Одлучни да остану на својим прадедовским огњиштима

Приоритет је отварање обданишта и изградња Дома културе Српско село Горња Гуштерица има 600 становника, односно 140 кућа. Ниједна кућа није продата и ниједна кућа није празна.

 

 

То ово лепо уређено село издваја од осталих у централном делу Косова и Метохије и чини га посебно занимљивим. У њиховом власништву је око 300 хектара обрадиве земље која се такође не продаје, односно врло мало је до сада њива продато. У селу има доста деце и младих. – Не могу да кажем да нико из села није отишао, али је то мали број. То су углавном млађи људи који одлазе у потрагу за послом и бољим животом али куће у којима су живели нису празне, у њима живе чланови њихових породица. Најважније од свега је да немамо проблема са Албанцима, с обзиром да свакодневно пролазе кроз село. То су људи које ми углавном познајемо и за сада је све у реду – говори председник Локалног савета Горње Гуштерице, односно представник села Славиша Симић.

MЕШТАНИ НЕ ОДЛАЗЕ НИТИ ПРОДАЈУ ЗЕМЉУ

Он каже да су двојица Срба убијена одмах по доласку Кфора недалеко од села, али то мештане није поколебало у намери да остану. Горња Гуштерица по српском систему припада општини Липљан и налази се на магистралном путу за Јањево. Поменути пут дели село на два дела, и мештани нам рекоше да кроз село пролази и пут који води до албанског села Оклап. У центру се налази црква посвећена Светој Недељи и реновирана зграда амбуланте. Недалеко одатле је такође реновирана школа, истурено одељење ОШ „Кнез Лазар” из Доње Гуштерице. Средствима општине Грачаница центар села је уређен и направљен мали парк са клупама. У селу постоје четири продавнице, па се мештани окупљају и испред њих. Летину коју скупе, углавном су то пшеница и кукуруз, продају Албанцима и кажу да нема проблема. Све што откупе поштено плате, и нису до сада имали лоша искуства. Занимљиво је да у селу нико више не држи краве, иако је било породица које су имале по 10 грла. Славиша Симић и његова супруга Слободанка су до пре годину дана држали 70 коза, и сир и млеко продавали и Албанцима који су на кућу долазили да купују. Према њиховим речима, живот у селу није лош, али далеко од тога да нема проблема. Славиша као представник села у разговору са нама набраја све оно што покушавају да реше у сарадњи са локалном самоуправом у Грачаници. – Највећи проблем је обданиште. У селу је пре шест година саграђена нова зграда преко УСАИД, али никада обданиште није прорадило. Нова зграда пропада под зубом времена, као и дечије игралиште у дворишту. Ја сам у име села предао захтев општини Грачаница и обданиште су обишли и председница општине Љиљана Шубарић и начелник Косовског управног округа Срђан Поповић. Те посете су нас охрабриле да ће се после много година тај проблем решити, да ће обданиште почети са радом јер у селу узраста од једне до пет година има 46 деце. То није мали број, напротив, наглашава Симић.

ТРЕБА ИМ ЛЕКАР И ДОМ КУЛТУРЕ

Родитељи који имају услова и могућности своју децу уписују у липљанско обданиште које је сада измештено у суседно село Доња Гуштерица, али то је мали број деце. У Горњој Гуштерици су убеђени да би много више деце ишло у обданиште да је оно у селу. Проблем је и што у амбуланту више не долази доктор као раније. У селу мисле да је разлог томе што је Доња Гуштерица близу и да је због тога обустављен долазак лекара. – Пракса је била да два пута недељно долази доктор из Дома здравља у Доњој Гуштерици. Сада у амбуланти раде само медицинске сестре и на прегледе морамо да идемо до поменуте здравствене установе. У селу има доста старијих људи и заиста би долазак лекара много значио, барем да то буде као раније два пута недељно – каже Симић. – Нас у општини нико не помиње, нити наше проблеме и они се годинама гомилају. Заиста мислим да би ситуација била другачија када би имали одборника из Горње Гуштерице – истиче Симић. Као проблем у Горњој Гуштерици наводе и чињеницу да сем скоро обновљеног спортског игралишта млади немају где да се окупљају, и са поносом кажу да у селу има доста омладине. – Темељ за изградњу Дома културе постављен је још давне 1984. године и ту се стало. Осам хиљада блокова који су били допремљени за његову изградњу пропали су, а ни темељ се више не види. Једна таква институција је више него потребна. Као представник Локалног савета општини сам предао захтев за градњу Дома културе – прича Симић. Проблем села је и запуштена сеоска трафостаница која се налази у црквеној порти, на неколико метара од цркве. Такође на сеоском гробљу је ограда стара, кажу у Горњој Гуштерици, можда и 100 година и мора нова да се уради. Имају и проблем са поплавама, односно један део села ближи потоку, неких 50, 60 кућа. Мештани Горње Гуштерице са којима смо разговарали одлучни су у намери да дају све од себе да се наведени проблеми реше. М.Чанковић