НИЈЕ РЕАЛАН ПОКУШАЈ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ ЈУГА СРБИЈЕ

 Користећи једно месечно предсе давање Саветом безбедности УН Албаније, поли тички представници Алба наца са југа Србије боравили су претходних дана у Њујор ку покушавајући да интер национализују питање оп штина Бујановац, Прешево и Медвеђу или како их они називају „прешевска доли на”. Колико је реално у да нашњим околностима актуе лизација питања југа Србије, која је крајња намера Алба наца и да ли је овим поку шајима исти циљ као и ору жаној побуни почетком овог века за „Јединство” је гово рио бивши заменик председ ника Владе Републике Ср бије, председник Коорди национог центра за Косово и Метохију и шеф Коорди национог тела за југ Србије, Небојша Човић.

 

 

– У Њујорку су били председник општине Буја новца Нагип Арифи, Шаип Камбери, председник Пар тије за демократско дело вање и, нека његова функ ционерка Ардита Синани, као и председник Демократ ске партије Албанаца Рагми Мустафа. Када председник општине Бујановац каже да се ради о „прешевској до лини” у самом називу кр ши Устав. Значи не постоји такав део Србије који се зо ве прешевска долина него се зове Југ централне Србије. Но навикли смо на то, али само да напоменем да кр ши Устав. Ја знам да су они дали изјаве после разгово ра са директором Канцела рије за централну Европу у Стејт Департменту са Мар тином Мегдауелом. По њи ма то испада неки најближи сарадник Ентонија Блинке на, државног секретара и Га бријела Ескобара изаслани ка за Западни Балкан, који је заправо човек који је од говоран за све то. Велико је питање шта им је и ко рекао. Понављам, за њих је заду жен Ескобар. И мислим да је ово стање потпуно погре шних порука Србији. Такве поруке нису пријатељске по руке, али опет велико је пи тање шта им је тамо речено и ко им је то рекао. Видим да су били у УН и Америч ком конгресу. Код питања Албанаца, искључиво тре ба поштовати Устав ове зе мље и законе ове земље, а они морају да се уклопе у Устав и законе ове земље, а не стално да причају о не каквим специјалним трет манима. Мислим да су то погрешне поруке и мислим да је за то повезан и долазак канцелара Шолца. Пријате љи не долазе са таквим пору кама. Значи, то су погрешне поруке „ево ви треба да уђе те у ЕУ, али да се одрекнете тога, тога и тога” и не знам чега све. Ако хоћемо да ра димо онако како треба, он да морамо да искључимо те лицемерне и опасне поруке. Према изјави Ардеа Бајази та, а то је шеф бујановач ког одбора опозиције Алтер нативе за промене, путова ње ове групе у Америку фи нансирала је косовска влада преко Националног савета Албанаца и то под идејом за лобирање и подизање пита ња „долине”. То су недопу стиве ствари и немамо пра во да будемо опуштени на ту тему имајући у виду шта се догађало од 2000. годи не на том простору.

• Имају ли Албанци икаквог основа за тврдњу да су им угрожена људска права у Србији и да инсистирају да се њихов статус решава у пакету Бриселског споразума, односно на агенди решавања проблема на Западном Балкану?

