Ова обмана неће проћи

 Јавност у Србији је узбуркао филм на албанској телевизији Топ канал, под називом „Велика српска историјска обмана – како су Срби украли албанску историју”.

 

Реч је о фалсификату историјских чињеница и промовисању великоалбанске политике, упозорава Београд и оцењује га као културни геноцид. – Филм је емитован 30. маја, у ударном вечерњем термину. У скупој продукцији и уз учешће бројне екипе која га је реализовала, тај „срамотни гротескни историјски фалсификат” био би само жалосна провокација да у себи не садржи опасне намере и то у једној политички изазовној и напетој епохи – кажу у Министарству културе. Наратор у филму каже да ће „показати праву страну приче”. „Како су албански верски објекти претворени у словенске? Шта је очувано данас у њима? Много је докумената који доказују корен те историјске лажи. Наравно, базираћемо причу на чињењицама, не на емоцијама”. Њихове чињенице су, кажу у Министарству културе, безочно фалсификовање историје. Српске цркве, манастири и духовна традиција на Косову и Метохији проглашавају се албанским, са јасним циљем промовисања великоалбанске погромашке политике, на штету Србије и српског народа. – Реч је о једном у низу покушаја фалсификата и преузимања туђих историјских образаца и традиције. Ми не можемо да спречимо настајање таквих пројеката, али морамо са своје стране, кроз појачавање међународних контаката, кроз билатералне и мултилатералне контакте са међународним организацијама и другим државама да се боримо за истину, за своју културу, за своју традицију – каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

УДАР НА ИДЕНТИТЕТ СРБА

Продукцијски покушај да се оснажи доминантна друштвена теза албанске јавности на Космету, да не постоји ни један други идентитет осим албанског, опасан је, упозоравају стурчњаци. – Ако ставимо питање културне баштине у контекст евентуалног дијалога Београда и Приштине видимо да је то један велики проблем зато што удара у основу идентитета и културне баштине једног народа и како онда можемо да говоримо о неким другим посебним политичким правима уколико се укида право једног народа да баштини своју културу и да штити своје споменике културе прекрајањем историјских чињеница и пласирањем тезе да су ти културни споменици од некога отети и да они припадају искључиво Албанцима – наводи асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић. Такви покушаји, каже министар културе, имају све обрисе културног геноцида, а он је, историја нас томе учи, често увод у физички геноцид. Министар Владан Вукосављевић рекао је да смо до сада сматрали да су то ствари које су неспорне и које не треба никоме доказивати. – Нажалост, ево последњих неколико недеља сведоци смо да се из земаља у окружењу, и када је реч о српском језику из правца наших источних суседа и када је реч о Матици српској из правца наших западних суседа и када је реч о Српској првославној цркви из правца неких других суседа, долази до покушаја који се тичу отимања, преузимања или гурања у страну српске културно-историјске традиције – рекао је Вукосављевић. Документована је историја српског Косова и Метохије, простора где је настала српска државност и духовност. И, с правом се овај простор Србије назива долином српских фресака и краљева и светом српском земљом. А да је све то тако потврђују чињенице на терену које говоре да је у средњем веку према подацима Завода за заштиту споменика културе Србије, овде било 1.181 црква, 113 манастира и више од 5.000 звона, 48 испосница, осам спомен капела и костурница, 96 тврђава и старих градова, 14 двораца српске властеле и 534 стара српска гробља…

СРПСКЕ СВЕТИЊЕ И ЗАКОНИ СТАРИЈИ ОД АЛБАНАЦА

У марту 2012. године Одсек за културу Европске уније у Бриселу уврстио је српске манастире на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих места на Медитерану и српске светиње су проглашене за богомоље од највећег значаја, уз Јерусалим, Свету Гору, Меку и Ватикан. Средњовековни манастири на Косову представљају Унесков субјекат на листи Светске баштине. У њега су укључена четири средњовековна манастира Српске православне цркве: Високи Дечани, априла 2004, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница 2006.године. Колико је овај извор српства и Србије, Косово и Метохија, био култивисан говори и однос овог простора у односу на оне, Албанце, који тада овде нису живели и оне који тада, Америка, нису постојали! Тако је седиште српских патријарха и епископа Пећка патријаршија саграђена (1250.г.) чак 242 године пре открића Америке, 1492, или 537 година пре америчке независности 1787. године. У првом турском попису становништва 1455. године, 33 године пре открића Америке и 332 године пре стварања Америке, познат као „Дефтер за Вукову област” – Попис области која се у целости поклапа са данашњим простором Косова и Метохије, овде је било 13.057 српских кућа, 75 влашких, 17 бугарских, једна грчка и само 46 арбанашких домаћинстава у 23 села. У укупном броју, арбанашка домаћинства су сачињавала тек 0,26 одсто домаћинстава? З.Влашковић