ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОМОЦИЈА КОСОВОСКО -МЕТОХИЈСКЕ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ПАНОРАМА“ ЈЕДИНСТВО У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

 

 

Сала Удружења књижевника Србије у Београду била је премала да прими све поштоваоце новинско -издавачке куће „Панорама“ -Јединство из Приштине на престављању издања „Од Видовдана до Видовдана“.
Поздрављајући љубитеље писане речи, који су дошли да се поклоне изворишту српског стваралаштва Косову и Метохији, односно Јединству, које најоргиналније негује и чува српски језик и писмо, вредна и харизматична директорица Рада Комазец је на почетку подсетила на изгнанство и све са чиме се суочавало „Јединство“, његова издавачка делатност и запослени од 1999. године,
– „Јединство“ и његови запослени сведоче да изгнанством не престаје све и да се сваким даном треба борити. Наша кућа је похарана, спаљена, прогнана из свог дома из Приштине али се издавачка делатност „Панорама Јединство уздигла као птица феникс, борећи се за цивилизацијске тековине човечанства, права на језик и културу, коју су нам преци сачували и нама предали препознатљиво и немерљиво културно благо на Косову и Метохији. Очувања језика и писма кључно је за очување националног идентитета народа . Наша културна, књижевна и духовна традиција материјализована је кроз наш језик, а највећи домети језика су управо у књижевном изразу што ствара наша издавачка кућа већ осам деценија на месту где је српски народ и његов језик најугроженији – рекла је директорица и уредница ових издања Рада Комазец.

– Уколико носите у срцу Косовски завет а у оку небо изнад Грачанице, Пећке патријаршије, Дечана и Љевишке на путу сте праведника и биће излаза. Управо тако хода „Јединство“ и његова издавачка делатност већ осам деценија . Хода као и српски народ на Косову и Метохији. Хода, пада, трпи, али и устаје- навела је Рада Комазец и додала,
– Иза наше куће стоји богата традиција вредна поштовања , предан рад, професионална сарадња са ауторима, квалитет и национална одговорност, чување језика и писма као темеља идентитета у постојбини свеколиког српства. Директорица Комазец је истакла да је издавачки концепт „Панорама“ -Јединство био и остаје публиковање стваралаца са косметских простора. Срски књижевници су кроз векове били ти који су на најбољи начин умели кроз своје стихове да преточе Видовдански и Косовски завет и учине да Косово буде и постојбина , не само српске Цркве и државе, већ и писане речи и уопште стваралаштва – казала је Комазец.
Српски језик којег „Јединство“ и наша издавачка делатност са посебном пажњом гаји на Косову и Метохији прошао је бурна развојна раздобља- подсетила је директорица Комазец и истакла да је упркос свим потешкоћама успео очувати самосвојност , без обзира на силне притиске који су у историји долазили,
– Можемо се похвалити богатом језичком баштином и сјајном језичком историјом. Историјски континуитет ћирилице на Косову и Метохији као и на целом српском језичком простору може се пратити кроз векове, од мисије Светих Ћирила и Методија, када почима да тече велика континуирана , препознатљива и обоготворена словенска писменост. Срби су најзначајнији наследници ћирило -методијске мисије, традиције и мисли, а Јединство чувар ћирилице, језика и српског идентитета на месту изворишта, где је тренутно најугроженији – нагласила је директорица Комазец.
Међу драгоценим издањима у протеклих годину дана поменуте издавачке куће попут ”Мали чаробњаци” Милутина Ђуричковића, ”Седам јутара сутра” Радосава Стојановића, ”Кој пуши дувана” аутора Љубомира Вучковића, четири свезке часописа ”Стремљења”, посебно се изваја збирка приповедака ”Пут за Дечане” вајара академика Светомира Арсића Басаре, која се, према речима Раде Комазец, састоји од аутобиографских прича аутора који је одрастао у селу Севце на обронцима Шар планине.
Милица Лилић Јефтимијевић надахнуто је говорила о причама „Кој пуши дувана“ аутора -Љубомира Вучковића које су писане на призренско тимочком дијалекту као и о драмским текстовима за децу нашег писца Милутина Ђуричковића који је преведен на 20 језика. Она је овом приликом истакла једно своје запажање да се у Вучковићевој књизи често среће стари српски језик, односно „сречански народни говор“ који Горанци називају горанским језиком ,
– Нека га они тако зову, али ми треба да знамо да је то уствари српски језик, рекла је књижевни критичар Милица Лилић Јефтимијевић, наглашавајући да су Вучковићеве приче са душом отете од заборава.
У издању „Панорама“ -Јединство у библиотеци „Григорије Божовић“ појавила се и нова збирка песама знаменитог писца Радосава Стојановића „Седам јутара сутра“ о којој је говорио бивши уредник часописа „Стремљења“ Радомир Стојановић , који је , између осталог, навео,
-Још од првог објављивање збирке „Инословље“ било је јасно да се појавио оргинални песник који поседује необичну поетску ватру и неисцрпну стваралачку енергију. Нема ниједног књижевног жанра , а да се у њему није огледао и оставио значајан траг. Многе поетске и прозне теме овог писца тичу се живота и судбине косовско -метохијски Срба- казао је Стојановић и додао,
-У овој поезији доминира рима мада има и песама у слободном стиху и све се оне ослањају једна на другу и творе јединствено и уверљиво поетско ткиво. Има у овој збирци и родољубивих и љубавних песама , песама о косовско -метохијском човеку и општем људском удесу – истакао је Стојановић.
Радомир Стојановић је подсетио на дугу традицију часописа за културу и књижевност „Стремљења“ једином те врсте чији је први број штампан пре 63 године.
-Сама та чињеница да траје више од 60 година говори о потреби и значају његовог настанка. У међувремену појављивали су се и гасили многи часописи на српској културној сцени, а једино је он опстао читаво то време, задржао структуру, окупљао и оплемењивао садржај новим књижевним именима, не само са КиМ већ из свих српских подручја уз, можда, промену само својих корица. Циљ часописа приликом формирања био је да реши једно питање тог уског грла издавачке делатности, јер тада је само у ”Јединству” могло да се објављује. Шесдесета година прошлог века донела је, рекао бих, поплаву даровитих писаца и појавила се потреба за формирање часописа који је постао дом свих оних писаца који су имали шта ново да кажу,рекао је Стојановић и додао да се у часопису пажљиво прате и сва збивања на српском књижевном небу, не само на КиМ, али и да часопис ”Стремљења има ту тенденцију да прати и све оно што је ново у светској књижевности. Тако су у најновијем издању објављени радови италијанских ствараоца, потом Француза, Индијаца, Кинеза, Американаца, што значи да часопис задржао све рубрике по којима је деценијама препознатљив.
Поезију из „Стремљења говорила је Магдалина Тмушић, народни појац Јефимија Ђиновић разгалила је срца бројних поштоваоца Панорама -Јединства старим косовским песмама, а модератор песник и потпредседник УКС -е Видак Масловарић није крио емоције према Косову и Метохији и јединој новинско издавачкој кући на КиМ, која постоји пуних 79 година . Посетиоци су били под емоцијама али видно расположени, а директорица Комазец за посвећен и вредан рад, за организацију, за све што чини на пољу заштите културе и језика на Косову и Метохији добила је од поштоваоца „Јединства“ -Панорама цвеће.
С. Ђукић