Наравно да немају. Ми смо 2000. године направи ли тај програм и план за мирно решење кризе на ју гу централне Србије, тачније од општина Прешево, Буја новац и Медвеђа. Тај пето годишњи план је спровођен. После 2005. године не знам даље шта се радило. Са наше стране било је великог опу штања. Ту је имала утицај и сујета код појединих наших политичара у том времену после 2005. године, јер тај план се ничим изазвано на зивао Човићевим планом. Ми смо у принципу такв, а то је било од општег нацио налног и државног интере са. Јер, ми смо направили једну сјајну акцију и врати ли добар део наше терито рије под ингеренцију, одно сно под суверенитет наше земље. То је копнена зона бе збедности од 5 км према ад министративној линији и са Косовом и Метохијом вазду шна зона безбедности 25 км од административне линије. Они имају сва права али је питање колико ће глумити и шта ће само представљати. Та цела прича око тога да се у оквиру некаквог Брисел ског споразума и они укљу че нема смисла. По мом ми шљењу Бриселски споразум је умро. Он више не посто ји. Постоји на папиру, али он није спроведен. То вам је сад противтежа, јер При штина не жели да спроведе кључне елементе Бриселског споразума и онда се стално измишљају разноразне тезе. Сви озбиљни, разумни и ра ционални то виде тако, али очигледно њихови ментори, а то су у великом делу одре ђени немачки политичари, као и одређени амерички политичари, их саветују да гурају такве ствари и да по кушају да интернализују тај проблем. Мада ја тамо про блем једноставно више не видим, они имају апсолут но сва права. Ушли су у по лицију, ушли су у државне институције, ушли су у ор гане локалне самоуправе, у општинама и у Прешеву и у Бујановцу, мислим да их има и у Медвеђи. Сад не знам за тај проблем са дипломама и то је тада било решено, али генерално на нашим просто рима постоји проблем са ди пломама. Колико су валид не све те дипломе, било да су Албанци или Срби у пита њу. Ви можете да имате би ло какву диплому, али врло брзо ћемо видети да ли ви знате радити или не знате да радите, да ли сте стручни и компетентни или нисте. То се наравно злоупотребљава још додатно. Не може неко да направи одједном толико лекара са дипломама, прав ника итд., а нарочито ако се има у виду шта је остало од Приштинског универзитета. Знамо да је он дислоциран на простор Северне Косов ске Митровице.

• Да ли би Албанци могли по директивама одређених центара моћи да изазову ескалацију на југу Србије, како би то утицало на КиМ и да ли Србија може да буде опуштена по том питању?

Србија нема право да бу де опуштена ни једног тре нутка док год је статус Ко сова и Метохије овакав ка кав је, а статус је такав да је од 2008. године. Косово и Метохија је један део наше Републике Србије под кон тролом или реално говорећи под окупацијом одређених НАТО војних формација и ми немамо право да будемо опуштени. Све што се дога ђа на југу централне Србије и ‚99. и 2000. и после 2000. године је везано за Косово и Метохију, односно за При штину и то је принцип спо јених судова. Тада смо има ли те проблеме и имамо их и сада и у том делу Србије нема право на опуштеност. То значи да морамо да буде мо максимално посвећени, опрезни и да пратимо ситуа цију. Наравно да постоје они који би желели и од међуна родних структура да се на простору општина, а наро чито Прешева и Бујановца, направи додатна комплика ција. Али, ја не видим, иако сам врло опрезан, могућност од неке ескалације по систе му оружаних формација и група какве смо имали кра јем 2000. године. Не видим, што не значи да то не може да се догоди. Зашто то твр дим? Наши органи безбед ности често пронађу зако пано оружје на локацијама поменутих општина. Дакле, ту постоји одређени потен цијал, али не верујем да ће до тога доћи. И оно што је јако важно, то је да се све оне наше мини базе које су према административној ли нији обнове, односно држе у високој функцији, као и база Цепотин. Надам се да и да ље постоји.

• Шта би за Србију значило у случају неких немира или кризе прекид главних путних и железничких саобраћајница према Македонији и Грчкој или стављање под контролу тог простора од стране Албанаца?

Ја се искрено надам да никада неће доћи до тога, мада гледам последњих да на поново најезду разних нон-пејпера, где се баш тај простор повезује за одређе не ствари и одређена геопо литичка кретања. Значило би одсецање од Македони је и од тог правц. Верујем да неће доћи до тога, с тим што Србија мора да буде у том делу врло јасна и врло прецизна водећи рачуна да се такви покушаји не иско ристе као провокација. Овде више не можете ни да при чате, а да у целој тој диску сији и причи не укључите најновије догађаје, а то је рат у Украјини и комплетан притисак једног броја зема ља на Србију да не буде неу трална у том сукобу који се догађа на простору Украји не. Тако да неко ко још же ли да вас додатно притисне или, боље речено, покуша да дисциплинује не искљу чује могућност да направи одређене инцидентне ситу ације. Зато је потребна врло хладна глава и велики опрез, јер такве ствари не смеју да се догоде.

• Ви сте одиграли кључну улогу у спречавању кризе, односно оружане побуне Албанаца на југу Србије после 2000. године. Како је изазвана, како је текла и како је смирена криза?

