Ово издање обједнињује радове из више научних области

Штампана је тридесет прва свеска ,, Баштине,, у издању Института за српску културу Приштина- Лепосавић

 

Богат и садржајан часопис ,,Баштина,, је периодично издање које доноси истраживања из различитих научних обасти и доприноси развоју науке и културе.

Лепосавић, 6. Октобра- У тридесет првој свесци,, Баштине” објављени су научни радови из обасти Језика и књижевности, Политикологије, Социологије, Права и Економије , Историје, Етнологије, Педагогије, Историје уметности и Историје кутуре, а објављен је и приказ Мирјане Бојанић Ћирковић са Филозофског факултета у Нишу, Од антике до савремених теорија читања, Читалац у науци о књижевности.
Област Језика и књижевности доноси седам радова, медју којима су рад Биљане Солеше, Функција хронотопа школе у савременом српском роману за децу, рад Милене Видосављевић, Дигитална писменост и учење страних језика, затим рад Јована Николића , Хидронимија десног слива Средњег Ибра идр.
Област Политикологије, Социологије, Права и Економије заступљена је са највише радова, а укупно их је десет. Марксов приступ медјународним односима, наслов је рада аутора Срдјана Словић. Заједнички рад Марије Лугоњић и Оље Арсенијевић је, Култура памћења зачетка српске медицине, а рад Миице Матовић обрадјује веома актуелну тему, Изазови културе старења из родно-генерацијске перспективе, Ставови малдих према старим особама. У кратком опису овог оригиналног научног рада, каже се ”Култура старења се позиционира као неодвојиви домен и аспект културе живљења савременог човека и постаје фундаментално полазиште у пројекцијама политике одрживог развоја и мерило за вредновање квалитета медјуљудских односа и хуманог потенцијала инклузивног друштва. Као медјународна перспектива за ублажавање старосне неједнакости , јавља се потреба за редефинисањем политичких, економских и социјалних претпоставки културе старења у глобалном контексту.”
У овој области издвојили би смо и рад Драгане Барјактаревић који обрадјује тему , Приступање Европској унији – предности и потенцијални ризици. У резимеу овог рада се каже ,,Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом 29. Априла 2008. Године, Србија се обавезала на ускладјивање свог законодавства са правним тековинама Европске уније . Сагледавање основних карактеристика правног система Европске уније и његово разумевање важно је у контексту хармонизације, односно мера за успостављање заједничког и унутрашњег тржишта, као и предприступне стратегије треће државе за пријем у чланство у ову организацију. Стога се од државе кандидата за чланство очекује да створи повољно правно окружење за пословање домаћих привредних субјеката на унутрашњем тржишту. Да би она у томе успела , потребно је да постепено усаглашава своје законодавство, а пре свега неопходно је добро познавање и разумевање прописа ЕУ чије се преношење од земље кандидата за чланство очекује.”
Област Историје у овом броју заступљена је са пет радова, медју којима је и рад Игора Вукадиновића, Економски и просветни преображај аутономије Косова и Метохије (1958-1965) година.
У овом раду се измедју осталог каже,, На седмом партијском конгресу 1958. Године , донета је одлука да се ојача положај националних мањина и посвети посебна пажња економском развоју Аутономне косовско-метохијске области. Из корена је ова одлука променила друштвену слику овог простора. Период 1958-1965 године означава епоху најинтензивнијег привредног и просветнох развоја аутономије Косова и Метохије. Област је забележила највећу стопу економског раста након Другог светског рата и отворила нове погоне текстилне, прехрамбене, хемијске и електроиндустрије. Број ученика основних школа је готово удвостручен , а оснивањем Факултета у Приштини и Виших школа у Митровици, Пећи и Призрену , овај простор је премрежен високошколским установама.”
Етнологија у ”Баштини” је заступлњена једним радом, а тиче се наше новије историје. Усмене историје Срба расељених са Косова и Метохије , утицај присилних миграција на концепт дома”, рад је Невене Петковић.
У области Педагогије обрадјено је пет тема, а медју њима радови Мирјане Симић, Из историје основног школства у Мушутишту и Средачкој жупи од оснивања до 1912 године и рад Живорада Миленовића, Васпитање у нацистичкој Немачкој (1914/1941) .
Урош Дјордјевић обрадио је тему из области Историје уметности, а његов рад носи наслов Иконопис цркве у Дренови код Лепосавића из друге половине шеснаестог века.
Историја културе заступљена је са три рада И то, Драгана Новаков И Реџеп Шкријељ пишу на тему , Писма на надгробним споменицима у селима Љуљац, Кузмичево И Шкријеље у деветнаестом веку. Александра Пушара обрадила је тему, Финансирање културне баштине, а Невена Настић објавила је оригинални рад на тему , Оснивање И значај Богословије у Призрену за очување српства на просторима Старе Србије.
Сви радови преведени су и на енглески језик. Припрему ‘’Баштине’’ суфинансирало је Министраство просвете, науке И технолошког развоја Републике Србије. Верица Вукојевић