Ни крамп није убоден за базу

 Како је планирано база би требала да се простире на површини од 191 хектара на месту где су Војска Југославије и Кфор изводили бојева гађања из пешадијског наоружања. База за застрашивање Срба

 

 

Прошло је више од годину дана како су Приштина и тзв. Косовске безбедносне снаге најавилe да ће почети са градњом прве велике војне базе за косовску војску изнад источног дела Косоовске Митровице, али до сада, на овом месту још ни крамп није забоден, нити се на терену може видети да ће скорије почети било каква градња. У то смо се уверили, у суботу 26. марта, када смо посетили ово место на око 800 метара надморске висине. Одлуком Скупштине општине Јужна Митровица, од 26. марта 2021. године, општина је пребацила власништво над 191 хектаром на Црнуши Косовским безбедоносним снагама за изградњу војне базе. Црнуша, са 1.010 метара надморске висине, са источне стране Косовске Митровице са чијег се врха као на длану виде четири српске општине на северу са већинским српским становништвом и десетине села, са новом базом биће идеалан простор за надгледање северног српског дела Kосова и Метохије. До Црнуше се стиже из насеља Шупковац, на излазу из Митровице за Приштину, асфалтним путем са великим успоном и више серпентина.

АСФАЛТ ДО БАЗЕ

Истина је да се са врха Црнуша види већи део севера КиМ, но, са места где ће бити база север Косова се не види уопште. База је планирана на локацији са јужне стране Црнуше, испод врха бар 200 метара, одакле се поглед пружа на косовску равницу. На врху Црнуша данас се налази чак девет којекаквих предајника и репетитора за мобилне оператере, радио и ТВ станице и гвоздени стубови друге намене. На месту одређеном за базу, пре 1999. године Војска Југославије је обављала вежбе, бојева гађања из пешадијског наоружања а на тој локацији средњошколци из Косовске Митровице су, после седамдесетих година прошлог века, редовно имали гађање из пушака (М 48) са бојевом муницијом из предмета Предвојничка обука а касније Општенародна одбрана. На истој локацији и Кфор после 1999. године има редовно бојева гађања из пешадијског наоружања. Како је планирано овде би био изграђен велики војни камп у коме ће бити стациониране и јединице америчке војске и других земаља које су део НАТО-а. Изградња војне базе у Јужној Митровици може се оценити као још једна од провокација власти у Приштини, јер Косово на основу међународних споразума нема право на оружане снаге. Безбедносним снагама Косова (БСК), је неубедљив аргумент градње базе, јер се зна да КФОР има редовне вежбе са БСК на свим нивоима. Не треба пренебрегнути чињеницу да Резолуција 1244 не разматра формирање или успостављање војних база, осим база КФОР-а. Осећај угрожености и несигурности се повећао код Срба. Све је више база у окружењу и све мањи осећај безбедности.

КФОР И ДАЉЕ ВЕЖБА У БАЗИ

Косовске безбедносне снаге су званичне оружане снаге на Косову и Метохији и налазе се под контролом и командом КФОР-а и самопроглашене републике Косово. Главни задаци косовских безбедносних снага су заштита цивилног становништва тј. трагање и спашавање, уклањање експлозивних направа, гашење пожара итд. Косовске безбедносне снаге су основане 21. јануара 2009. године из снага Косовског заштитног корпуса. Косово према плану Мартија Ахтисарија има право на оружане снаге које су наоружане само лаким наоружањем и бројем од 2.500 војника у активном саставу и 800 војника у резервном саставу. Тренутно Косовске безбедоносне снаге броје 2.747 активних војника, а циљ је да војску Косова чини 5.000 редовних чланова и 3.000 резервиста. Скупштина Косова је 2018. усвојила законске промене за трансформацију мандата Косовских безбедоносних снага у оружане. Предвиђено је да трансформација траје 10 година, како би ове снаге постале војска. Очекује се да ће се у трећој фази трансформације остварити пуни оперативни капацитети. З. Влашковић