субота, 25. септембра 2021. | 11:40

ОДЛУЧНИ ДА ПЧЕЛАРСТВО ПОСТАНЕ ПОРОДИЧНИ ПОСАО

– У захтеву Канцеларији за КиМ написао сам да постојећи посао могу да проширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцалицу за мед, димилицу, машину за прављење саћа, односно неопходна ми је та пратећа опрема. Поред финансија, проблем је да то овде и набавим – прича Синиша Перић

 

 

Синиша и Драгана Перић, њихова деца Лазар и Милица, као и деда Павле, на окућници од око 30 ари у селу Преоце, живе у уређеном, правом косовском домаћинству. За разлику од многих у овом делу Косова Перићи своју стару кућу, која има више од 70 година, нису порушили већ је и даље користе. У дворишту је и новија кућа, и све одише чистоћом. Испред ње орах стар око 100 година ствара угодну хладовину и у таквом окружењу разговарамо са Синишом. Један поглед на све што нас на имању ове породице окружује прича причу о њиховом вековном косовском пореклу, о генерацијама које су имање градиле, чувале у злим и лошим времeнима, али увек опстајале. Синиша и Драгана, а од Бога здравље, сутра и њихова деца, настављају традицију својих предака. Перићи причају како планирају да прошире кућу јер деца расту и потребне су им засебне собе. У селу где се све више кућа продаје, радује чињеница да има и оних који планирају да граде.

ЉУБАВ ПРЕМА ПЧЕЛАМА ПРЕНОСИ СЕ ГЕНЕРАЦИЈАМА

Од свега што свакодневно раде, Синиша и његов отац Павле издвајају пчеларство као своју велику љубав. – Откада знам за себе имамо пчеле. Некада је то било више некад мање кошница, али смо увек држали пчеле – каже Синиша, а његов отац додаје да су пчеле имали и откад он памти. Њихове кошнице су окружене воћњацима и зеленилом, а у непосредној близини Перићи су посадили 10 ари под фацелијом, медоносном биљком. Она је неопходна јер у пољу више нема сунцокрета, а мало је и багрема. Обишли смо их само неколико дана после врцања меда и на нашу опаску да смо закаснили Синиша одговара: „Нисте. И да сте дошли када смо врцали мед, тешко да бисте имали шта да видите и снимите. Лоша година када је пчеларство у питању”. Према Синишиним речима, високе температуре нису погодовале пчели. Излазиле су у пашу рано ујутро и поподне, и ту нису успеле ништа да скупе. Најбоља температура за пчелу је 28 до 30 степени, овог лета температура достиже и 40 степени. Екстремно топло време и недовољно падавина баш онда када су требале, учиниле су да и засађена фецелија буде лоша. – Све се некако наместило да буде, да тако кажем, наопако. Ипак је ова година нешто боља од прошле. Она је била баш катастрофална. Ове смо извадили у просеку девет килограма меда по кошници, прошле ништа – прича Синиша и додаје: Од кошница које имамо знали смо да скупимо и до 400 килограма меда, сада 92 килограма, па ви видите колика је то разлика. Једна кошница, када је добра година даје између 30 и 40 килограма меда. Ове године имали смо 17 друштава на спрату и од њих је само десет дало мед, као што сам поменуо по девет килограма по кошници. Од укупног броја друштава седам су Перићи били принуђени да разроје, јер када већ није било меда најбоље решење је било да се од једне кошнице направе две. Тренутно имају 47 друштава, седамнаест више неко на почетку пролећа. – Око пчела има посла током целе године. Сада планирам да ојачам нешто слабија друштва а то значи да један или два рама узмем из бољих кошница и пребацим у лошије. Затекли сте ме у припреми шербета за прихрану пчела. То најбоље говори колико је ова година лоша. Када је све како треба пчела сама обезбеди храну, сада треба да припремим 60 одсто хране, док су 40 одсто саме спремиле. Онда креће припрема за зиму и да чекамо каква ће наредна година бити. Мало смо исцрпљени јер већ две године слабо има меда, али нећемо одустати јер сви волимо овај посао – каже Синиша. Синишина супруга Драгана помаже у свему када је пчеларство у питању. Она нам објашњава да је у послу око пчела равноправна са њима и одлично познаје посао. – Нисам ништа знала да радим око пчела, али сам уз Синишу све научила. Није ми тешко, радим за своју кућу и децу. Није то толико тежак и „само мушки” посао. Има и жена пчелара и одличне су у том послу. Не бојим се да уђем међу пчеле – каже нам Драгана.

ТРАЖИЛИ СУ ПОМОЋ ОД КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА КИМ

Синиша је предао захтев Канцеларији за Косово и Метохију како би добио донацију и кренуо још озбиљније да се бави пчеларством. – У захтеву сам написао да постојећи посао могу да проширим за још 30 кошница. Тражио сам празне кошнице, без пчела, врцалицу за мед, димилицу, машину за прављење саћа, односно неопходна ми је та пратећа опрема. Поред финансија, проблем је да то овде и набавим. Сазнао сам да ми је захтев прихваћен, али ништа нисам добио. Недавно сам захтев поновио и видећу да ли ће сада да помогну – прича нам Синиша и додаје да не одустеје у немери да му држава Србија помогне да се бави пчеларством са још већим бројем кошница. Бављењем пчеларством, односно повећањем броја друштава, Перићи би побољшали своје тренутно финансијско стање, јер Синиша прима такозвани минималац а деда скромну пензију. – Радовао сам се тој помоћи, да будем искрен. Сваке године повећавам број кошница и уколико би добио помоћ од Канцеларије то би мојој породици пуно значило у сваком смислу, а пре свега у оном да можемо да живимо од свог рада. Пчеларство је скупо, и ја тренутно сам не могу да проширим посао како би хтео. Једна кошница кошта више од 60 евра и финансијски то не могу да испратим. Трудимо се колико можемо, али без конкретне помоћи сами мало тога можемо – објашњава Синиша. Он је члан Пчеларског друштва „Нуклеус” из Грачанице и каже да му то пуно значи јер лакше долази до информација, иде на предавања из области пчеларства и размењује искуства са другим пчеларима. – Као у сваком послу и у пчеларству је неопходно стицање новог знања. Ја имам добру основу, ту је мој отац, мој ујак се такође бавио пчеларством, имао сам од кога да учим али није на одмет да проширим своје знање – казао нам је Синиша Перић из Преоца. Синиша прича и како обрађује мање земље, три хектара од ранијих осам, јер у условима какви јесу и када је тржиште у питању, али и набавка репроматеријала, климатски услови, за мале произвођаче пољопривреда је постала неисплатива. Зато Перићи желе да се преоријентишу на пчеларство. Размишља и да одустане од узгајања свиња. Улагања су огромна, а све остало зависи од много фактора. При томе свој рад уопште не рачунају. Поред пчеларства Драгана и Синиша узгајају поврће у башти за своје потребе. – Трудимо се да све што произведемо буде здрава храна. Минимум препарата користимо јер желимо да нам се деца здраво хране. Велики је ово плац и посла има за сваког, чак се понешто нађе за Лазара и Милицу. Они хоће да помогну, мада су још мали – прича нам овај млади брачни пар чије старији син има 11 а девојчица девет година. М. Чанковић

Подели на: