Остали без општине и самосталног одлучивања

Док у свим европским државама, а нарочито онима које су у Европској унији, етничке заједнице чине богатство тих држава, онако како је прописано правилима ЕУ и ОЕБС-а, дотле на самозваном Косову етничка заједница

 

 

Горанаца у Гори на Шар планини је у потпуности обесправљена и на ивици апсолутне егзистенције као етничка заједница Г оранци као етничка заједница на Косову и Метохији, наочиглед УНМИК-а, ЕУ, ОЕБС- а, Кфора и свих других који се баве проблемима народа, мањина и заједница, прети нестанак и периферна маргинализација. Двадесет пет година од конфликта и 15 година од самопроглашене независности Косова, у средишту преговора стално су Срби и Албанци, а готово никад животи њихових комшија из мањинских заједница, пре свега Горанци, којима је уз то укинута општина, као локална самоуправа у сопственом одлучивању. На другој страни, Устав такозваног Косова признаје албанску, српску, бошњачку, турску, ромску, египћанску, ашкалијску и горанску заједницу, а на Косову живе и припадници црногорске и хрватске заједнице. Нема наговештаја из Приштине да Горанци данас добију општину, коју су имали до 1999. године иако имају све услове за то: географску целовитост и више од 5.000 становника на тој територији које чине основ за нову општину.

ГОРАНЦИМА УСКРАЋЕНО ДА ИМАЈУ ОПШТИНУ

Приштина је од 30 локалних самоуправа – општина, до 1999. године сада формирала 38 општина укупно, али само је Горанцима ускраћено да имају општину у којој би самостално одлучивали о свом развоју и другим општим интересима народа на својој територији. Питамо УНМИК, ЕУ, ОЕБС, Приштину и Министарство локалне управе у Приштини зашто ћуте о свему овеме и зашто се буквално затире етничка заједница Горанаца на КиМ!? Горанци или Горани су етничка заједница која насељава регион Горе, који обухвата некадашњу општину Гора, до 1999. године, затим део Албаније и Северне Македоније. Горанци су исламске вероисповести, а говоре дијалектом шире познатим као горански говор или нашенски, како свој говор сами називају, односно старословенским српским језиком (призренско- -тимочки дијалект), који се некада изучавао и у Призренској богословији. Школују се на српском језику, према наставном плану и програму Министарства просвете Србије како је одлучено изричитом Одлуком УНМИК-а из 2006. године о основношколском образовању Горанаца на Косову. Према проценама Горанаца има више од 60.000 у Гори и свим другим земљама Европе. Шта год да се пише и тврди о Горанцима, они су ипак своји и са поносом истичу да су Горанци. Они не заборављају ни своје корене, ни порекло и једна су од ретких етничких заједница чији се припадници стално враћају у свој крај, ма где живели, радили, градили своје куће. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих, Социјалистичка Република Србија враћа им сва одузета права од етничких па до општине. На хиљаде Горанаца је вратило своја презимена, а законом Скупштине Републике Србије 26.7.1990. године конституисана је општина Гора, са деветнаест села, која су насељена Горанцима, са седиштем у Драгашу. Држава дозвољава да се на попису 1991. године изјашњавају како желе. По инерцији без икаквог притиска, први пут се изјашњавају онако како заиста вековима сами себе називају. До НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 1999. године, у Гори је живело око 18.000 Горанаца. После јуна 1999. године више од 10.000 Горанаца је напустило Гору због несигурности.

ОПСТРУКЦИЈА НА СВИМ НИВОИМА

Мањи део Горанаца, око 8.000, остао је да живи у Гори. У Гори је, након установљавања Међународне мисије УНМИК и Војне мисије КФОР, појачан притисак албанских екстремиста на Горанце. Десила су се 23 убиства Горанаца, чији извршиоци никада нису откривени. Запаљен је један број горанских кућа. Узурпирани готово сви станови Горанаца који се налазе у Драгашу. Постала су веома учестала физичка малтретирања и премлаћивања Горанаца. Већина запослених Горанаца су незаконито отерани са својих радних места на којима су радили. Горанци се поново сатанизују и опструирају на свим нивоима док ЕУ, УНМИК, ОЕБС и Приштина ћуте о свему томе. Питамо се ко ће заштитити етничку заједницу Горанаца на КиМ? Данас је сасвим јасно да су процеси асимилације безуспешни. Узалудни су били напори бошњачких лидера из свих делова Балкана да у бошњачки корпус инкорпорирају и горански ентитет. Горанци су остали Горанци, школују се и функционишу по законима Републике Србије са јасним аспирацијама за улазак у Заједницу српских општина. Заједница српских општина је назив самоуправне заједнице општина на Косову и Метохији, чије је формирање предвиђено споразумом Београда и Приштине у Бриселу. Планирано је да ову заједницу чине општине Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Такође се разговара и о укључењу Општине Гора у Заједницу српских општина. Међутим, у Приштини се о формирању локалне самоуправе Гора не размишља а ЕУ, ОЕБС су такође далеко да обесправљеној етничкој заједнци Горанаца доделе права која им припадају, односно да добију она права која имају етничке заједнице у свим земљама ЕУ. ‹Упад у Општину Гора З. Влашковић