Обнављањем цркве обнављамо и живот у граду

 Нова црква у Липљану посвећена Светим мученицима Флору и Лавру, на жалост, нема иконостас. Зато смо прошле године задужили дуборесца који већ ради на иконостасу и тражили смо благослов владике да кренемо и са фрескописањем цркве. Новац се већ прикупља и то су добровољни прилози, прича отац Драгиша Липљан је до 1999. године био већинско српско место. Сада је ситуација сасвим другачија.

 

 

Свега неколико одсто Срба живи у самом граду – нешто преко 300. Зато је за све њих, али и Србе из околних мешовитих села, порта цркви Ваведење Пресвете Богородице и Светих мученика Флора и Лавра веома важна. То је једино место где се осећају сигурно, ту се последње 23 године потражи спас када је било какав већи проблем у питању. У порти се Срби окупљају и друже, то је једино место у граду где деца могу да се играју. Липљан је посебно страдао у мартовском погрому 2004. године када је запаљено на десетине српских кућа и када је на прагу свог дома убијен Ненад Весић. То је био преломни тренутак за многе Србе који су за кратко време одлучили да напусте град.

ШТО ВИШЕ СВЕШТЕНИКА МЕЂУ НАРОДОМ

Отац Драгиша Јеринић, липљански парох, каже да је та парохија некада била велика и да је обухватала и велика српска села као што су Добротин и Доња и Горња Гуштерица. – На Косову и Метохији тренутно нема великих парохија. Циљ је да што више свештеника буде међу народом, зато сада у поменутим селима имамо посебне свештенике а парохије су смањене. Свештеници треба да буду што доступнији људима у овим изазовним временима. Да би сачували једни друге и да би покушали што више да урадимо како би остали и опстали – прича за „Јединство” отац Драгиша. – Годину и по дана како сам у Липљану и трудим се колико могу да што боље организујем живот преосталих Срба. Трудимо се да ово наше место под сунцем обновимо, средимо, јер тако обнављамо и себе. Нова црква у Липљану посвећена Светим мученицима Флору и Лавру, на жалост, нема иконостас. Зато смо прошле године задужили дуборесца који већ ради на иконостасу и тражили смо благослов владике да кренемо и са фрескописањем цркве. Новац се већ прикупља, то су добровољни прилози, и од прошле године скупили смо нешто више од 15 хиљада евра. За сређивање, фрескописање целе цркве требаће нам више од 50 хиљада евра. Имамо и обећање нашег владике да ће се он заузети да нам помогне и Канцеларија за Косово и Метохију – казао нам је отац Драгиша и додао да је црква Светих Флора и Лавра саграђена 1934. године и да до сада није фрескописана. Подсетимо, црква је у мартовском погрому оштећена, али је 2006. године обновљена под руководством Комисије за спровођење обнове на српским православним објектима на Косову. Према речима липљанског пароха оца Драгише Јеринића, стара црква Ваведења Пресвете Богородице из 14. века, реновирана је прошле године. Поправљен је под, комплетно је обновљено осветљење и сада је свака фреска у цркви видљива, односно посебно истакнута. – Покренули смо са Црквеним одбором акцију да обновимо и звонару у порти. Надам се да ћемо уз помоћ Божију и добрих људи успети да у дело спроведемо све планирано до 2024. године када ћемо обележити 90 година цркве Светих мученика Флора и Лавра – каже отац Драгиша. – Јављају нам се верници са свих страна, Липљанци који су отишли из града после свих немилих догађаја из не тако далеке прошлости, али и они који су пре 40 и више година отишли у бели свет. Вест о прикупљању средстава објавили смо и путем друштвених мрежа и на тај начин стигли и до најудаљенијих делова света. Пре непуних месец дана добили смо вредан поклон за цркву и то од нашег верника Зорана Симијоновића који још увек живи у граду и Липљанца који се давно преселио у Канаду, Зорана Стојановића Панча. То је трактор косачица која нам је била преко потребна за одржавање дворишта. На лето чекамо поновни долазак Стојановића, већ је био прошле јесени, да се мало и дружимо а имамо и његово обећање да ће наставити да помаже, и не само он већ и његова фамилија из Канаде и Шведске. Хвала Богу има људи који прате шта се дешава, шта се ради и вољни су сходно својим могућностима да помогну – истиче парох липљански.

