Осам векова уметности под окриљем СПЦ

 – И у своје време сведочили смо тешким страдањима нашег народа са којим смо страдали и наша Црква и уметничка дела, јер је њиховим уништавањем смишљено нападан православни идентитет Срба. Иако је до данас преостао мали део најстаријих црквених драгоцености, сачувано је, ипак, много чесних моштију, повеља, рукописних књига, светих икона, свештених одежди и богослужбених сасуда и крстова – речи су патријарха српског Иринеја којим је отворен каталог који прати изложбу

 

У Музеју Српске Православне Цркве у Београду, у среду 9. октобра 2019. године отворена је изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве”, а у склопу централне прославе 800 година самосталности СПЦ. Изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве 1219 – 2019” уприличена је поводом прослављања великог јубилеја аутокефалности. Упознаје посетиоца са осам стотина година континуитета црквено-уметничког стваралаштва, хронолошки приказујући развој рукописних и штампаних књига, црквеног текстила, иконописа, богослужбених сасуда и других дела примењене уметности. Разноврсност и лепота ових остварења, груписаних по врсти материјала, типу и намени, сведоче како о духу њихових ктитора и стваралаца, тако и о посвећености са којом су чувана од времена Светог Саве до данас (лета господњег 2019. или 7528. од постанка света). – И у своје време сведочили смо тешким страдањима нашег народа са којим смо страдали и наша Црква и уметничка дела, јер је њиховим уништавањем смишљено нападан православни идентитет Срба. Иако је до данас преостао мали део најстаријих црквених драгоцености, сачувано је, ипак, много чесних моштију, повеља, рукописних књига, светих икона, свештених одежди и богослужбених сасуда и крстова, речи су патријарха српског Иринеја којим је отворен каталог који прати изложбу. Изложбу су приредили управник Музеја, ђакон Владимир Радовановић, др Миљана Матић, Марија Јовић, Биљана Цинцар-Костић, ђакон Александар Секулић, Петер Крајинц, Александар Радосављевић и Стефан Којадиновић. – Што су бивале веће размере похара, то су после њих наступала времена свеобухватних обнова. Али када нешто почива на чврстим темељима, попут куће утврђене на камену из јеванђеоске приче (Мт7, 24-7; Лк.6, 46-49), траје до краја васељене, речи су ђакона Владимира Радовановића. О изложби за „Јединство” говори кустос Музеја, Биљана Цинцар-Костић.

• Поводом осам векова историје Српске православне цркве у Музеју СПЦ траје велика изложба „Осам векова уметности под окриљем СПЦ”. Пред каквим сте се задатком нашли када сте кренули са припремом изложбе из  богате уметничке ризнице СПЦ?

– Требало је на ограниченом простору приказати богату уметничку баштину Српске православне цркве, насталу током осам векова, од Пећке патријаршије и Дечана до манастира Крка. Концепт је био да се из расположивог материјала одаберу ваљани примерци од – старе рукописне књиге и србуља, преко архивског материјала, икона, портрета, црквеног метала, црквеног текстила, црквено-уметничких предмета од дрвета и слоноваче.

• Чиме сте се руководили да би изложба била прилагођена актуелном тренутку?

– Определили смо се за принцип да се у сваком веку, од сваке врсте материјала, из доступних ризница, одабере естетски најрепрезентативнији експонат.

• Које уметничке вредности сте издвојили из ризнице косовскометохијског наслеђа за ову изложбу?

– Предмети који потичу са простора Косова и Метохије су Родопово звоно (1432), епитрахиљ из 15 века, антиминс и Лонгинова плаштаница из 16, те икона Опело Стефана Дечанског 18. столећа. Манастиру Високи Дечани припадају две литијске иконе чудотворне Богородице Пелагонијске и кивот Стефана Дечанског из 14, кадионица светог Краља из 15, Радивојев путир и звездица, епитрахиљ, као и житејна икона св. Стефана Дечанског из 16, и престони крст из  17. века који у себи носи део крста цара Душана.

• Шта се све нашло пред лицем публике од књига и рукописа староставних из Високих Дечана и Пећке патријаршије и из којих су периода?