То је модел који је пре нет фактички са простора северне Албаније, јер је Ал банија исто тако учествова ла у НАТО агресији на на шу земљу. О чему се ради? На северу Албаније су били направљени кампуси у ко јима су страни инструктори обучавали одређене терори стичке албанске групе зване „УЋК”. Они су за њих били у почетку, а нарочито за Аме риканце, терористичке гру пе и нашле су се на листи терористичких организаци ја. После извесног времена то се променило и постали су борци за људска права и слободе. Али ти кампуси су искоришћени у свему оно ме што се догађало ‚97, ‚98, ‚99. Када је НАТО дошао на простор Косова и Метохи је кампуси су у мањој ме ри премештени на простор Косовског Поморавља, зна чи на простор Косовске Ка менице и делове Гњилана где је гравитирао и одређе ни број српских села према прешевској и бујановачкој страни, српских села ко ја се налазе на простору Косова и Метохије. Ту је дошло до тих провокаци ја и превирања. Контрол на, односно кључна места била су Кончуљ, Велики Трновац и када је дошло до ескалације те њихове побуне и ратне операције терористичких албанских група, ми смо одреаговали иако смо били врло хен дикепирани. Нисмо сме ли да унесемо у копнену зону безбедности калибар наоружања до 9 мм. Наша војска није смела да уђе у копнену зону безбедно сти и онда смо покренули низ других акција и кре нули у сарадњу са КФОР- -ом. Та сарадња у почетку није била искрена. Међу тим, касније како су про лазили дани је бивала све искренија и представљала је на крају партнерство. Зашто кажем да није у почетку била искрена?Када ми одговоримо на те ек стремистичке групе, они побегну на простор Косова и Метохије и између њих и нас је излазио КФОР. Ка да смо то решили и дого ворили, онда смо реши ли цео проблем и разо ружали комплетне теро ристичке групе. Све је то направљено као алтерна тива у случају да тадашња власт предвођена Слобо даном Милошевићем не изгуби на изборима који су били крајем 2000. го дине у септембру месецу. Догодиле су се те проме не, али су они, ипак, пу стили да дух из боце иза ђе. Нове власти у Србији тада су биле на великом искушењу и то се у вели кој мери дешавало за вре ме прелазне владе коју су чинили СПС, СПО и ДОС. Но успели смо то да реши мо и мислим да су и они сами проучавали (кад ка жем они, мислим на ме ђународне факторе) наш план. Ја сам имао при лике да комплетан план и војних операција зајед но са пок. генералом Ни нославом Крстићем и та да пуковником Гораном Радосављевићем из поли ције презентирам у НА ТО пред министрима од бране земаља чланица НА ТО-а. Тада је план усво јен и ушли смо по зонама у копнену зону безбедно сти, разоружали терори стичке групе и настави ли даље да радимо у скло пу тог плана. Непрекидно смо имали провокације из Приштине. У то време су се пуно питали Тачи, Ха радинај и Весељи, одно сно екипа која се добрим делом сада налази у Хаг. Успели смо да направи мо велики резултат и да вратимо суверенитет и те риторијални интегритет на не тако мали део на ше териториј. То је преко 2.000 квадратних киломе тара ако гледате копнено, а ако гледате ваздушно то је преко 12.000 квадрат них километара вазду шног простора.

• Да ли је ова врста притиска и покушаја интернационализације кризе на југу Србије директан притисак на Србију због Косова и Метохије, да би попустила код признања КиМ?

Ја не видим ни једног политичара који то може да уради и који би хтео да уради у Србији. То, по мом мишљењу, не би тре бало никада да се догоди. Свака част и ЕУ и стан дардима и вредностима који се заговарају са ЕУ, али имате питање пре то га шта ће све бити са ЕУ у временима која дола зе. Они имају искушења у смислу организације. Управо помињу да Запад ни Балкан треба да уђе до 2033. године у ЕУ. Слушао сам те приче још 2000. го дине. Нови и нови захте ви стижу, а у међувреме ну се појавило и то погла вље 35 које само ми има мо и било је сасвим јасно шта они желе. Они желе да заврше Косово брзи ну, јер су свесни да ис тиче време овог светског поретка. Ми сад живимо у временима у којима се формира нови светски по редак. Какав ће он бити, видећемо. Зато они журе да тај свој поредак дове ду до краја а то би било да Србија призна некакву независност Косова и Ме тохије. Жао ми је што је канцелар Шолц дао из јаву око међусобног при знања наводећи Србију и Косово као две земље. Изгледа да је он исувише под оптерећењем односа некадашње Источне и За падне Немачке. Р. Комазeц