могу ништа да ураде и та сагласност има по себи баснословну цену, они још нису спремни да то пла те, али могу да буду наведе ни кад схвате да даље чекање у вези са признањем тзв. Ко сова може да буде за њих ви ше штетно него корисно и да почну сами да размишљају о варијанти о одустајању од не зависности зарад остајања у Србији у некој форми асоци јације, уније или тако нешто. То је нешто што они сигур но имају у подсвести, али не желе с тим још да изађу. То им је једина могућност да затво ре тај програм са нама. Овако како су га створили он може да буде галамџијски, може да буде агресивно управо према нама, али то није решење. Њи ма је важно сада да због тежи не стања њихових спорова са Русијом и Кином убрзају за тварање тих проблема, иако им је стало да Србију привуку на своју страну, мислим гео политички, они ће морати да размишљају и о таквој једној могућности. На крају крајева, онај ко је нешто створио, мо же да га раствори, уколико ње гови виши интереси то од ње га захтевају. Ситуација се при ближава њиховом размишља њу, да њихови виши интереси далеко надмашују Косово и његов значај за њихове геопо литичке потезе на Балкану и улазе сада у много значајније пробоје који траже брзо пре вазилажење проблема.

  • Често се може чути, да ће Запад у немоћи да нешто учине када је у питању сукоб Русије и Украјине, доказивати се на Балкану по питању Републике Српске и Косова и Метохије. Имају ли основа такви наводи?

Па то неће бити тако. Прво, зато што је Република Српска ипак под покривачем Дејтон ског споразума који је међу народни мировни споразум. Ту је чињеница да је то јед на држава још недефиниса на од два ентитета и три кон ститутивна народа, чвор ко ји се не да размрсити. Могу да покушавају да натерају, да заплаше Србе и Хрвате да они попусте у корист већинских бројева Бошњака. Они поку шавају, али не иде. Ако крену предалеко, обиће им се о гла ву. Србија није више оно што је била раније, једна лопта за шутирање, јер је била беспо моћна без односа решавања са другима, без војне снаге итд. Сасвим је другачија. Међуна родни распоред снага је такав да се њима више не исплати да са Србијом воде политику на рубу свих опасности. Они морају да се тога причувају и да покушају да нас привуку себи потезима који ће више удовољавати интересима Ср бије. Косово је прво. И они знају да ниједна национална мањина у Европи никад ни је добила државу. Ни Баски ја, ни Каталонија, ни Корзика ни Северна Ирска, ни Курди у Турској. Нико није добио, са мо се то десило са Косовом. И како је добио? Што је дикти рана политичка воља Амери ке, али то је против међуна родних ставова и међународ ног права. Припадници наци оналних мањина имају право у области културе и образова ња, а највише што могу добити у некој земљи је територијал на аутономија под условом да та земља на то пристане. Ни где се не даје овлашћење да нека мањина може да се ко ристи правом на самоопреде љење у посебној држави. То је искључено. Они су преко све га тога прешли. Каква је пове ља УН-а, кад говори о праву на самоопредељење колони јалних народа које су западне силе покоравале у време анти колонијалне револуције, на то се мислило а не на национал не мањине, јер оне нигде нису добиле право на самоопреде љењу. У Шпанији Баскиси ра тују 40 година а нису добили државу. Добили су неку тери торијалну аутономију. Не по литичку већ територијалну. То је једна дрскост коју они по кушавају на брзину да спрове ду на наш рачун и да то пред ставе као хуманитарну акцију. Нема ту хуманитарне акције, све је регулисано међународ ним документима. Не треба да се повинујемо њиховој га лами и претњама, него да им мирно то саопштавамо. И на крају, има једна ствар коју и ми покушавамо да нагласи мо, а то је да годину и по да на после завршетка агресије, СРЈ, значи Србија и Црна Гора су морале да затраже пријем у УН позивајући се на одлуку о Међународној мировној кон ференцији у Хагу из 1991. која је усвајањем закључака њене арбитражне комисије и про глашавајући бившу Југосла вију за несталу земљу, позва ла све републике да затраже пријем у УН у својим репу бличким границама. Србија је то урадила и примљени смо у Генералну скупштину консен зусом у нашим површинама и границама, значи са Косовом као интегралним делом Срби је. Све те велике земље на За паду које су после признале Косово су претходно гласале за територијални интегритет и суверенитет Србије и они су погазили свој глас који су да ли. Треба их прозивати због свега тога, ако ништа друго да се изјашњавају пред свет ском јавношћу колико држе до свога става у Генералној скупштини. То је била обаве за да се све републике призна ју у републичким границама, тако су признате од Словеније све друге укључујући Црну Го ру, па овамо са Србијом. Ни где се не оспоравају те грани це осим у нашем случају. То осветљава њихове катастро фалне слабости о сецирању и поштовању међународних докумената.

  • Да ли ће после сукоба у Украјини свет остати исти?

Не може никад да буде ис ти јер се нешто у међувреме ну догодило. То је рат између два највећа словенска народа, што је трагедија по себи, али то одговара интересима за падних сила које желе да на тај начин заувек реше идеју о заједништву Русије и Украји не. То је једно, а друго то је за мајац који је покренуо и убр зао стварање новог светског поретка, мултиполарног. За пад подржава Украјини, да се сачува униполарни свет који је био створен после хладног рата. Тако ће се у супротном од онога што су они очекива ли, уместо очување и настаја ње униполарног света, добити мултиполарни свет. Р. Комазец

Подели на: