О лепоти Султане Петровић и старом Призрену

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ЛЕЛЕ МАРКОВИЋ „ДИЛБЕР ТУТА ЈОРГУШОВА“ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ

 

Лела Марковић је роман написала Слушајући небројано много пута, у детињст у и младости, песму “Разболе се Дилбер Тута” из грла свога оца и златног грла свога деде Драгутина Марковића
Уочи Видовдана у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару у Београду, свечано је представљен нови роман Призренке Леле Марковић „Дилбер Тута Јоргушова“. У препуној свечаној сали парохијског дома, љубитељи књижевности уживали су у представљању једне мало потиснуте приче из Призрена о лепотици Султани Петровић, познатој под именом Дилбер Тута Јоргушова коју је Лела мајсторски обрадила у виду романа и дочарала сву драж једног прохујалог времена које је старим Призренцима остало у сећању и по лепоти Дилбер Туте о којој се и данас прича и пева. На промоцији су поред ауторке говорили рецензент проф. др Радивој Младеновић уредник др Александра Новаков, а драмска уметница Марија Масал је читала делове из романа. Вера Столић и Оливера Јанићијевић су пеавле пригодне песме, а програм је водила млада Петра Марковић. Лела Марковић је роман написала Слушајући небројано много пута, у детињств у и младости, песму “Разболе се Дилбер Тута” из грла свога оца и златног грла свога деде Драгутина Марковића.

Животни пут девојке из 19. века

Роман обрађује животни пут чувене призренске лепотице Султане Петровић, зване Дилбер Тута, рођене у Призрену крајем 19. вијека, чију су лепоту и несрећну љубав Призренци опевали у песми “Разболе се Дилбер Тута” (“Болна лежи Дилбер Тута”). С обзиром да је лик Дилбер Туте саздан од прича различитих наратора, осветљен је свестрано и слојевито. Ко је била Дилбер Тута Јоргушова? Да ли је њена животна прича заиста била омеђена неузвраћеном љубављу или је њен живот наставио другим путем? Ово је роман о мераку и севдаху, о старом Призрену, о људима који су га чували, волели и живели, о времену када је један поглед значио много а све недоречено било почетак најлепшег разговора… Тамо гдје пјесма о Дилбер Тути још увек одјекује у летњим ноћима између нахерених призренских чардака, славећи раскошну младост и лепоту која не пролази.
-Роман Леле Марковић „Дилебр Тута Јоргушова“ је мозаик од 27 прича испричаних у првом и трећем лицу а у чијем је средишту Дилбер Тута. Једина прича у којој је наратор јунакиња романа је „Искушење“, драматична прича о покушају усвајања детета самохране мајке. Структурисан овако, роман личи на потоке који се уливају у заједнички ток. Распоред прича није увек хронолошки, уз напомену да се у некима од њих ретроспективно причање зналачки користи. Сам живот Дилебр Туте подељен је у три периода: младост пре удаје у Призрену, удаја и брачни живот са Призренцем Лазом Ђурђевићем, други брак са Тетовцем Милетом Бошњаком, каже реце нзент књиге професор др Радивоје Младеновић.

Сусрет заљубљеника у књижевност и Призрен

-Уочи Видовдана ове године, није била само промоција књиге „Дилбер Тута Јоргушова“ у парохијском дому Св Саве већ је то био сусрет пријатеља, Призренаца, родољуба, заљубљеника у књижевност и Призрен. Сала од преко 100 места била је дупке пуна, вече надахнуто, учесници експресивни у наступу и излагањима, публика пуна емоција. Била сам јако дирнута доласком својих пријатеља, песника, колега, школских другова, родбине, познатих и непознатих, драгих људи које нисам видела деценију-две… Од синоћ ми непрекидно стижу поруке и позиви као наставак дивних речи које разменисмо синоћ, топлих загрљаја који потврђују да пријатељство и љубав и те како трају. Хвала учесницима у промоцији који су још једном показали да су уз мене увек када затреба и увек ту да подрже мој рад. Хвала вам свима дивни људи на овоме што доживех синоћ, памтићу до краја живота… Да се сретнемо опет новим поводима, да уз песму славимо живот упркос свему, баш како је живот волела и јунакиња мог романа „Дилбер Тута Јоргушова“. Овим се речима захваљује публици и свим љубитељима њених питких прозних и поетских дела, изузетно поштована и цењена књижевница, Призренка Лела Марковић.
Лела Марковић се за помоћ и подршку у стварању овог романа захваљује рецензентима, затим Бојану Бабићу и Златку Маврићу на саветима и свесрдној подршци, Зорану Гарићу, директору Покрајинског завода за заштиту споменика на уступљеној фотографији из издања Завода.
Игуману манастира Бањска, оцу Данилу захваљује за сећање на обичај умивања иконе Св. Илије. Свом оцу Мирољубу Марковићу, теткама Оливери Вуковић дев. Марковић, Борислави Баровић дев. Марковић, и Оливери Богојевић дев. Дашић за сећања на Призренце и Призренску свадбу. Јефи Љакић се захваљује за податке о породици Петровић, Синиши Јовановићу за легенду о платану цара Душана (коју је чуо од г-дина Луке Аврамовића а он од монаха), Сунчици Сенић(дев. Долашевић), Игору и Дејану Тодоровићу и Јовици Стојковићу за додатне информације и подршку.
На крају промоције Лела Марковић је преко 40 минута потписивала своју нову књигу бројним гостима који нису хтели д оду са овог скупа без романа са потписом угледног аутора.
Легенда: Са промоције у парохијском дому Храма Св Саве
 С. Ђукић