У ПЛАНУ ОТВАРАЊЕ БИБЛИОТЕКЕ И РАЧУНАРСКОГ ЦЕНТРА

Према његовим речима, у плану је и да се код градског бунара који се налази у непосредној близини црквене порте и поред кога се налази дрвена брвнара, отвори библиотека. Да се из Градске библиотеке коју су заузели Албанци, преузму све књиге на српском језику и сместе у већ постојећи објекат. – Замисао је да то, поред библиотеке, буде и неки мали рачунарски центар за младе. Да се деци организују часови са наставницима информатике, да уче енглески језик па чак и основе албанског језика, што да не. Та земља је према сведочењу људи црквена али није кроз папире то заведено, већ је некада давно то парче земље претворено у друштвену својину, и пишемо молбе и захтеве да нам то дају на коришћење – каже липљански парох. Тик уз порту налази се и плац који припада исламској заједници и отац Драгиша каже да то власништво њима нико не спори. Пре неколико година настао је проблем јер су они хтели да подигну зграду од неколико спратова, величине 500 квадрата. – Сагласни смо да ту могу да подигну објекат какав су некада имали, а то је била једноспратна дрвена зграда. Ми желимо да се придржавамо закона који је донет и који каже да је црква Ваведења Пресвете Богородице у специјалној заштићеној зони и не сме ништа у кругу од 50 метара да се гради мимо наше сагласности. Постоји и страх да уколико би њима дозволили да подигну вишеспратницу, да ће Албанци кренути да купују околна српска имања и да граде зграде, јер управо од тог места почиње улица са српским кућама које се налазе око цркве, и где су смештене амбуланта и Општина Липљан по српском систему – објашњава отац Драгиша и наглашава да је највећа концентрација Срба управо у делу око липљанских цркава. Посебну пажњу привлачи застава која је истакнута на звонику у порти. Отац Драгиша каже да је било притужби због заставе и да је долазила полиција да интервенише, али да је све сређено када је објаснио да је то црквена застава и да ће бити ту свих 365 дана у години, не само о већим празницима каква је иначе пракса била до његовог доласка. Тренутну безбедносну ситуацију у Липљану је тешко описати. Провокација има али, према речима оца Драгише, Албанци све више институционално саботирају Србе. Приметан је тај притисак кроз институције који је тешко подношљив. – У институцијама ретко желе да говоре српским језиком, иако је то један од два службена језика на овим просторима и знамо да га знају. Избегавају нас, опструишу и слично. Само са полицијом имамо нешто бољи облик сарадње, док су остале институције далеко од неког подношљивог нивоа – прича нам отац Драгиша. Већа окупљања Срба у Липљану су за Ускрс, Божић, Свете Тројице, Успење Пресвете Богородице, за празник Светих Флора и Лавра и Ваведење Пресвете Богородице. – У Липљану су преузели све градске институције и протерали Србе. Заузели су зграду општине, обе школе, предшколску установу, дом здравља и све остале институције. Једино је црква опстала, а српске институције се сада налазе у њеној непосредној близини. Зато чинимо све да сачувамо наш народ и у то име посете надлежних из Београда морају бити чешће, да представници власти буду стално уз народ а не само једном, двапут годишње. Да дођу да их питају шта им треба како би остали и опстали, да слушају људе о њиховим потребама. Овако постоји и мали револт код грађана јер се осећају запостављено – каже на крају нашег разговора липљански парох отац Драгиша Јеринић.  М.Чанковић