Отварање нових копова и градња нових електрана биће без премца у Европи

НАУЧНИ СКУП У САНУ О ЕНЕРГЕТСКИМ РЕСУРСИМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Енергетски капацитети након доласка трупа Кфора и преузимања од стране Унмик администрације знатно урушени, због чега су рестрикције струје у јужној покрајини редовна појава. Апеловано да Србија кроз форму заједничких улагања с другим факторима поврати део надлежности над најзначајнијим енергетским потенцијалима на својој територији.
Српска академија наука и уметности (САНУ) организовала је дводневни научни скуп 17. и 18. јануара “Енергетски ресурси на Косову и Метохији”, посвећен обнављању и проширивању сазнања потребних за научно промишљање и одлучивање о правцима развоја српске енергетике.
“Српска електропривреда тренутно нема контролу над енергетским постројењима и ресурсима на територији јужне покрајине. Тешко је проценити када ће бити враћена одговарајућа власничка и управљачка права над електранама, рудницима, водопривредним постројењима и другим ресурсима”, сматра орагнизатор скупа. Ипак, „постоји потреба да се укаже на одговарајуће околности, податке и сазнања и да се размотре важна правна и економска питања”. Треба подсетити на питања власништва и указати на потребу усаглашеног планирања и развоја српских ресурса на Косову и Метохији (Косова и Метохије) и ресурса у другим деловима Србије, најављено је рпед скуп о енергетским ресурсима на КиМ.
Према расположивим подацима, око 79 одсто српских резерви примарне енергије у угљу налази се на територији Косова и Метохије. Поред резерви, на територији јужне покрајине су и значајне српске термоелектране и електрична мрежа, навели су представници САНУ.
Енергетска постројења на КиМ направила Србија Све до 2020. године електрична мрежа је била у контролној области Србије. Уз сагласност Европске мреже оператора преносних система (ЕНТСО), електрична мрежа на КиМ је од априла 2020. године у контролној области са оператером преносног система Албаније.
Енергетски потенцијал српских резерви угља на Косову и Метохији пробудио је интерес европских земаља које су почетком осамдесетих година прошлог века разматрале могућност коришћења резерви примарне енергије на Косову и Метохији за добијање снаге од 5.000 МW, која би се преносила далеководима са једносмерним струјама.
Током осамдесетих година прошлог века разрађиван је концепт ТЕ Косово Ц снаге 2.100 МW (7х300 или 6х350 МW) за конкретне потребе електропривреда република СФРЈ, а детаљније је разматран и избор одговарајуће локације са становишта снабдевања водом за рециркулационо хлађење
– На територији Косова и Метохије, према расположивим подацима, налази се 79 процената укупних резерви угља, као и значајни термокапацитети и електромрежа које је изградила Србија и који треба да буду укључени у планирање српске енергетике, без обзира на тренутну политичку ситуацију, рекао је професор Слободан Вукосавић на отварању научног скупа САНУ – „Енергетски ресурси на Косову и Метохији“.
Вукосавић је истакао да је енергетска постројења на Косову и Метохији направила наша земља, те да иако у овом тренутку та територија није под контролом наших органа, то не значи да не треба да направимо преглед свих ресурса и да их укључимо у планирање српске енергетике.
Један од аутора студије о ресурсима на Косову и Метохији Ивица Јаковљевић истако је да су енергетски капацитети након доласка трупа Кфора и преузимања од стране Унмик администрације знатно урушени, због чега су рестрикције струје у јужној покрајини редовна појава. Он је апеловао да Србија кроз форму заједничких улагања с другим факторима поново поврати бар део надлежности над најзначајнијим енергетским потенцијалима на својој територији.
Председник САНУ академик Владимир Костић рекао је да је овај научни скуп само једна од активности коју Одбор за српско питање спроводи у овом случају у сарадњи с Одбором за енергетику у стратешком промишљању најважнијих питања за нашу земљу. -Ми треба да идемо према проблемима и њиховом разрешавању, а снагу нашим аргунемтима морају да дају чињенице, факти, бројке и зато нам овакви скупови дају оружје за будућност“, рекао је академик Костић и додао је да САНУ није у стању сама да обави посао који је пред њом и да је помоћ мислећих људи на том путу драгоцена.
Слободан Вукосавић је најавио да ће током научног скупа бити такође речи о другим минералним сировинама које постоје на Косову и Метохији и еколошком аспекту експлоатиције руда и угља и производњи електричне енергије из њега.

Косовски басен ће бити место великог развоја
Рударење на Косову и Метохији траје већ читав век. Ранија истраживања показала су да само косовски басен располаже са 14,7 милијарди тона угља. До сада је искоришћено тек три одсто тог ресурса.
“И поред нерешеног коначног статуса Косова и Метохије и могућим ризицима улагања, по условима за експлоатацију и економским ефектима, инвестиције у отварање нових површинских копова и изградњу термоелектрана на основу резерви лигнита из косовског и метохијског басена, немају премца у Европи”, каже др Драган Игњатовић са Рударско-геолошког факултета у Београду.
“Када економски разлози буду превагнули и буду доминантни у односу на политичке, међунационалне и остале, косовски басен ће бити место где ће се догађати један велики развој. То морамо знати – нико се не може одрећи својих ресурса”, поручује Слободан Ђекић са Инжењерске академије Србије.
Стручњаци које је окупила Српска адемија наука и уметности сачиниће преглед енергетског потецијала за поизводњу угља и струје. О неоходности тих анализе, речено је , сведочи и актуелна светска енергетска криза.
“Снага коју могу да дају електране које је пројектовала и изградила наша памет данас је због лошег управљања сведена на свега 60 посто. Док је, што је парадоксално, јужна покрајина која лежи на резервама енергента угља суочена са вишечасовним искључењима струје”, каже Слободан Вукосавић, председник Одбора САНУ за енергетику.
Поред великих резерви угља, на простору Косова и Метохије потврђена су и знатна налазишта никла, цинка, олова, боксита, као и потенцијала лежишта нафте, истакнуто је на научном скупу у САНУ.
С.Ђукић