Отоврени и организовани еколошки злочини

Еколошки криминалитет на Косову и Метохији

 

Косово и Метохија је место порекла, одредишта и транзита за илегалну дрвену грађу која се размењује са Македонијом, Албанијом и Црном Гором. – Отворено је питање проблема загађености Ибра и других токова фенолом и другим штетним материјама
Проблем савремене цивилизације дефинисан као „еколошки проблем“ присутан је и изражен и у јужној српској покрајини, на Косову и Метохији. Сматра се да је слаба примена прописа о заштити животне средине у корену овог проблема не само Косова и Метохије већ и у земљама у окружењу. То се посебно односи нанезаконито прекогранично кретање опасних отпада и незакониту трговину дивљих врста флоре и фауне. У еколошки криминал који се отворено спроводи на већем делу Косова и Метохије, најчешће спадају незаконито прекогранично кретање опасних отпада и угрожених врста дивљих животиња и биља, илегална сеча и илегалан лов. – У вези са организованим еколошким злочинима, Косово и Метохија је место порекла, одредишта и транзита за илегалну дрвену грађу која се размењује са Македонијом, Албанијом и Ц рном Гором. Већина проблема у вези са применом прописа у овој области односи се на слабу административну инфраструктуру, корупцију и организовани криминал. Ови проб леми су отежани недостатком јавног и приватног сектора који су способни да преузму одговорност за услуге које пружају постојеће административне институције УНМИК или ЕУЛЕКС, Мисија ЕУ за владавину права. Ово је истакнуто на недавном научном скупу у Српаској академији наука и уметности у Београду. О озбиљним проблемима који се односе на (не)поштовање и (не)спровођење прописа о заштити животне средине говорила је мр Гордана Петковић, директор Агенције за еколошки консалтинг ЕЦОЛИБРА у Београду. Она је на скупу у САНУ истакла и то да једино Косово у целом региону квалификује загађење животне средине као кривично дело.
Недостатак управљања отпадом је проблем и изазов. Питања загађења животне средине се морају решавати пре него што нове приватне компаније наставе са рударским и индустријским радом укључујући и сектор енергетике. Енергија се на Косову и Метохији добија из старих , непоузданих и неефикасних термоелектрана на угаљ. Приватизација рудника угља се сматра једним од највећих покретача нове косовске економије. Али, рударске компаније се не носе са прошлим и садашњим загађењем животне средине. Случај „Трепча“ показује како је рудник, отворен још у тринаестом  веку постао један од најважнијих загађивача ваздуха, земље и воде на Косову и Метохији јер власти нису ни у прошлости спроводиле а ни данас не спроводе законе о животној средини. Косово и Метохија је зато суочено са бројним еколошким проблемима као што су: неконтролсиана употреба природних и минералних ресурса, в елика густина насељености, негативни утицајем на средину од сече шума и рударства и висок ниво загађености ваздуха. Када је у питању загађеност на Косову и Метохији, од посебног значаја је потреба да се темељито проучи и истражи пробелм испуштања отпадних вода из индустрије и њихово пречишћавање, загађеност реке Ибар и других токова и подземних вода фенолом и другим штетним материјама. Ово питање је отворено на научном скупу у Српској академији наука и уметности о енергетски ресурсима у јужној српкој покрајини. Пред научним истраживачима и доносиоцима закона је важан посао.
С.Ђукић