– Велики број нашег културног и духовног блага своје порекло води из ризница ова два значајна манастира. То је најпре Патерик и Апракос из Црколеза – писани на пергаменту у 13. веку, те Јеванђеље из Пећи из истог доба. Потом се јављају Дечани са међу најстаријим преписом Крмчије и Лествице из 14. столећа. Затим су ту богослужбене књиге – Минеји и манастирски Типик прописан у Јерусалиму. Потом је ту важно штиво расправе Григорија Паламе, те превод скупа византијског права у књизи Синтагма Матије Властара. Из времена обновљене Пећке патријаршије, у 16. веку остали су примерци раскошних Јеванђеља, са сликаним украсом у злату који се простирао и преко читаве странице.

• У част јубилеја први пут су представљене руком писане књиге, специјално коричене и обрађене оковима. Можете ли да нам и о томе нешто кажете ?

– У посебним двема просторијама изложено је 118 примерака старе рукописне из периода 13. – 19. века и близу тридесет србуља (првих штампаних књига) од 15. до 18. столећа. Најстарији кодекси писани су на пергаменту, црним и црвеним мастилом. Потом се појављују примерци са орнаментом од минералних боја уз употребу топљеног злата, а потом и књига писана на хартији. У 16. веку срећемо се са окованим Јеванђељима украшеним сценама из Новог Завета. Својим примерцима приказани су преписивачки центри у Црколезима, Пећкој патријар
шији, Хиландару, Дечанима, Смедереву, манастирима Крка, Пакрац, Ораховица, Ломница, Добрун, Рача, Беочин…

• Велика јубиларна изложба у Музеју СПЦ  обухватила је и јединствену галерију иконописа коју чине иконе из ризница Високих Дечана, Пећке патријаршије. Реците нам нешто и о томе?

– Поводом изложбе трудили смо се да из нашег фонда изложимо предмете који воде порекло из различитих манастирских ризница, с обзиром на то да оне чине целину из периода српске уметности – обележеног доласком патријарха српског Макарија 1557. на трон у Пећи и његовом обновом целокупног црквеног живота. Ове иконе су настале из руку знаменитих иконописаца: зограф Лонгин, Кир Георгије и Козма зограф, Андреја Раичевић, Георгије Митрофановић, зограф Радул, Даскал Димитрије, Алексије Лазовић…

• Посебне целине чине литургијски и црквени текстил и вез, богата архијерејска панагија, уметнички предмети међу којима и крстови?

– Осим збирке старих рукописних књига, те икона из времена обновљене Пећке патријаршије, у поставци је приказан део фундуса црквеног текстила – кроз примерке богослужбених утвари и одејанија од 15 до 19 века. Из истог периода следи скуп других инсигнија архијерејског достојанства. Ту су архијерејски орари и појасеви, митре, жезла и збирка панагија. За ову прилику, по први пут су у поставци панагије – енколпиони, један из 12, други 14. столећа. Изложена је збирка средњовековних чаша, богослужбених сасуди и дуборезни престони крстови са оковом и полудрагим каменом.

• У којем веку и где су настала највреднија уметничка дела под окриљем СПЦ ?

– На Светосавском путу, на коме се нашао наш народ од краја 12. века, настајао је велики корпус вредне српске црквене уметности. Поручиоци ових дела најпре су били припадници владарсих лоза Немањића, Лазаревића, Бранковића, Балшића, Котроманића, Црнојевића. Потом су ту часни архијереји Пећке и Карловачке патријаршије, а онда и народ са даровима начињеним у славу Тројединог Бога, све до наших дана. Велики део тог корпуса црквених уметничких предмета и књига је кроз векове нестао у ратним метежима и разарањима. Данас располажемо само његовим делом, оним што је народ српски успео да отргне из чељусти уништења разних непријатеља и освајача – до савременог доба.

• Изложбу прати одговарајући богато опремљен каталог. Колико је требало времена да приредите овако значајну изложбу и каква је посећеност?

-Изложбу прати истоимени каталог, аутора др Миљане Матић, који је настао у сарадњи са другим кустосима Музеја СПЦ , у коме је кроз збирке – са одговарајућим историјским освртом уз одабрану литературу, приказано кроз фотографију и преко стотину истакнутих експоната. Још пре две године, у очекивању овог јубилеја, настала је идеја о репрезентативној изложби. Од тада се сукцесивно ради на њеној реализацији, али месеци који су претходили отварању представљају период врло преданог рада свих запослених у Музеју. До сада је кроз поставку Изложбе прошло око четири хиљаде, тако да очекујемо да ће се до званичног затварања почетком децембра достићи цифра од пет хиљада посетилаца. Славица Ђукић